Чланци поређани по датуму: četvrtak, 01 februar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 01 februar 2018 08:40

Pravnik i voćar u jednom mladom čoveku

Pravnik Aleksandar Krstić (29) iz Ugljevika posvetio se poljoprivredi i podizanju voćnjaka na dedinom imanju u Bogutovom selu. On je samo jedan od primera mladih ljudi koji su se okrenuli poljoprivrednoj proizvodnji čime ostvaruju dodatni izvor prihoda. Aleksandar kaže da, nakon što je nasledio imanje u Bogutovom selu, nije dopustio da ono zaraste u korov, već je očistio oranice i zasadio 500 stabala viljamovke.

Kako kaže, planira da zasadi još toliko, a želja mu je da proizvodi rakiju sa oznakom geografskog porekla i da je izvozi u EU.

Priča za „EuroBlic“ da je nakon zavšrenog Pravnog fakulteta pronašao posao, ali da svako slobodno vreme provodi u selu. Od ostalih voćara iz ovog majevičkog sela koji uglavnom sade šljive, on se izdvaja po zasadima kruške viljamovke.

- Posadio sam 500 sadnica na dve parcele, gde je nakon druge godine od sadnje bilo oko 30 odsto roda. Nisam prskao u cvetu, a voćke nisu opadale i crv ih nije napadao. Viljamovka je otpornija na insekte i pokazala se kao pravi izbor sorte – kaže ovaj mladić.

Dodaje da uz savete iskusnih voćara i savremenu agrotehniku očekuje dobre rezultate.

- Sadnice sam obezbedio u rasadniku na Majevici, a osnova za kalem je koren divlje kruške. To je velika prednost u uzgoju, te na proleće planiram postaviti i sistem navodnjavanja – kaže Aleksandar.

Ističe da na dnu voćnjaka ima bunar i planira da na proleće sa pumpom i agregatom omogući navodnjavanje sa velikim cisternama od 1.000 litara.

- Plašim se suše i zato mi je neophodan sistem za navodnjavanje. Na nekih pet duluma iduće jeseni planiram novi zasad. Cilj mi je 1.000 sadnica, a onda se mogu nadati i podsticajima Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva RS – dodaje Krstić.

Hvali se da ulaganja nisu velika i da je voćnjak, dugoročno gledano, dobar izvor prihoda.

– Naš kraj je poznat po proizvodnji šljive i šljivovice, ali je potražnja za rakijom viljamovkom sve veća. Ukoliko se obezbedi oznaka geografskog porekla i ispoštuju ostali zahtevi, mogla bi se izvoziti i na strana tržišta. Raduju me inicijative za brendiranje - naglašava on.

Priča da se za ostanak na selu opredelio jer tu vidi svoju budućnost.

- Kada sam zasadio voćnjak nisam znao šta me čeka, ali ne žalim ni uloženi novac ni vreme. Ja sam dete poginulog borca. I otac i stric su mi dali život za RS. Zato ne razmišljam o odlasku sa ovih prostora. Moralna obaveza mi je, ali i želja da ostanem ovde, stvorim porodicu i borim se za bolju budućnost - zaključuje mladić.

Aleksandar je bio odličan student, što mu je obezbedilo stipendiju Vlade RS. Radio je i kao student istraživač u Haškom tribunalu, volontirao je u Okružnom sudu da bi stekao znanje i praksu u struci.

Voćarski kraj

Majevički kraj ima dugu tradiciju u proizvodnji voća i voćnih rakija, a voćarstvo je jedan od strateških pravaca razvoja.

Na području opštine Ugljevik registrovano je 1.300 poljoprivrednih gazdinstava, a procenjuje se da ima oko milion stabala voća. U opštini Lopare zasađeno je oko 700.000 stabala voćnih vrsta, a osim šljive uspešno se proizvodi i jabuka, kruška i malina.

www.blic.rs

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Francuska planira da ukine prodajnu ponudu hrane da za jedan kupljeni proizvod drugi dobijaš gratis u supermarketima kako bi garantovala bolju zaradu farmerima. Ova mera deo je šireg zakona o hrani i poljoprivredi, koji je predstavljen Vladi, a čiji je cilj regulisanje minimalnih cena hrane i ograničenje rasprodaja u Francuskoj. Farmeri, koji predstavljaju značajno biračko telo u francuskoj politici, dugo se već žale na rat cena između prodavaca na malo za koji kažu da je dobar za potrošače, ali pogađa proizvođače. 

"To će biti olakšanje za prodavce na malo koji će moći da smanje marže na druge proizvode i plate bolje proizvođačima“, rekao je ministar poljoprivrede Stefan Trave, dodajući da se ovo odnosi samo na hranu. On je dodao da će zabrana metode da se za jedan kupljen proizvod drugi dobija gratis, koja nije tako česta u Francuskoj koliko u Velikoj Britaniji, pomoći da se smanji bacanje hrane.

Izvor: https://www.b92.net/ 

Za sada druge članice EU nisu najavile primenu ovakvih zakona, ali je za očekivati da bude određenih reakcija, naročito ako se ima u vidu da slični problemi tište sve poljoprivrednike u EU prokomentarisao je ovu vest za nasš portal Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina i dodao: "Trgovci u Srbiji bi takođe trebalo da budu ograničeni na sličan način, jer su naši poljoprivrednici još u lošijem položaju nego francuski".

Објављено у Tržište

Jedan od osnovnih problema srpske poljoprivrede su mala gazdinstva. U proseku poljoprivrednici imaju 4,5 hektara, a gotovo polovina vredi oko pet hiljada evra. Za razvoj i rast potrebni su im krediti, ali oni namaju dovoljno vrednu imovinu za hipoteku. Zalog za zajam je još veći kamen spoticanja za one koji tek kreću u posao.

Porodica Ratković iz Krajišnika kod Zrenjanina bavi se ratarstvom i proizvodnjom mleka. Počeli su sa pet, a sada su stigli do 17 jutara zemlje. Sve to sopstvenim ulaganjem i uz jedan zajam od Garancijskog fonda. Bankarske kredite Srđan izbegava zbog visokih kamata.

"Da bude tako manja kamata od ove sada koju nama nude od 15, 17, čak i 20 odsto, znači takav kredit kao što sam uzeo od Garancijskog fonda. Ali kad ja njih kao čovek poljoprivrednik, ne baš nekog raskošnog obrazovanja, pitam kolika će mi rata konkretno biti, na to pitanje ne mogu da mi odgovore", kaže Srđan Ratković, poljoprivrednik iz Krajišnika.

Povrtarima sa severa Banata problem je što nemaju šta da daju za obezbeđenje kredita.

"Veliki broj njih je sa relativno malim posedima, pa i u tom smislu imaju malo parcela na kojima rade u vlasništvu, a hipoteka na te parcele je jedan od bitnih uslova da bi se kredit dobio", objašnjava Nikola Filipović iz udruženja povrtara "Banatska lenija" iz Kikinda.

Prošle godine država je pomogla 667 mladih poljoprivrednika tako što im je dotirala 75 odsto vrednosti njihovog ulaganja. Za početnike pripremaju posebne projekte.

"Razvijamo jedan projekat gde ćemo pokušati da napravimo alat pa će jedan deo troškova obezbeđenja preuzeti država na sebe ili preko partnera iz sveta koji žele da ovo finansiraju. Imamo nekoliko finansijskih institucija sa kojima pregovaramo", ističe ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Uslov da banka odobri kredit je da gazdinstvo bude registrovano bar dve godine i da ostvaruje profit. Početnici to ne mogu da ispune. Zato se sve češće govori o alternativnim finansijskim institucijama, pa i o zakonu kojim bi njihov rad bio regulisan.

 

izvor : http://www.rts.rs

Објављено у Finansije

Svaki vinograd ima specifične uslove gajenja i svaki vinogradar osluškuje vremenske prilike i kondiciju svojih čokota pa se odluči ili za kraj decembra i početak januara ili da sačeka Svetog Trifuna, i sa rezidbom počne tada.

Orezivanje vinove loze je veoma značajna agrotehnička mera i predstavlja, slažu se svi stručnjaci i proizvođači, najvažniji korak u gajenju loze. Orezan vinograd uvek daje lepše, krupnije i kvalitetnije plodove, sa većim sadržajem šećera i suve materije. Kod mladih vinograda se rezidbom mlada stabla formiraju, a kod već formiranih stabala rezidbom se godinama održavaju kvalitetni čokoti. Rezidbom se reguliše sve što je neophodno za dobar rod- broj željenih rodnih okaca, lastara i planira se broj grozdova na čokotu, a tako se direktno kontroliše rodnost, utičemo na budući kvalitet kako grožđa, tako i vina kao krune proizvodnje.

Zaštita od niskih temperatura je neophodna svim vinogradima, a mladim posebno. Mi na sreću nismo imali tokom ove zime izrazito niske temperature, pa nije bilo teško štiti vinovu lozu. U godinama kad dođe do jako niskih spoljašnjih temperatura neophodno je sprovesti sve mere zaštite u dogovoru sa savetodavcima za vinogradarstvo na svakom terenu posebno.

Tokom zime vinova loza samu sebe štiti mirovanjem!

Zbog prolećnih temperatura vazduha u januaru i vinogradari su strepeli da li će im topla zima naneti veliku štetu. Svaki zimski dan koji smo imali sa temperaturom iznad 12 stepeni celzijusa je mogao da izazove buđenje vegetacije. Kad bi u nastupajućim danima došlo do naglog mraza postojala bi realna opasnost od oštećenja vinograda. U takvim uslovima prvo bi staradali tek podignuti mladi zasadi.

Ali niže temperature u mesecima kada i treba da bude hladnije vreme nisu neprijatelji gajenih biljaka, pa tako ni vinove loze. Hladno vreme tokom zimskih meseci je važno i za razvoj višegodišnjih biljaka, kako bi i one prošle kroz sve neophodne fiziološke procese.

Blage temperature u januaru povoljno utiču na čokote, lastari su čitavom svojom dužinom dobro sazreli, jedina opasnost trenutno preti od pojave štetočina i gljivičnih oboljenja.

Rezidba u rodnim vinogradima

Rezidba na zrelo, zimska rezidba, u rodnim vinogradima obavlja se u periodu mirovanja loze. U našim uslovima, rezidba se može vršiti u jesen tokom zime i u rano proleće.

Zimska rezidba treba, odnosno rezidba na zrelo treba da bude završena pre kretanja vegetacije u proleće. Kad govorimo o zimskoj i ranoj prolećnoj rezidbi, zapravo mislimo na istu rezidbu jedino što vreme rezidbe bira svaki vinogradar posebno u odnosu na uslove u svom vinogradu. Uvek mora da odluči sam vlasnik vinograda sagledavajući sve faktore, koji se uvek razlikuju od vinograda do vinograda kada će početi sa ovim velikim poslom.

Uvek je najbezbednije sa rezidbom početi nakon 14. februara, posle Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda, i to prvo rezanjem slavskog kolača u vinogradu i zalivanjem čokota crvenim vinom. Vremenski uslovi nakon tog perioda treba da obezbede veći uspeh od rezidbe. Teško je mnogim vinogradarima da sačekaju ovaj period, zbog malog broja iskusnih majstora koje mogu da angažuju na velikm površinama pod vinogradima. U višečlanim porodicama i vinogradima podignutim na manjim površinama ovaj način organozovanja je znatno lakši. Sa rezidbom se nastavlja tokom proleća.

 

Sprečiti infekciju na mestu rezidbe

Obavezno treba rezati sa oštrim i dezinfikovanim čistim makazama, pod pravilnim uglom, koji uvek mogu da vam pokažu i stari vinogradari, ali i savetodavci, i to pazeći da oštrica makaza bude što bliže čokotu.

Pored toga, obavezno je primeniti mere borbe protiv korova. U mladim vinogradima je preporuka da to budu mehaničke mera, a ni u kom slučaju hemijske. U mladim vinogradima je prosto zabranjeno koristiti herbicide i to do treće godine uzrasta, kako bi se izbegla oštećenja koje bilo koje hemijsko sredstvo može naneti listovima vinove loze.

U prvim nedeljama kad je primetno kretanje vegetacije, kad mlada loza dostigne 15-20 cm visine, nije potrebno obavljati nikakvu zaštitu, ni mehaničku pa iako bude više padavina, jer su sve sadnice na tržištu sertifikovane i zdravstveno bezbedne.

Dakle savet je bolje obezbediti više ruku i makaza i krenuti u rezanje vinograda u drugoj polovini februara, i očekivati sunčano leto, sa prosečnim dnevnim temperaturama, i padavinama ispod proseka koje će obezbediti odličnu berbu i mogućnost da se sav uloženi trud i rad-isplati i naplati!

 

izvor : https://www.agromedia.rs

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28