Чланци поређани по датуму: utorak, 20 februar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 20 februar 2018 13:54

Kako se žene snalaze u poljoprivredi?

Iako se na području Republike Srpske poljoprivreda uglavnom vezuje za muškarce, Vinka Savić, Nikolina Šteković, Suada Obradović i Milijana Mlađenović su dokaz da u ovoj oblasti uspešne mogu biti i žene.


- Vozim traktor, a imam skoro sve poljoprivredne mašine: četiri traktora, dva kombajna, šilo kombajn, kao i sve prateće mašine - kaže Vinka Savić iz Verića, kod Banjaluke, koja se bavi proizvodnjom mlijeka.

Trenutno ima oko 75 krava od kojih, kako pojašnjava, 40 muznih i 35 junica.

- Imam oko pet-šest teladi, svinje, ovce i još nešto sitne stoke, a sijem i obrađujem oko 60-70 hektara zemlje na kojoj gajim kukuruz, pšenicu, trožito, trave, travne smese, grašak, grahoricu i druge kulture koje koristim za prehranu stoke - priča Savićeva.

Ustaje, kaže, uglavnom, oko šest sati, a kada je radnica koja joj pomaže u poslu slobodna, onda joj dan počinje i sat vremena ranije.

Na počinak se ide, priča Savićeva, kada se svi poslovi završe, pa je to zimi nešto ranije, a leti kasnije.

- Nedavno sam kupila jedan veliki traktor od 95.000 KM, a za koji sam dobila podsticaj od Fonda za razvoj sela 20.000 KM i od Ministarstva poljoprivrede RS 30.000 KM, a ostalo sam sama nadoknadila - naglasila je Savićeva.

Biti žena u poljoprivredi, kaže, nije lako, ali uz pomoć mehanizacije mnogo je lakše nego u neka prošla vremena.

- Da li je u poljoprivredi lakše ženama ili muškarcima, to je isto kao i u školi, neko uči dobro, a neko loše, tako da sve zavisi kako ko shvata svoje obaveze. Smatram da sam odličan učenik u oblasti poljoprivrede - ističe Savićeva.

A bavljenje poljoprivredom je opredjeljenje i Nikoline Šteković (30), mlade majke iz Kršlja, kod Novog Grada, koja, kako kaže, sebe vidi isključivo u ovom poslu.

- Imam dva sina i kada ustanem ujutro prvo se bavim decom, nakon čega idem u štalu i muzem krave, koje dnevno daju oko 140 litara mleka - istakla je Štekovićeva.

Kaže da trenutno ima 14 krava, ali da to nije kraj jer u ovom domaćinstvu planiraju i proširenje.

- Ubacićemo više grla i povećati proizvodnju mleka, tako da svakako planiramo proširenje, jer kada su svi složni, onda se nije teško baviti poljoprivredom. Želimo postići što bolji kvalitet - priča Štekovićeva.

Život na selu se isplati, tvrdi ova tridesetogodišnjakinja, koja najviše voli raditi sa životinjama.

- Sejemo kukuruz, zob, pšenicu, 20 dunuma deteline, silažu takođe naveliko radimo i na taj način pripremamo hranu za zimu - ističe Štekovićeva.

Suada Obradović (51) iz sela Kravice, kod Bratunca, bavi se uzgojem bobičastog voća.

- Imam četiri dunuma maline i dva dunuma kupine, a od jednog dela vršim preradu tako što proizvodimo kupinovo domaće vino, džemove, pa idemo i na sajmove i već smo stekli mušterije - rekla je Obradovićeva.

Radni dan joj, priča, leti započinje u pet sati i traje uveče do devet ili deset časova, u zavisnosti od obaveza.

- Kada dođe zima, onda imamo vremena i da odmorimo, da se družimo i izađemo - kaže Obradovićeva.

Njena sugrađanka Milijana Mlađenović (41) bavi se uzgojem malina, kupina i šljiva.

- Imam troje dece, a pored uzgoja bobičastog voća, imam i stoku, tako da, kada ustanem, u rano jutro prvo idem da namirim stoku i da svima pripremim doručak - kaže Mlađenovićeva.

Zasad ima na zemljištu pri kući, kako kaže, četiri dunuma pod malinom i jedan dunum pod kupinom, a malo dalje, poseduje još jednu manju parcelu, gde takođe, kako kaže, uzgaja bobičasto voće.

Inače, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS je promovisalo projekat rodno odgovornog budžetiranja.

- Cilj projekta je da se skrene pažnja na udruženja žena sa sela kao i na njihove proizvode i aktivnosti - istakli su u Ministarstvu."

 

izvor : https://www.blic.rs 

Објављено у Žene u agrobiznisu

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović kaže da će ove godine biti rešen problem zapošljavanja radnika u poljoprivredi i najavio donošenje zakona o sezonskim radnicima.

On je na konferenciji "Izlaz iz sive ekonomije" rekao da je zapošljavanje sezonskih radnika u poljoprivredi veliki problem i da se novi zakon priprema zajedno sa Ministarstvom rada. Po rečima ministra potrebno je doneti celovit propis koji će regulisati status poljoprivednih gazdinstava.

"Problem su i kapaciteti inspekcija, naročito u Upravi za zaštitu bilja, Upravi za veterinu i Poljoprivrednoj inspekciji", rekao je Nedimović i dodao da će i to biti rešeno ove godine.

Najavio je i izmene Zakona o bezbednosti hrane čije se usvajanje očekuje u prvoj polovini ove godine.

Ministar za rad Zoran Đorđević rekao je da su izmene Zakona o radu koje su usvojene krajem prošle godine obezbedile da radnik mora da bude prijavljen i pre nego što počne da radi, što je, kako je ocenio, dobro i za poslodavce i za zaposlene.

On je kazao da su od 1. januara ove godine uvedene rigorozne kontrole rada na crno i da inspekcija radi 24 sata dnevno.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Објављено у Projekti
utorak, 20 februar 2018 07:50

Kako gajiti peršun?

Peršun (Petroselinum hortense) je dvogodišnja biljka koja potiče sa područja Mediterana. Ova povrtarska biljka se još u doba starog Rima koristila kao začin i u lekovite svrhe. Za širenje rasada i upotrebu peršuna po celoj Evropi najzaslužniji su stari Rimljani, dok su ga prvi kolonisti preneli u Ameriku, gde je takođe dobro prihvaćen. Koren i list peršuna imaju karakterističan miris ali su veoma lekoviti.

Upotreba i lekovita svojstva peršuna

Peršun se uzgaja zbog zadebljalog korena (var. tuberosum) i listova (var. foliosum) karakterističnog, prijatnog mirisa i ukusa. Zadebljali koren je bogat belančevinama, vitaminima, flavonoidima, dok su listovi bogat izvor provitamina A i vitamina C. Sadržaj vitamina C u listu peršuna iznosi 133.0 mg/100g, znatno više od njegovog sadržaja u listu celera, kupusa i salate. Od minerala, kojih u 100 g lista ima 1.630 mg, najviše sadrži kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe i fosfor. Sveže i osušeno lišće, koren, plod i seme ove biljke koristi se u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji za proizvodnju začina i eteričnih ulja. U ishrani se peršun upotrebljava najviše kao dodatak jelima. Koren je čest dodatak supama i sosevima jer podstiče apetit, dok se svež list dodaje na kraju pripreme kuvanog jela kako bi se sačuvao miris, aroma i ostali korisni sastojci. Svež list peršuna se koristi za dekoraciju raznih jela i sendviča. Peršun se takođe upotrebljava za ispiranje urinarnog trakta, kao i za prevenciju i lečenje kamena u bubregu. Koristan je i u ishrani dijabetičara.

Uslovi za gajenje peršuna

Osnovni uslov za postizanje visokih, stabilnih i kvalitetnih prinosa peršuna jeste zemljište. Zemljište za peršun mora biti srednje lako, duboko, plodno i rastresito. Traži optimalnu reakciju zemljišta od 6 do 8 pH vrednosti. Seme peršuna niče na temperaturi od 2°C, a optimalna temperature za rast listova i korena iznosi 18°C. Mlade biljke mogu da podnesu mrazeve i do -10°C. Uspešno prezimljava jer u fazi obrazovanog zadebljalog korena može da izdrži mraz do -20°C. Ima povećane potrebe za svetlošću, te se pri nedostatku svetlosti smanjuje sadržaj eteričnog ulja. Najviše vode peršun zahteva u fazi nicanja i intenzivnog rasta lisne rozete. Precizne norme đubriva mogu da se odrede tek na osnovu rezultata hemijske analize zemljišta. Nakon rasturanja mineralnog đubriva zemljište se ore.

Gajenje peršuna u plastenicima

U zaštićenom prostoru peršun se može proizvoditi direktno setvom ili iz kontejnerskog rasada. Uspešniji, sigurniji i stabilniji prinos lisnatog peršuna jeste iz kontejnerskog rasada, odnosno rasada zaštićenog korena. Prvo se pristupa punjenju saća kontejnera odgovarajućim supstratom i oblikovanju površine supstrata. Nakon toga sledi setva. U svaku ćeliju saća treba posejati po dve do tri semenke, a nakon nicanja ostaviti po jednu najrazvijeniju biljku. U toku proizvodnje rasada peršuna potrebno je redovno provetravati i pravovremeno navodnjavati. Pred sadnju se prestaje sa navodnjavanjem radi lakšeg vađenja rasada sa supstratom. Prestanak navodnjavanja traje toliko dugo koliko je potrebno da se supstrat odvoji od saća. Setva kontejnerskog rasada u tunelima najčešće se obavlja u periodu od avgusta do septembra, a sadi se u periodu od oktobra do novembra da bi mogao da se bere u toku zime. Na prethodno pripremljeno zemljište odnegovani rasad se sadi na rastojanju 20x5 cm. Prinos je 1.400 do 1.900 vezica na 100 m2.

Gajenje peršuna na njivi

Koren peršuna proizvedenog na njivi potrebno je izvaditi krajem avgusta kada postigne masu 30-60 g. Izvađeni koren treba saditi u zemljište bogato organskom materijom na rastojanju 10-12x5-8 cm. Nakon sadnje potrebno je održavati temperaturu 10-15 stepeni C uz intenzivno provetravanje. Navodnjavanje treba da bude umereno i tom prilikom treba voditi računa da ne dođe do kvašenja nadzemne mase. Na račun rezervne materije korena brzo se formiraju listovi. Prvu berbu listova možemo obaviti već nakon 35-40 dana. Prinos listova je veći 5-20% od mase posađenog korena pri pospešivanju.

 

izvor : https://www.agromedia.rs 

Објављено у Začinsko i lekovito bilje
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28