Чланци поређани по датуму: sreda, 21 februar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Sovljak je selo udaljeno svega 3 kilometra od Opštine Ub. Ima oko dve hiljade stanovnika, odnosno oko 500 domaćinstava. Čak 90% njih bave se povrtarskom proiizvodnjom. Tokom novog ciklusa radionica u organizacji AGROPRESS-a,  a uz podršku kompanije DUNAV OSIGURANJE centralna tema bila su iskustva iz ranijih godina kao pravi razlog za osiguranje poljoprivredne proizvodnje, govorilo se i osiguranju useva, plodova, stoke i imovine. Učesnici radionice mogli su da čuju korisne informacija od predavača, među kojima su bili predstavnici lokalne samouprave i direktorka filijale „Dunav osiguranja“ u Valjevu gospođa Svetlana Tomić. Ovom prilikom posetili smo gazdinstvo Gorana Daničića koji je zaključio polisu osiguranja imovine.  On se na ovaj potez odlučio jer kako kaže imao je neprijatna iskustva, naročito kada su u pitanju oluje i polplave. “U poplavama 2014. godine procenjena šteta u mojoj proizvodnji je bila 20000 evra, to je za mene bio veliki gupitak, a i potvrda da se rizična proizvodnja mora osigurati.  Zato sam odlučio da o ove godine osguram kuću, imanje i proizvodnju” kaže mladi poljoprivrednik Daničić koji obrađuje 6 hektara zemlje. Od toga 2ha zauzimaju plastenici sa povrćem, a na 4 ha su ratarske kulture.

Goran Daničić iz Sovljaka 

Pozdravljajući okupljene, predsednik Mesne zajednice Sovljak Goran Perišić rekao je da selo pamti veliku štetu  2014. godine i da su tada meštani Sovljaka  pretrpeli gubitak od 3 miliona evra. To je za nas bila katastrofa, a procena za Ubsku opštinu je da je šteta oko 25 miliona evra. Osiguranje je jedan od načina da se ovakve katastrofe saniraju i spreči ekonomsko propadanje sela.

Svetlana Tomić, direktorka filijale DUNAV OSIGURANJA u Valjevu

Dunav osiguranje je kreiralo novu uslugu za osiguranje imovine fizičkih lica, popularno nazvanu – čuvar kuće. Za prosečno domaćinstvo sa uključenim rizikom od poplave mesečna premija iznosi oko 500 dinara”, navela je Svetlana Tomić, prvi čovek DUNAV OSIGURANJA u Valjevu koja je između ostalog zadžena za Ubsku opštinu.

Iz bogate ponude usluga Dunav osiguranja za osiguranike u Kolubarskom okrugu, prema njenim rečima, izdvajaju se osiguranje useva i plodova – ratarskih i povrtarskih kultura al ii voća.

Gospođa Tomić podsetila je da  se na osnovni paket osiguranja od grada, groma i požara kod pešnice i kukuruza ne plaća premija kada se ulazi u proizvodnju veća samo pet odsto, a ostalo nakon berbe ili žetve odnosno kada dođe do prihoda.

 

Svi učesnici su na poklon dobili i časopis Agrobiznis magazina koji je medijski sponzor ovog projekta i redovno afirmiše osiguranje poljoprivredne proizvodnje.

 

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
sreda, 21 februar 2018 11:37

Da li ste odabrali đubrivo za proleće?

U toku čitavog procesa gajenja, azot u osnovi određuje vegetativnu masu i količinu prinosa biljaka. Pravi izbor preparata azotnog mineralnog đubriva je važan kao i odgovarajuća količina u kojoj se rasipa. Genezis Petiso-KAN od 39% (27% N + 7% CaO + 5% MgO) predstavlja odlično rešenje, i čak ne sadrži samo jednu, već ukupno 3 vrste hranljivih elemenata. Njegov azot je motor vegetativnog rasta, bez njega nema efikasne sinteze belančevina, ni fotosinteze, dakle uvećanja i razvoja. Pored azota, uz pomoć sadržaja dolomita on doprinosi zadovoljavanju potreba biljaka za kalcijumom i magnezijumom. Njegov sadržaj magnezijuma neophodan je za procese biljne asimilacije, za stvaranje hlorofila, za strukturiranje ugljenih hidrata i masti, za zrenje useva i za formiranje odgovarajućeg kvaliteta.

Zašto odabrati Petiso-KAN?

Petiso-KAN sadrži visok nivo kalcijuma i magnezijuma, i to je azotno mineralno đubrivo sa ukupnim sadržajem aktivnih supstanci od 39%. U azotu Petiso-KAN đubriva u istom odnosu može se pronaći sporodelujući amonijum-azot i brzodelujući nitrat-azot i zbog toga se podjednako može primenjivati kao osnovno, starter ili glavno đubrivo na svakoj vrsti zemljišta i kod svake biljne kulture.

Rasipanje azota sa Genezis Petiso-KAN-om od 39% (27%N + 7% CaO, 5% MgO) je efikasno i, što nije manje važno, predstavlja ekološko rešenje koje čuva zemljište. Njegovom primenom možemo rasuti i 228 kg/t sredstva za poboljšanje zemljišta. Zbog uticaja dolomita u Petiso-KAN-u povećava se koncentracija kalcijuma u zemljištu i njegova pH vrednost, odnosno nastaje efekat neutralizacije. Zbog toga uz Petiso-KAN možemo da ostvarimo održivo mineralno đubrenje azotom. Povoljno je i da se dolomit (kao sastavni element đubriva) nalazi i u neposrednoj blizini lokalno nastale kiseline. Prah dolomita sa granulama manjim od 50 mikrona, koji se topao dodaje, pod uticajem vlage brzo reaguje sa komponentom amonijum nitrata koja omogućava brzu reakciju. Na taj način zajedno sa azotom obezbeđujemo i značajnu potrebu biljnih kultura za kalcijumom i magnezijumom.

Petiso-KAN je odlično osnovno đubrivo i za jesenje žitarice i uljanu repicu kao i za prolećne biljne kulture. Kod kukuruza i suncokreta, ali i kod soje, odnosno zbog njegovog sadržaja dolomita i kod šećerne repe, isplati se odabrati ovaj preparat.

Sa upotrebom Petiso-KAN-a (sa 39% ukupnih aktivnih sastojaka) poboljšava se struktura zemljišta, raste njegova sposobnost isporuke azota i fosfora i dolazi do oživljavanja zemljišta. Uz pomoć ovoga, možemo postići veću količinu i bolji kvalitet prinosa. Na kiselom zemljištu sa 100 kg Petiso-KAN-a može se postići bolji efekat, nego sa 100 kg amonijum-nitrata, uprkos tome što drugi sadrži 7 kg više azota!

  1. slika: Iskorišćenost Petiso-KAN-a u odnosu na amonijum nitrat (Kompolt Hungary, 1999; u zavisnosti od pH vrednosti tla (MAS/AN%) AN=100%)

U različitim zemljama je bolje koristiti različita đubriva specifična za dato područje.
Uz odgovarajuće skladištenje Petiso-KAN poseduje odličnu granularnu čvrstoću. Mešanje dodatka u Petiso-KAN poboljšava čvrstoću granula tako da se ona manje lome i mrve. Zahvaljujući svom izbalansiranom opsegu veličine, može se ravnomerno rasipati na velike razdaljine.Prednost Petiso-KAN-a se dobro vidi u poređenju sa amonijum nitratom (slika 1) Suprotno od rasutog amonijum nitrata sa 100 kg N aktivnog sastojka, azot iz Petiso-KAN-a se uz pomoć sadržaja dolomita, podjednako dobro koristi i na peskovitom i na smeđem šumskom zemljištu.

Koristite Genezis Petiso-KAN!

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Pred početak nove poljoprivredne sezone, kada je u pitanju biljna proizvodnja, ali i posle jednog, slobodno možemo reći istorijskog događaja, konačnog otvaranja državne referentne laboratorije, razgovaramo sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislavom Nedimovićem.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede о merama agrarne politike i planovima za 2018. godinu. Ne možemo da započnemo priču, a da Vas ne upitam, kakva je realizacija budžeta bila u prethodnoj godini? Koliko novca je utrošeno i koliko poljoprivrednika je subvencionisano?

B. Nedimović: U 2017. godini, korisnicima subvencija isplaćeno je više od 26 milijardi dinara (26.174.731.201). Uprava za agrarna plaćanja izdala je 113.202 rešenja o odobravanju plaćanja. Ukoliko uračunamo i broj isplaćenih zahteva, koji se podnose preko Uprave za trezor, taj broj iznosi preko 560.000 rešenja. Najviše sredstava se utrošilo za meru podrške kvalitetnim priplodnim grlima, za koju je isplaćeno ukupno 5,9 milijardi dinara. Nakon ove mere, sledi mera premije za mleko, za koje je isplaćeno oko 4,78 milijardi dinara. Na trećem mestu su osnovni podsticaji u biljnoj proizvodnji, za koje je isplaćeno 2,9 milijardi dinara, a važno je pomenuti i mere regresa đubriva, za koje je isplaćeno 2,3 milijardi dinara i mera tova 2,2 milijardi dinara.

Kako teče isplata subvencija za 2017. godinu i kada očekujete da će sve mere biti isplaćene?

B. Nedimović: Preostala dugovanja se odnose na direktna plaćanja za podnete zahteve, koji su podneti do kraja januara, dok je manji deo za zahteve, koji su podneti u prethodnoj godini, a za koje je postupak bio u toku (dopune). Što se tiče obaveza za mere ruralnog razvoja, za iste je obezbeđen budžet i one će biti realizovane po usvajanju Uredbe o raspodeli podsticaja za 2018. godinu, koja se uskoro očekuje. Izuzetno dobar odziv i mera koja je naišla na odobravanje u javnosti su podsticaji za mlade poljoprivrednike.

Da li će i u 2018. godinu biti konkursa sa ovom namenom?

B. Nedimović: Ministarstvo poljoprivrede je planiralo podršku za mlade poljoprivrednike, i u 2018. godini i to po više osnova. Poljoprivrednici mlađi od 40 godina živo-ta se dodatno boduju pri obradi zahteva u okviru mere za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava u IPARD II programu. Takođe, i u okviru nacionalnih mera ruralnog razvoja, poljoprivrednici mlađi od 40 godina života, će imati ili veći procenat povraćaja, za one mere gde se ne vrši rangiranje, ili će biti dodatno bodovani, za one mere gde se vrši rangiranje. Konkretna mera za mlade poljoprivrednike će biti neznatno izmenjena i pažnju u okviru ove mere ćemo usmeriti samo na novoosnovana poljoprivredna gazdinstva, čiji su nosioci poljoprivrednici mlađi od 40 godina života, i tako će ta mera više biti usmerena na pomoć za započinjanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje na novoosnovanim gazdinstvima.

Kako će država u 2018. godini podsticati stočarstvo? Da li se mogu očekivati promene u politici subvencija ove proizvodnje i na koji način?

B. Nedimović: Stočarstvo ćemo nastaviti da podstičemo na više načina: kroz mere direktnih plaćanja za kvalitetna priplodna grla i za utovljenje životinje, biće na raspolaganju i nacionalne mere ruralnog razvoja za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, kroz nabavku mašina i opreme, kao i kroz regresiranje dela premije za osiguranje domaćih životinja, a tu su i mere iz IPARD programa za proizvođače koji ispunjavaju uslove za korišćenje ovih sredstava.


Kada se očekuju prvi rezultati investicija u navodnjavanje i šta će se raditi po tom pitanju ove godine?


B. Nedimović: Prošla godina bila je izuzetno bitna za srpsku poljoprivredu po tom pitanju, jer smo posle 30 godina počeli sa izgradnjom 14 velikih sistema za navodnjavanje, a realizacija projekta „Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza” nastaviće se i u 2018. godini. Započeta je priprema za izgradnju još 19 sistema za navodnjavanje, tako da će
se raditi sistemi na ukupno 33 lokacije u Srbiji.

B. Nedimović: U 2018. godini biće realizovani ugovoreni radovi, ali i ugovoren nastavak izvođenja radova na podsistemu Mali Iđoš, čija realizacija se planira za 2018. i 2019. godinu, a koja će obezbediti navodnjavanje svih 11.500 ha površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema. Procenjena vrednost ovih radova je oko 4,7 miliona evra. Ratarstvo je godinama bilo najviše posticano međutim, novca treba i za druge sektore.

Šta planirate u tom smislu da radite odnosno da li će biti promena?

B. Nedimović: Pravni okvir za kompletnu politiku podsticaja nalazi se u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. U skladu sa finansijskim sredstvima, koja su Ministarstvu dodeljena Zakonom o budžetu za 2018. godinu, Ministarstvo realizuje veliki broj mera kroz odgovarajuće mehanizme. Trenutno je u toku planiranje raspodele raspoloživih sredstava na odgovarajuće mere. Najveći broj mera koji je realizovan tokom prošle godine će se nastaviti i ove. Poljoprivredni proizvođači ne treba da brinu od krupnih zaokreta u agrarnoj politici, koja ostaje stabilna i konzistentna. IPARD fond je dostupan poljoprivrednicima u Srbiji.

Kakva su vaša očekivanja i šta ćete preduzeti tokom godine u smislu edukacija, i ko će u ime države pomoći poljoprivrednicima da se što bolje odazovu odnosno ostvare pravo na ovaj vid podsticaja? Kakvo je interesovanje i da li je neko već predao zahtev? Kada bi realno mogli da očekujemo prve povraćanje sredstva?

B. Nedimović: Republika Srbija je već uložila značajne napore i finansijska sredstva, kako bi uspostavila strukturu neophodnu za sprovođenje IPARD mera i ovaj vid podrške namenjen krajnjim korisnicima učinila dostupnim našim poljoprivrednim proizvođačima. Za IPARD programe karakteristično je da su veoma zahtevni. Potrebna je obimna dokumentacija i detaljne pripreme, kako bi se odgovorilo strogim i jasno definisanim zahtevima. Sada sve izgleda komplikovano, ali to je samo administrativna procedura koju će naši farmeri, ubeđen sam, kada sredstva počnu da dolaze, brzo savladati. Neka se dobro informišu o uslovima, pametno odaberu formu podrške i do detalja, dugoročno isplaniraju svoju investiciju. Mi im stojimo na raspolaganju. Sve potrebne informacije mogu pronaći na sajtu Ministarstva i Uprave, a uskoro će im biti dostupni i detaljni vodiči za korisnike za obe mere. Takođe, za podršku se mogu obratiti Poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama, koje su sve prošle obuku Ministarstva poljoprivrede i spremne su da pomognu u pripremi konkursne dokumentacije. Što je najbitnije, lako su dostupne korisnicima i imaju dobro razvijenu mrežu poslovnica širom Srbije. U toku je ciklus obuka u sprovođenju IPARD programa koji sprovodimo u saradnji sa PSSS, Stalnom konferencijom gradova i opštna i regionalnim razvojnim agencijama. Obuke su namenjene jedinicama lokalne samouprave, udruženjima poljoprivrednih proizvođača, poljoprivrednim zadrugama, poljoprivrednim proizvođačima i konsultantskim kućama koje će pomagati korisnicima u pripremi i vođenju zahteva, kao i info dani namenjeni direktnim korisnicima i njihovim Udruženjima. Svaki podnosilac, ukoliko poseduje potrebna znanja i veštine, može samostalno da pripremi zahtev za odobravanje projekta, koji podnosi na IPARD II javni poziv. U slučaju da se podnosilac odluči na angažovanje konsultanta, važno je da ima u vidu da je trošak konsultanta (konsultantske usluge za pripremu zahteva za odobravanje projekta i zahteva za odobravanje isplate) prihvatljiv opšti trošak IPARD programa, odnosno za isti se može ostvariti podsticaj. U opšte troškove spada i izrada poslovnog (biznis) plana. Takođe, u pregovorima smo sa bankama koje će kreditirati korisnike IPARD programa, kako bi postigli da poljoprivrednici, pod povoljnim uslovima, obezbeđuju sredstva za finansiranje investicija. Iskustva svih zemalja pokazuju da je apsorpcija sredstava u početku mala, dok sistem ne profunkcioniše na pravi način. Prve godine će ljudi sigurno biti malo rezervisani i više će korisnika biti iz gazdinstava koja imaju jasne investicione planove, razvijenu tehniku, tehnologiju, svu potrebnu dokumentaciju i znaju svoj biznis plan za narednih pet godina. To je za njih izuzetna prilika. Posećenost obuka koje organizujemo širom Srbije, broj mejlova i poziva pristiglih na adrese korisničke podrške Ministarstva i UAP, ukazuju na veliko interesovanje za IPARD podsticaje. Prvi konkursi u okviru sprovođenja IPARD -a već su raspisani. Kad se sprovede sva neophodna procedura, krenuće i prve isplate na namenske račune poljoprivrednika. Dakle, pristigle prijave se obrađuju, potom se rangiraju i nakon sprovođenja kontrole odobravaju se podsticaji. Nakon toga, korisnik treba da realizuje investiciju, preda zahtev za plaćanje i nakon ponovne kontrole pristupa se plaćanju.

Najveći broj poljoprivrednika su mala gazdinstva. Šta može da se učini da se što više njih unapredi i tržišno orijentiše?

B. Nedimović: Veliki broj srednjih i većih poljoprivrednih gazdinstava će moći da koriste sredstva IPARD programa, i samim tim će sredstva opredeljenja nacionalnim budžetom biti na raspolaganju za mala gazdinstava, te će znatno veći broj njih moći da ostvari podsticaje, i samim tim unapredi svoju konkurentnost, a samim tim i tržišnu poziciju.

Da li će ove godine biti urađeno nešto po pitanju regionalizacije proizvodnje, i da li će to imati uticaja na politiku subvencija?

B. Nedimović: Cilj Projekta o rejonizaciji voćarske proizvodnje u Srbiji je definisanje voćarskih rejona u Srbiji, sa detaljnim opisom klimatskih, zemljišnih, topografskih i biotičkih karakteristika. Projekat podrazumeva i kreiranje liste voćnih vrsta i sorti, kao i preporuka, i rizika za njihovo gajenje na određenom području. Na osnovu izvršene rejonizacije, smanjiće se gubici prinosa usled lošeg odabira lokaliteta i nepovoljnih uslova sredine, i stvoriće se uslovi za povećanje prosečnog godišnjeg roda voća, povećanje rentabilnost i produktivnost proizvodnje voća, kao i intenziviranje i uvođenje novih tehnologija u proizvodnji i inoviranju sortimenta. Rejonizacijom voćarske proizvodnje, subvencijska sredstva Ministarstva poljoprivrede biće direktno, ciljano i namenski usmerena na onu proizvodnju voća, koje u određenom rejonu daje najbolje rezultate, odnosno postiže visoke i redovne prinose i visok kvalitet ploda kako bi srpsko voće bilo konkurentno na inostranom tržištu. To ne znači, da proizvođači neće moći da proizvode i druge voćne vrste koje u tom regionu nisu rejonirane, već da neće moći da ostvare subvencijska sredstva za njih. Implementacija ovog projekta se očekuje u
2020. godini.


Da li imate novih informacija u vezi saradnje sa Indijom, naročito u smislu izvoza našeg voća i oporavka IMT-a. Da li je potpisan fitosanitarni sporazum?

B. Nedimović: U 2017. godini je intezivirana institucionalna saradnja sa Republikom Indijom na osnovu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije, o saradnji u oblasti poljoprivrede i srodnih sektora, potpisanog 2009. godine u Beogradu. Sporazumom je predviđeno uspostavljanje Zajedničke komisije, čije Prvo zasedanje je održano 15. novembra 2016. godine,
putem video konferencije. Dogovoreni su novi pravci saradnje između dve zemlje u oblasti poljoprivrede (intenzivnija saradnja veterinarskih i fitosanitarnih službi dve zemlje radi olakšavanja uslova za međusobnu trgovinu poljoprivredno-prehrambenim proizvodima; saradnja u oblasti proizvodnje semena sorti i hibrida ratarskih i povrtarskih kultura, kao i u oblasti proizvodnje i prometa sadnog materijala voćaka i vinove loze; razmena iskustava i know-how u oblasti semenarstva i ispitivanja biljnih sorti). Na upit indijske strane, Uprava za zaštitu bilja informisala je Ministarstvo poljoprivrede
i dobrobiti farmera Republike Indije o fitosanitarnim uslovima za uvoz plodova tropskog voća iz Indije u Srbiju, dok je na upit srpske strane, Republika Indija informisala Ministarstvo poljoprivrede o fitosanitarnim uslovima za uvoz svežeg, sušenog i smrznutog voća iz Republike Srbije u Republiku Indiju. U 2017. godini ostvaren je izvoz zamrznutog i sušenog voća (višnja, malina, kupina, jagoda, borovnica, ribizla, šljiva).


B. Nedimović: S obzirom da Republika Indija za određene vrste bilja i biljnih proizvoda ima sistem uvoznih dozvola, tj. odobravanja izvoza, u skladu sa interesovanjem domaćih izvoznika Uprava za zaštitu bilja je pripremila odgovor na Upitnik nadležne službe Republike Indije za sveže plodove jabuke, koji je prosleđen prošle godine. Sada se čeka odgovor indijske strane. Radi unapređenja bilateralne saradnje u fitosanitarnoj oblasti Uprava za zaštitu bilja je pripremila nacrt Sporazuma između Vlade Indije i Vlade Republike Srbije o saradnji u oblasti zdravlja bilja i biljnog karantina, koji je ušao u proceduru usaglašavanja i potpisivanja. Bezbednost hrane je svakodnevno prisutna tema u novinama, a stiče se utisak da ima dosta i spekulacija na tržištu i širenja netačnih i tendencioznih informacija.


Da li će Ministarstvo poljoprivrede raditi nešto u smislu zakona i podzakonskih akata, iz ove oblasti i šta?

B. Nedimović: Trenutno smo u finalnoj fazi izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane, i očekujemo uskoro njegovo usvajanje. Novim izmenama Zakona, unaprediće se sistem bezbednosti hrane u Republici Srbiji, posebno u delu službenih kontrola koje će se vršiti planski i na osnovu analize rizika. U cilju daljeg unapređenja celokupnog sistema bezbednosti hrane, počela je sa radom i Nacionalna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, a nakon završetka opremanja hemijske laboratorije u okviru kompleksa Direkcije za nacionalne laboratorije, očekujemo i početak rada laboratorije za bezbednost hrane u celosti. Takođe, u postupku je sprovođenje postupka javne nabavke radova na izgradnji i rekonstrukciji sistema za navodnjavanje Mačva, kao i priprema tehničke dokumentacije za nove predloge projekata, koji će biti realizovani kroz ovaj projekat. Ideja nam je da, pored 50.000 hektara koje ćemo obezbediti za navodnjavanje u 2017. i 2018. godine, procenat navodnjavanog zemljišta u Srbiji dramatično poraste i da stignemo do šest ili sedam odsto. Podsetio bih da se saradnja u oblasti vodoprivrede između Srbije i UAE, realizuje kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine. Cilj je da se omogući stabilnost prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu, bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje u periodu velikih suša i poplava i obezbedi značajno povećanje obima poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu. Takođe, kroz nacionalne mere ruralnog razvoja i kroz korišćenje IPARD fonda će se podsticati nabavka opreme i mehanizacije za navodnjavanje useva, u svim sektorima biljne proizvodnje.

 

AgroBiznis Februar 2018.

Објављено у IPARD
sreda, 21 februar 2018 07:40

U Aranđelovcu ulažu u poljoprivredu

Porodica Lazarević voćarstvom se bavi od 2004. godine. Voćnjaci jabuka površine trideset hektara i tri hektara trešanja dostigli su pun rod. U toku je rezidba.

Lazarevići svake godine zasade po pet hektara voća, jabuka kažu ima dovoljno, pa podižu trešnje, kojih nema dovoljno na tržištu. Sve rade sami, od proizvodnje voća, navodnjavanja, zaštite protivgradnim mrežama i skladištenja u modernoj hladnjači, do prerade.

"Sav rod preradimo u sokove koje radimo bez šećera i aditiva, zdrave kombinacije - jabuka, cvekla, šargarepa - i sedamdeset odsto proizvodnje izvozimo", kaže Gavra Lazarević, vlasnik kompanije "Grini" koja se bavi i proizvodnjom delova za protivgradne sisteme.

U Orašcu je stotinak hektara pod voćem, ostali meštani bave se stočarstvom. Mika Jakovljević ima šezdeset goveda, najveći je proizvođač mleka u tom kraju.

"Lokalna samouprava već pet godina dodatno pomaže poljoprivrednicima. U našoj opštini ima na stotine hektara neobradjene, zaparložene zemlje i to polako podsticajnom merama menjamo", kaže Bojan Radović predsednik Opštine Aranđelovac. "Za pet godina iz opštinskog budžeta izdvojeno je 120 miliona dinara, naše poljoprivrednike oslobodili smo plaćanja poreza na poljoprivredno zemljište i uštedeli im još 300 miliona dinara."

Država ulaže u primarnu poljoprivrednu proizvodnju ali, po rečima ministra Branislava Nedimovića, insistira na razvoju prerađivačkih kapaciteta, jer se tu ostvaruje najveća dobit u poljoprivredi.

"Vlada i ministarstvo daju finansijsku podršku za takve preduzetničke poduhvate, važnije je da prodajemo finanlni proizvod nego sirovinu", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Poljoprivreda je 2016. godine, sa ostvarenih 4 milijarde dinara učestvovala u bruto društvenom proizvodu sa 10 odsto, uz prerađivačke kapacitete, moglo bi i više.

 

izvor : http://www.rts.rs 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede su u Kovačici južnobanatskim poljoprivrednicima i prerađivačima predstavili uslove i kriterijume po kojima mogu da koriste IPARD fond za finansiranje svojih investicija. Bilo je takođe reči i o programima subvencija koje se daju iz republičkog i pokrajinskog budžeta.
Predstavnici ovog ministarstva detaljno su proizvođačima i prerađivačima predstavili kriterijume, uslove i neophodnu dokumentaciju da bi konkurisali za novac iz EU, jer se radi o priličnim novinama.

Za početak, na sredstva neće moći da računaju mali proizvođači, već samo oni koji recimo imaju od 20 do 300 krava. Zato su prisutni reagovali uzdržano uz mnoštvo pitanja.

"Možda još uvek nisu pristupili analizi svih uslova i potrebne dokumentacije, a čini nam se da pojedini proizvođači možda čekaju da vide da li će njihov komšija podneti zahtev i dobiti sredstva iz ovog programa. Verujemo da će kada se tako nešto desi i ostali brže reagovati", kaže Slobodan Živanović, Ministarstvo poljoprivrede.

Onima koji ne mogu da zadovolje kriterijume za IPARD ostaju republički i pokrajinski budžeti.

"Ja lično smatram da onim velikima koji imaju preko 100 hektara zemlje nije potrebna tolika pomoć kao ovim malim poljoprivrednicima koji treba da prežive ovo vreme i naprave neki kapital kako bi mogli da uđu spremni u tržišnu utakmicu", kaže Dragan Jovanov, član Opštinskog veća Crepaje.

Takvi proizvođači su međutim ostali najskeptičniji.

"Što se tiče IPARD-a sve je to u redu, samo mislim da je dosta komplikovano, i da mnogi srednji poljoprivrednici neće moći da ispoštuju uslove. A i zbog straha da će morati da vrate sredstva ako nešto pogreše mislim da će se malo ljudi odluči za to. Što se tiče domaćih programa, mislim da su interesantniji, samo nisu trebali da ukinu kupovinu na predračun", kaže Jan Mikulaš, poljoprivrednik iz Padine.

Rok za konkurisanje na prva dva IPARD poziva ističe 26. februara. Ministarstvo će u martu raspisati konkurs za sredstva iz EU za nabavku opreme za prerađivače, a tokom leta za primarne proizvođače koji žele da izgrade objekte ili nabave traktore, opremu i mehanizaciju.

 

izvor : http://www.rtv.rs

Објављено у IPARD
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28