Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 12 februar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Nacionalno udruženje “SERBIA ORGANIKA” uz podršku projekta nemačke razvojne saradnje „Podsticanje zapošljavanja mladih“ je raspisalo JAVNI POZIV za obavljanje plaćene stručne prakse iz oblasti organske poljoprivrede i prehrambene tehnologije po principima organske proizvodnje.

Cilj prakse je sticanje potrebnih znanja i veština iz oblasti organske proizvodnje i prerade i osposobljavanje za obavljanje poslova u sektoru organske proizvodnje.

Kome je poziv namenjen?
Program stručne prakse je namenjen mladim, nezaposlenim licima do 35 godine starosti koji su:
Ø diplomirali na Poljoprivrednom fakultetu (smer organska poljoprivreda/ekološka poljoprivreda, voćarstvo/vinogradarstvo, ratarstvo i povrtarstvo, opšta agronomija, stočarstvo - zootehnika, fitomedicina i prehrambena tehnologija) ili Tehnološkom fakultetu (smer prehrambena biotehnologija i prehrambeno inženjerstvo) ili
Ø na poslednjoj godini osnovnih ili master studija gore pomenutih fakulteta i studijskih programa/smerova.

Uslovi koje kandidati moraju da ispunjavaju
Na konkurs mogu da se prijave svi oni koji ispunjavaju uslove navedene u javnom pozivu.

Šta program nudi?
Odabranim kandidatima program stručne prakse nudi priliku za sticanje praktičnih znanja i veština iz oblasti organske proizvodnje i prerade u sektoru organske proizvodnje kod poslodavaca koji uspešno posluju u ovom sektoru.
Tokom trajanja stručne prakse licima koja učestvuju u programu biće plaćena nadoknada u mesečnom iznosu od 20.000 dinara (neto), i troškovi prevoza i doprinosi za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.


Predviđeno trajanje programa je do 6 meseci.
U periodu od 26. februara do 5. marta 2018, biće organizovane informativne sesije na poljoprivrednim i tehnološkim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Sremskoj Kamenici i Bačkoj Topoli.


Kako se prijaviti na konkurs?

Sve detaljne informacije o javnom pozivu: rokovi, prijava za obavljanje stručne prakse , poziv poslodavcima i prijava za poslodavce se mogu naći na veb stranici Serbia Organike http://www.serbiaorganica.info/javni-poziv-za-obavljanje-strucne-prakse-iz-oblasti-organske-poljoprivrede-i-prehrambene-tehnologije-po-principima-organske-proizvodnje/ 


Ko je Serbia Organika?
Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“ osnovano je u maju 2009. godine na inicijativu Ministarstva poljoprivrede i učesnika sektora kao krovna organizacija sa ciljem pružanja podrške razvoju organske proizvodnje na svim nivoima i promovisanja organske proizvodnje u Srbiji. Udružujemo celokupan sektor organske poljoprivrede na teritoriji Republike Srbije i strateški smo partner državnim i inostranim institucijama u cilju usklađivanja i koordinacije razvoja organske poljoprivrede u Srbiji.


O projektu Podsticanje zapošljavanja mladih
Projekat Podsticanje zapošljavanja mladih se sprovodi u okviru Nemačke razvojne saradnje. Projekat sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije kao vodećim partnerom. Cilj projekta je da pruži podršku mladima između 15 i 35 godina starosti da se bolje pozicioniraju na tržištu rada i da se lakše i brže zaposle.

Објављено у Nagrade i priznanja

U PRETHODNOJ NEDELJI NAJVEĆI PROMET KUPUSA I POMORANDŽE

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 726 tona robe.

Najviše se trgovalo:

kupusom (151 t),

pomorandžom (151 t),

jabukom (97 t),

šargarepom (94 t),

crnim lukom (76 t),

krompirom (40 t) i

prazilukom (24 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt:

kupusa (134 t → 151 t),

pomorandže (85 t → 151 t) i

jabuke (91 t → 97 t),

dok je promet:

šargarepe (110 t → 94 t),

crnog luka (104 t → 76 t),

krompira (42 t → 40 t) i

praziluka (26 t → 24 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

praziluk                       50 - 60 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         20 - 65 din.

pomorandža               40 - 120 din.

banana                       100 - 130 din.

limun                          60 - 120 din.

Објављено у Tržište

Nema prostora za povećanje cene maline jer je loša cena i na svetskom tržištu koje je već prezasićeno ovim voće. To je malinarima rečeno na sastanku sa hladnjačarima i ministrom poljoprivrede Branimirom Nedimovićem 25. januara.

Kako kaže Sanel Dizdarević iz Udruženja malinara "Limska dolina" od 7 glavnih izvoznika maline iz Srbije pojavila su se samo dva. "Nismo zadovoljni cenom maline, to je bio jedan od glavnih zahteva oko kojih smo hteli da razgovaramo", kaže Dizdarević. Otkupljivači su im rekli da nemaju prostora da podignu cenu maline jer je cena loša i na svetskom tržištu koje je prezasićeno. Rekli su im i da nam se najverovatnije isto tako piše i u ovoj godine.

"Svet je prezasićen, malinarstvom se bavi region, a i Evropa", ističe on. Smatraju da nije u redu da se malina iz Zlatiborskog okruga otkupljuje za 120, 130 dinara, a iz Arilja za 160 dinara.

Muaz Dedović podsetio je da je FAP bio gigant Srbije, a da su se pretežno radnici koji su tu radili okrenuli uzgoju maline. "A sada su im zavukli ruku u džep i uzeli koliko su hteli da uzmu", rekao je on.

Zaključili su i da je najveći problem što se gubi srpski identitet na svetskom tržištu, traži se samo malina, ne i vrsta.

"Ne može biti ista cena za malinu iz Poljske gde se bere kombajnima, koja je peta klasa i kod nas koja je prva klasa i koja se ručno obrađuje", dodaju.

 

 

izvor : https://www.b92.net

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 12 februar 2018 08:28

Pogledajte koji hibrid je najunosniji

Đorđe Šivoljski iz Stojanovca seje kukuruz na površini od 70 hektara. Poslednjih pet godina njegov izbor su hibridi kompanije KWS.


„Izuzetno sam zadovoljan, pravio sam razne probe i sa drugim semenskim kućama, ali KWS mi se u ovih pet godina pokazao kao najbolji. S obzirom na to da najveći deo kukuruza koji proizvedem ide u prodaju, meni je najvažniji prinos i kvalitet što KWS apsolutno ispunjava“, rekao je Đorđe Šivoljski.

Uprkos suši, KWS hibridi su se pokazali odlično, u teškim uslovima, bilo je i oko 5 tona po hektaru. Đorđe je koristio Konfites.

„To i jeste odlika hibrida Konfites, stabilnost u stresnim uslovima, lagano kombajniranje i niska vlaga koja u globalu daje sigurne i stabilne prinose“, potvrdio je i Perica Grujin iz kompanije KWS.

Đorđe je samo jedan od zadovoljnih korisnika KWS hibrida, koji u dobrim godinama daju izuzetne rezultate, a i u stresnim uslovima proizvođači koji ih koriste mogu mirno da spavaju, jer stabilni prinosi ne izostaju.

 

 

izvor : https://www.agromedia.rs

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Srbija ima najviše geotermalnih izvora i bunara u Evropi u odnosu na broj stanovnika, a snaga podzemnih voda Beograda je dovoljna da greje najmanje 50 hiljada stanova u glavnom gradu kao i desetine državnih institucija.

Međutim, ovako značajan potencijal za zagrevanje objekata i banjski turizam u Srbiji se malo koristi. Iako postoje zakonske regulative, otkrivena ali i potencijalna nalazišta, te činjenica da se takva investicija vraća za tri do pet godina, što je znatno brže nego u poljoprivredi, kompanije se ipak sporo odlučuju da pređu na taj tip energije, a koju zemlja, inače, nudi besplatno.

Vojvodina je, po rečima Ane Vranješ s Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, “zlatna koka” ovog dela Evrope u smislu potencijala za korišćenje geotermalnih resursa, kako za dobijanje toplotne energije tako i za dobijanje električne energije.

- Srbija zna sa čime raspolaže jer su u proteklih pet godina izrađene strateški važne studije - rekla je Ana Vranješ. - Otkriven je potencijal energije u visini od 250 miliona tona ekvivalenata nafte, a treba znati da na nivou cele Srbije trošimo energiju u visini od 15 miliona tona ekvivalenata nafte.

Da Vojvodina može da bude Island, nauka nema dilemu, godišnje se u Srbiji ugradi oko hiljadu toplotnih pumpi, najviše u domaćinstva, te smo u tom pogledu, kaže Ana Vranješ, vodeća zemlja u regionu, ali još daleko od Nemačke, SAD, Islanda, Norveške...

 

Mnogo objekata zatvoreno


Budžeti za istraživanje i realizaciju geotermalnih projekata u Srbiji proteklih decenija su skoro prepolovljeni, veliki broj postojećih geotermalnih objekata je trenutno zatvoren, dok kod određenog broja objekata termalna voda slobodno otiče na površinu terena.

- Najveći broj bušotina ima temperaturu do 100 stepeni, a Rudarski fakultet trenutno radi na ispitivanju koje su to lokacije na kojima je moguće da postoje temperature veće od 100 stepeni za dobijanje električne energije - istakla je Ana Vranješ.

Brojke kažu da Srbija ima čak 238 otkrivenih izvorišta termalnih i termomineralnih voda, a u zemlji bi moglo da postoji čak 300 banja. Međutim, svega deset odsto termomineralnih izvora je iskorišćeno.

- Geotermalni izvori temperature 30 do 70 stepeni najviše se koriste u banjama. Skoro polovina tih resursa je u baneologiji, a ostali deo za agrukulturu, grejanje staklenika, uzgoj riba dok se manji deo koristi za zagrevanje objekata javne namene - objašnjava Vranješ.

Ona je napomenula da je uloga države ključna u planiranju eksploatacije kao i u obezbeđivanju subvencija za one koji žele da ovaj potencijal koriste.

 

izvor : https://www.dnevnik.rs/

 

Објављено у Tržište
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28