Чланци поређани по датуму: utorak, 13 februar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Za vino se može reći da sve je više kosmopolitsko piće nego ikad: više od trećine godišnje konzumira se izvan granica zemalja u kojima je proi-zvedeno, što je skoro dva puta više nego pre 30 godina. Ovaj trend je u velikom usponu zbog nekoliko faktora – sve intenzivnije hiperprodukci-je, ulaska novih konkurenata na ionako već zasićena tržišta, liberalizacije međunarodne trgovine, a posebno zbog promena u načinu života i pro-mena u potrošačkim trendovima.
Vrednosno iskazano, izvoz je prosečno iznosio 29 milijardi evra, što ga svrstava u proizvode sa najvećim učešćem u strukturi svetskog pro-meta agroindustrijskih proizvoda. Prosečna svetska izvozna cena iznosi 3,6 evra po litru (428 RS dinara). Cena značajno varira u zavisnosti od go-dine berbe grožđa, kvalitetne kategorije (stona vina, vrhunska vina, vina sa zaštićenim geografskim poreklom, specijalna vina..). Takođe zavisi da li se radi o vinu u bocama ili cisternama (rinfuzi).

Kada je reč o Srbiji, na osnovu ankete koja obuhvatila 200 ispitanika sa teritorije AP Vojvodina, od kojih je 96 bilo muškog pola (48%), a 104 ženskog pola (52%). Došlo se do sledećih rezultata:

Do sada je statistika pokazivala da muškarci piju više vina i češće kupuju vino, od žena međutim, ovo istraživanje je pokazalo da žene više kupuju i konzumiraju vino. Razlika u broju ispitanika muškog i ženskog pola nije značajna, a pretpostavka je da oba pola konzumiraju vino. Najveći broj ispitanika pripada starosnoj grupi u intervalu od 18 do 25 godina (36%), sledi učešće od 26 do 35 godina (18%), tako da većinu ispitanika čini mlađa populacija. Sledi učešće starosne kategorije od 36 do 45 godina (16%) kao i od 46 do 55 godina (16%). Najmanji broj ispitanika nalazi se u intervalnoj grupi preko 55 godina (14%).

Od ukupnog broja ispitanika 12% redovno konzumira vino, 36% često, retko 29% ispitanika, veoma retko 19% ispitanika i nikada ne konzumira vino njih 4%. Može se zaključiti da više od polovine ispitanika konzumira vino. ajveći broj anketiranih kao razlog nekonzumiranja vina navodi odsustvo navika (24,5%). Manji procenat (4,5%) ispitanika navodi zdravstvene razloge, dok najmanji broj ispitanika navodi verske razloge (1%) kao i nizak životni standard (1%). Vidi se da su dobijeni odgovori veoma različiti i da značajno opredeljuju potrošače.

Najmanje se konzumira roze vino (čak 42,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira ovu vrstu vina), 23,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira belo vino, a 16% ispitanika odgovorilo je da nikada ne konzumira crveno vino. Ovo se može definisati kao relativno zadovoljavajući nivo konzumiranja vina, budući da 84% ispitanika konzumira crveno vino, 76,5% ispitanika konzumira belo vino i 57,5% ispitanika konzumira roze vino (manje od jednom mesečno, nekoliko puta mesečno, jednom nedeljno ili svaki drugi dan). Upoređujući pol i vrstu vina koja s konzumira uočava se da je veći udeo ženskih potrošača koji konzumiraju belo vino. Ukoliko se ukrste dobijeni odgovori sa visinom primanja ne dobrija se značajna korelaciona veza. To znači da visina primanja nema uticaja na izbor vrste vina.

Da li se više pije vino sa vodom ili bez pogledajte na grafikonu:

Gde se najčešće kupuje vino u Srbiji?

Izvori snabdevanja vinom su različiti. Ispitanici najčešće kupuju vino u supermarketima (50,5%), zatim u velikim marketima - megamarketima (43,5%), u specijalizovanim prodavnicama vina (40,5%), u prodavnicama u susedstvu (31%), direktno od proizvođača (27%), od rodbine i prijatelja (19%) i iz sopstevene proizvodnje (10)%. Izuzetno veliki broj ispitanika (84,5%) izjasnilo se da nema sopstevnu proizvodnju vina kao i da nikada ne kupuje vino preko rodbine i prijatelja (64,5% ispitanika). Dobijeni rezultati bitni su za male proizvođače vina koji treba da odgovarajućim promotivnim i drugim aktivnostima utiču odnosno “privuku” potrošače da vino kupuju direktno od njih i da ih odgovarajućim argumentima (niža cena, mogućnost degustacije i sl,) ubede u ispravnost njihove odluke.

Kada piju vino u Srbiji?

Vino se često konzumira u prigodnim situacijama kao što su svečani ručkovi, svadbe, krštenja i sl.. Najveći broj ispitanika pije vino isključivo u svečanim prilikama (41%), a najmanje se konzumira vino uz obrok (22%). Boljom edukacijom potrošača može se uticati na povećanje potrošnje vina ne samo u svečanim prilikama već i svakodnevno.

Gde se najčešće pije vino?

Najveći broj ispitanika konzumiraju vina kod prijatelja (25% ispitanika), zatim u restoranima i hotelima (21%), kod ku-će (19%), u vinskim podrumima (19%) i u kafićima (18%). Sa druge stra-ne najnižu ocenu (1) ima na prvom mestu vinski podrum (40% ispitanika) što ukazuje da se na ovom mestu najmanje konzumira vino. Nakon vinskog podruma sa najnižom ocenom slede kafići (27%), kod kuće (13%), kod prijatelja (11%) i u restoranima (9% ispitanika).

 

Koliko popijete vina u jednoj prilici?

 

Koje vino više pijete domaće ili strano? Podjednako?

 Autori istraživanja: prof. dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić, i dipl. menadž. Dubravka Užar

Više u Agrobiznis magazinu

www.agrobiznis.rs 

 

Објављено у Tržište

Prodaja vina u limenkama širom sveta pa i kod nas više je nego udvostručena. U 2015. godini dostigla je iznos 6,4 miliona dolara prodaje u SAD. Umesto super alkoholnih, punih, teških crvenih vina, vina u limenkama su lakša i nešto malo kiselija. Prave vinopije ne preferiraju vino iz limenke. Uglavnom je ovo vino namenjeno mlađim potrošačima.

Zanimljivo je da stručnjaci beleže rast tražnje vina u domaćinstvim,a a opada tražnja u restoranima – potrošnja vina u kafićima i restoranima. Prodaja je u 2016. godini opala 1,6% i dalje ima trend pada. Smatra se da je jedan od razloga to što su relativno visoke cene vina u restoranima i kafićima. Istovremeno potrošnja vina u okviru domaćinstava je u porastu. Ljudi žele da piju vino u kućnom ambijentu, da uživaju u ukusima vina bez presije da ih neko gleda »sa strane«. Supstitucija u potrošnji vina – trend “alternativnih klasika” mogao bi da objasni veću prisutnost vina Game (rast od 44%) i Božolea na vinskim listama, kao i sve veću zastupljenost vina iz Nemačke. Ova vina popunjavaju prazninu nastalu zbog rasta cena tradicionalnih klasičnih vina, pre svega iz Francuske koja su zbog svojih visokih cena sve nedostupnijih širim potrošačima. Nemačka vrhunska vina bila su dosta zapostavljena, a danas predstavljaju “zapanjujuću vrednost za novac” jer još nisu doživela inflaciju zbog velike potražnje. Na primer pre 10 godina, cena božolea bila je na sličnom nivou kao i cena Pinot Noira iz Burgundije, oko 7-8 funti. Sada je cena Božoleao negde na 9 funti a Pinot Noir iz Burgundije minimalno 15 funti. To govori o porastu cena francuskih vina.

 

Promene u preferencijama potrošača – mlađi potrošači vino drugačije prihvataju od starijih potrošača. U čemu je razlika? Mlađi potrošači nemaju puno vremena da čitaju koliko je vina staro, međutim, oni će birati bocu sa police ako ima lep grafički logotip ili privlačan naziv. Oko 51% mlađih žena preferiraju biodinamička i organska vina. Svakih nekoliko godina menja se poredak vina koja se najviše konzumiraju u svetu. Posle Šardonea (Chardonnay) najtraženije vino zadnjih je nekoliko godina je Sovinjon blanc (Sauvignon Blanc). Međutim već je prešao vrhunac tražnje i počeo je polako da pada. Novi hitovi su lakša, aromatična vina koja dobro idu uz ribu i laganu hranu: Traminac, Graševina, Albarin, Picpoul, Cortese ili Verdej. Njihova prodaja raste od 16% do 35% posto godišnje u zavisnosti od vrste vinaovisno o vinu. Među zaokruženijim aromatičnim vinima dominiraju Viognier i Torrontes, zbog trenda začinjene brze hrane pune dimljenih aroma navode autori studije o savremenim trendovima na tržištu vina koje su  napisali prof. dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić, i dipl. menadž. Dubravka Užar.

 

Kakvi su ukusi srspkih potrošača vina, ko pije više muškarac iči žena, možete pročitati na linku: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3627-koliko-srbi-popiju-vina-kako-se-pije-vino-kod-nas-i-gde-pogledajte-u-podacima-koje-smo-analizirali 

 

Објављено у Tržište
utorak, 13 februar 2018 14:29

Kakve traktore prave turci?

Od 8. do do 12. februara, grupa poljoprivrednika većinom iz vojvođanskih sela, i desetak sa juga Srbije, savetodavci iz Poljoprivrednih stručnih službi, predstavnici NLB banke i firme VGP iz Novog Sada, dva novinara, posetili su fabriku HATTAT u gradu Čerkeskoju u Turskoj.

U fabricu HEMA (HATTAT je deo HEMA korporacije) omogućeno im je da vide livnicu, gde se izrađuju blokovi za PERKINS motore, odlivci za prednji most, hidrauliku, menjače i diferencijale koji se liju i sklapaju za HATTAT traktore, kao i za ostale eminentne proizvođače. Mogao se i videti deo fabrike za montažu i isporuku navedenih delova. U fabrici je  74 odsto radnika u  proizvodnji, a 26 odsto inženjeri i administracija.

Posetu su  završili  na poligonu gde je svima omogućena vožnja,  i detaljan pregled na modelima T4100 - 102 KS i 285 S - 82 KS.

Hattat A serija traktora objedinjuje modele traktora različitog raspona snage (50 do 120 KS), zbog čega ih u matičnoj zemlji često nazivaju turskim hrvačima. Traktori se izvoze u preko 20 zemalja, a u Poljskoj je brend Hattat bio izabran za traktor godine.

Hema proizvodi radilice za Ferarri, rade za  Mercedes, za Johan Deere, menjače i prenosne kutije.  Kako smo čuli od predstavnika kompanije, ako bi oni stali mesec dana sa proizvodnjom, sve ove kompanije bi takođe stale sa radom. Traktore prave samo po poruđžbini, nemaju na lageru. Imaju dosta malih traktora, jer to njihovo tržište najviše traži. Na domaćem tržištu su četvrti po proizvodnji traktora, a najveći su izvoznici u poslednje dve godine u Turskoj.

Naše poljoprivrednike su dosta zanimali voćarski traktori, i većina njih je došla da vidi, neki su već kupili, a neki su u pregovorima za kredite NLB banke. Srbiju smatraju kao što su nam i istakli kao normalno tržište, nismo zahtevni, kao što su Island i Irska.

Hattat holding osnovan je 1975. godine u Turskoj i do sada njegov sistem broji 21 firmu. Korporacija Hattat proizvodi delove za brojne strane proizvođače poljoprivredne mehanizacije, za kompanije Valtra, Caterpillar, Perkins, John Deere, a određene delove pravi i za američko tržište.

Trenutna proizvodnja delova za poljoprivrednu mehanizaciju, poput menjača, ima kapacitet proizvodnje za milion vozila godišnje. Kompanija trenutno zapošljava 4.000 radnika, a fabrike se nalaze širom Turske. Niska potrošnja goriva i dug vek trajanja!

Hattat Compact serija dizajnirana je kako bi zadovoljila sve potrebe poljoprivrednika. Visoke performanse i dimenzije idealne su za rad u polju i u bašti.

Voćarski traktori A serije pogodni su za sve vrste radova u voćnjacima, povrtnjacima i vinogradima. Od voćarskih do kompaktnih modela, svi su svojim dimenzijama i performansama prilagođeni su svim uslovima rada te osiguravaju udobnu vožnju, superiornu pokretljivost te lako i jednostavno okretanje. U Hattat traktore ugrađen je 3-cilindrični Perkins motor s rasponom snage od 50 do 79 KS (37 kW, 50 kW, 58 kW) i zapremninom od 3.300 ccm.

HattatCompact serija dizajnirana je kako bi zadovoljila sve potrebe poljoprivrednika. Visoke performanse i dimenzije idealne su za rad u polju i u bašti.

Posetili smo prodajni plac lokalnog dilera OZDOKEN mašina i sejalice čiji smo takođe zastupnik za Srbiju. Najveću pažnju naših putnika je izazvala pneumatska diskosna sejalica za kukuruz.

Duško Pavlović iz Arilja, bavi se voćarstvom, najviše proizodi jabuke i malinu. Zasadi su kako nam je istakao stari, pet, deset i dvadeset godina. Jabuku izvoze u Rusiju, i nemaju nikakvih problema. Ima hladnjaču kapaciteta 100 tona. Maline najviše izvoze u smrznutom stanju. Imaju sistem za navodnjavanje i protiv gradnu mrežu. Duško je krenuo u Tursku da bi video voćarski traktor, jer ima nameru da kupi.

Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom u agrobiznisu,  istakla nam da je svrha ovog putovanja, da okupe klijente da vide kompletnu proizvodnju, od početka do kraja. Cilj im je da se upoznaju sa potencijalnim klijentima, i da im predstave ponudu banke, to što im oni mogu ponuditi, da bi lakše kupili traktore.

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija
utorak, 13 februar 2018 07:38

Fabrika maline u Arilju?

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da će u Arilju biti izgrađena fabrika za preradu industrijske maline, kapaciteta 5.000 tona, o čemu je u petak potpisan Memorandum o razumevanju između kompanija iz Arilja i Mađarske.

"Obaveza srpske strane je da obezbedi kooperante, odnosno dovoljnu količinu sirovine i lokaciju u Arilju, a obaveza mađarske strane je da obezbedi finansijska sredstva, desetogodišni ugovor za izvoz i tehnološku opremu", rekao je Nedimović.

On je naveo da je plan da se još nekoliko takvih fabrika izgradi u Srbiji, a jedna najverovatnije u Požegi.

Mi sa dve, tri ovakve fabrike možemo da rešimo problem potražnje za malinom, zaključio je Nedimović.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Poljoprivrednicima u Srbiji od sredine decembra prošle godine na raspolaganju su sredstva IPARD programa EU, a do sada je pristigao 51 zahtev, pišu "Večernje novosti". Od toga 15 zahteva je za mašine i 36 za traktore, a rok za podnošenje dokumentacije je 26. februar.

"U martu će biti raspisan konkurs za preradu, gde će poljoprivrednici moći da konkurišu za sredstva koja sluze izgradnji objekata, ali i za nabavku mašina", rekao je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Prema njegovim rečima, do kraja godine biće još pet poziva, što će sa ova dva prethodna biti ukupno sedam za 2018. godinu. Tokom ove godine poljoprivrednicima je iz IPARD fonda namenjeno 50 miliona evra. Reč je o pretpristupnim sredstvima EU koja su namenjena poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine, napominje list.

Kako je Ministarstvo poljoprivrede ranije saopštilo, visina podsticaja koji se obezbeđuju iz fondova EU iznose od 60 do 80 odsto vrednosti ulaganja u zavisnosti od starosti poljoprivrednika.

Novac može da se koristi u proizvodnji i preradi voća, povrća i ostalih useva i to od 5 000 do 7 000 evra dok se za proizvodnju i preradu mleka i mesa može računati na povraćaj od 5000 do milion evra.

Pravo na IPARD podsticaje mogu da ostvare oni koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28