Чланци поређани по датуму: utorak, 06 novembar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 06 novembar 2018 09:24

Planina Rudnik - raj u srcu Šumadije

Dani polako postaju kraći, a planinske večeri nežno obavija izmaglica. Plodovi u najrazličitijim nijansama krase krošnje koje polako žute. Odlučili smo da naša stanica ovog puta bude planina Rudnik i to ne slučajno. Rudnik je najviša planina Šumadije. Cvijićev vrh, sa 1.332 metra nadmorske visine, nalazi se u njenom zapadnom delu. Imenom Rudnik nazvana je zbog rude olova i cinka, koje se i danas eksploatišu. Predstavlja čvorište između slivova Zapadne i velike Morave, i reke Kolubare. Rudnik se nalazi na 100 kilometara južno od Beograda i 15 kilometara od Gornjeg Milanovca. Izuzetno je bogat izvorima, čistom i netaknutom prirodom. Zbog povoljnih klimatskih uslova kao što su velika osunčanost tokom godine, vazdušna strujanja i visoka jonizacija vazduha, planina je još 1922. godine proglašena za vazdušnu banju.

Opširnija reportaža u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

Na Beogradskom festivalu hrane (Belgrade Food Show) koji se održava 5. i 6. oktobra predstavilo se 80 domaćih izlagača, a manifestaciju su otvorili ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović i američki ambasador Kajl Skat. Nedimović je novinarima, u hotelu „Kraun plaza“ na Novom Beogradu, rekao da festival hrane služi za povezivanje proizvođača i distributera.

- Imamo dobru sirovinu, ali ključ je obezbediti tržište - istakao je Nedimović posle obilaska štandova sa hranom. Ambasador Skat je istakao da može lično da posvedoči da je hrana u Srbiji kvalitetna.

- Važno je raditi sa proizvođačima kako bi naučili kako da plasiraju svoju robu i da se marketinški predstave- objasnio je Skat. On je dodao da se na Beogradskom festivalu hrane nalaze i pojedini izlagači koje je pomogla američka agencija za međunarodni razvoj USAID.

Beogradski festival hrane je organizovalo Udruženje za promociju srpske hrane uz podršku USAID.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/otvoren-beogradski-festival-hrane/

Објављено у Agroekonomija

Razlozi za uginuće više od 70 životinja, mahom ptica, u njivi kraj Vršca mogli bi da budu zabranjeni karbofuran, insekticid na koji se za sada sumnja ili virus groznice Zapadnog Nila, poslednji su podaci veterinara, nadležnih u pokrajinskom Zavodu za zaštitu prirode, ali i u Ministarstvu poljoprivrede.

Pre dve nedelje, podsetimo, uginulo je 55 golubova, šest gugutki i zeba, šest koza i mačka.

U Veterinarskom specijalističkom institutu u Pančevu ističu da još traju analize kako bi se utvrdilo šta je ubilo te životinje, mahom ptice, ali se sumnja na neko sredstvo za zaštitu bilja ili groznicu zapadnog Nila. Veterinari pančevačkog veterinarskog instituta izašli su na teren već prvog dana uginuća i rezultate analiza očekuju najranije za sedam do 10 dana, kada će se tačno znati da li je pšenica, koju su ptice pojele, tretirana zabranjenim karbafuranom ili je u pitanju virus groznice Zapasnog Nila.

Dr Aleksandar Živulj, specijalista za epizitologiju u Veterinarskom specijalističkom institutu u Pančevu, kaže da u ovom času ne mogu da se isključe obe sumnje.

- Čim se desilo uginuće tolikog broja ptica izašli smo na teren. Trenutno se rade analize na groznicu Zapadnog Nila, dok, sa druge strane, nije otklonjena ni sumnja da su se ptice otrovale i semenom pšenice. Naime, tokom obdukcije tela uginulih ptica u svakoj smo pronašli, odnosno u njihovom digestivnom traktu, pšenicu prebojenu u roze sa te njive gde su jele - navodi dr Živulj.

Prema njegovimn rečima, leševi ptica biće poslati u pokrajinski Zavod za zaštitu prirode kako bi se uradile toksikološke analize, odnosno na otrove.

- Sa druge strane, šest koza nisu uginule od trovanja, već od infekcije - navodi dr Živulj i dodaje:

- Analize su pokazale da uzrok njihovog uginuća nije otrov, niti su u njihovim organima za varenje pronađena zrna pšenice, kao što je to bio slučaj kod ptica. Koze je usmrtila enterotoksemija, izazvana baketrijom klostridijom - navodi dr Živulj. 

Istovremeno, u pokrajinskom Zavodu za zaštitu prirode potvrđuju reči kolege iz Pančeva i navode da da su obavešteni da su leševe ptica preuzeli veterinari pančevačkog veterinraskog instituta, a zbog sumnje da su uginule od groznice Zapadnog Nila.

- Očekujemo da Zavodu budu prosleđeni leševi kako bi se uradile i toksikološke analize - navode u Zavodu.

I u Ministarstvu poljoprivrede čekaju na rezultate analiza koje će biti gotove najranije za sedam dana.

- Dok se analize ne završe ne možemo da spekulišemo od čega su sve te životinje uginule, odnosno da li su otrovane i čime ili je uzrok virus groznice Zapadnog Nila – naveli su nadležni.

Katarina Krinulović, izvršna direktorka Udruženja inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja "Secpa", kaže da roze boja zrna pšenice ne može da ukaže koje je sredstvo za zaštitu bilja upotrebljeno i da li je u pitanju zabranjeni karbofuran ili neko drugo sredstvo.

- Boja se dodaje da bi se znalo koje je zrno tretirano nekim sredstvom. Nekad je roze, nekada je neka druga boja u pitanju. Karbofuran je zabranjen kod nas, ali i svuda u svetu od 2014. godine. On je izazvao takav pomor životinja zbog čega je i zabranjen. Sa druge strane, imamo drugi problem - ilegalno tržište. Naše poljoprivrednike stalno obaveštavamo o tome i ukazujemo na sve opasnosti - navodi Katarina.

- Legalno se pšenica tretira različitim sredsvima, sada, uglavnom, za suzbijanje gljivica. Ukoliko se utvrdi da je razlog pomora ptica i drugih životinja ilegalno sredstvo, poput karbofurana, onda je u pitanju krivično delo - navela je Katarina Krinulović.

 

Izvor: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/pomor-kod-vrsca-zivotinje-pronadene-mrtve-na-njivi-uginule-iz-dva-moguca-razloga/yenqdeb

Објављено у Sitne životinje

Ministarstvo poljoprivrede produžilo je konkurs na još 40 dana u kojem zemljoradnici od 18 do 40 godina dobijaju podsticaje od skoro 10.000 evra, koje obično ulažu u novu mehanizaciju, biljnu i stočarsku proizvodnju, te unapređenje prerade mleka, voća i povrća.

Mladi paori s ovim novcem od države najčešće ulaze u poslove sadnje lešnika, što im je dovoljno za pokrivanje osnovnih troškova na početku ili za sadnju povrća i dizanje plastenika. Kako kaže povrtlar iz Srbobrana Borislav Kovač (31), na hektaru krompira može da se zaradi 2.000 evra, na paradajzu i više oko 5.000, ali ozbiljan posao dolazi tek s plastenicima.

- Podigao sam jedan plastenik gde uzgajam čeri paradajz i paprike. Uskoro planiram da napravim još jedan plastenik sa jagodama i zato sam konkurisao za subvencije Ministarstva. Želja mi je da na kraju zaokružim proizvodnju i pravim svoje umake, slatke i ljute, kao i pekmez - kaže Borislav Kovač, mladi povrtlar iz Srbobrana.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede ukupan broj podnetih zahteva u ovoj godini do sada je 1.275, što je znatno više u odnosu na prošlogodišnjih 767. Dodaju da je najveće interesovanje, kao i prošle godine, pokazano za nabavku atomizera, prskalica, sejalica, drljača, sistema za navodnjavanje, opreme za plastenike, rasturivače stajnjaka, cisterne za osoku, plugove i setvospremače, ali i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Država poljoprivrednike podstiče sa maksimalno 1,5 miliona dinara (12.600 evra). Uslov je da mladi zemljoradnik obezbedi petinu planiranog novca za buduća ulaganja. Država će mu unapred dati ostatak (9.450 evra). Ministarstvo će pratiti investiciju, a troškove kontrolisati preko računa.

Vojislav Stanković, agrarni analitičar, smatra da život u ruralnim područjima najviše komplikuju loša infrastruktura i zapuštenost sela.

- Nekoliko kultura prolazi, pšenica i kukuruz i nešto stoke. Poslednjih godina razvija se ovčarstvo jer je tražnja nešto veća. Popularna je i jabuka, ali nemamo organizovan nastup na tržištu. Tako da bih ovaj novac uložio u ovčarstvo ili kozarstvo, te u malu mini-mlekaru za sir i mleko. Ipak, mladima na selu je danas teže da prežive nego Robinzonu na pustom ostrvu – izjavio je Stanković.

Branislav Nedimović ministar poljoprivrede najavio je da će država nastaviti da deli podsticaje mladima na selu.

- Sve više mladih u poljoprivredi nam treba zbog povrtarstva. To je teška grana, jer zahteva fizički radi, to nije posao od 30 dana godišnje, već ovde moraš ozbiljno da radiš - rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/produzena-akcija-podrske-od-drzave-skoro-10000-evra-za-mlade-poljoprivrednike/y1eq9v6

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30