Чланци поређани по датуму: četvrtak, 15 novembar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Koza je preživar i hrani se isključivo grubom voluminoznom hranom. Pravilnom i dovoljnom ishranom može se značajno istaći genetski potencijal životinje, kao i nivo njihove proizvodnje. U odnosu na krave i ovce, koze u u svojoj iskrani koriste više različitih biljaka, tako goveda koriste svega 17 biljaka, ovce 20 a koze čak 90. Najveći deo obroka je paša, seno, senaža, silaža i različite drvenaste vrste koje koze brste. Koze najviše vole lišće, pupoljke, cvetove i ukoliko ih pustite u voćnjak može se desiti da ga celog obrste, pa čak i da pojedu koru s drveta. Iako tako ne izgleda na prvi pogled koze su u stvari vrlo probirljive, vole netaknutu hranu i itekako umeju da procene koja je biljka jestiva.

Sve o ishrani koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin  

Објављено у Kozarstvo

Zahtevi za vodom koje biljke imaju nije uvek isti a zavisi od vegetacionog perioda. U skladu s tim se i postavljaju sistemi za zalivanje, a koliko i kada će se koristiti zavisi od različitih faktora koji su promenljivi. Kroz određivanja protoka za dimenzionisanje cevovoda i njegovih elemenata kod sistema za zalivanje potrebno je uzeti u obzir nekoliko elementa: način rada i delovanja samog sistema, način distribucije vode u mreži, gustina useva, nagib terena. Različite vrste biljaka imaju različite potrebe za vodom koja zavisi i od starosti zasada. Ne koristi se ista količina vode u mladom, tek podignutom zasadu, i u zasadu u punoj rodnosti.

Kod projektovanja velikih profesionalnih zalivnih sistema uvek se postavlja pitanje koja je ta količina vode koju treba dovesti na zalivnu površinu. Koristi se mnoštvo matematičkih formula, koje kreću od norme navodnjavanja, koja predstavlja razliku između ukupne potrebne količine vode biljci u vegetaciji sa jedne strane, i ukupne raspoložiive količine vode sa druge strane.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina.

izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ovogodišnji rod dunje u Srbiji izmosi oko 14.000 tona. Time je Srbija izbila na prvo mesto u Evropi, a među deset je najvećih proizvođača tog voća u svetu, smatraju stručnjaci. Dunja se u Srbiji gaji na 1.600 hektara, najviše u okolini Aleksandrovca, Blaca i Kraljeva.

"Ove godine rod je bio dobar. Ja sam prezadovoljan jer je ovo mlad voćnjak, koji daje onoliko koliko može da da u četiri godine. A projektovan je da daje nekih 300 tona po hektaru", kaže Vladeta Obradović iz Tavnika kod Kraljeva. Ukupna površina pod dunjom u Srbiji prošle godine je uvećana za 200 hektara. I u okolini Kraljeva dunjari su uglavnom mladi, a voćari se opredeljuju za sorte koje daju kvalitetan rod. 

Opširnije o uzgoju dunje možete pročitati u Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Nemačka kompanija "Tenis" zatražila je odlaganje najavljene investicije u Srbiji.
"Komisija za davanje saglasnosti za investicione planove u postupku ostvarivanja prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta je na molbu kompanije 'Tonnies' (Tenis) dala predlog za odlaganje investicije i prosledila ga Gradu Kikindi na odlučivanje", kažu u Ministarstvu poljoprivrede za Tanjug.

"Podsećamo da s kompanijom "Tenis" nije potpisan ugovor, već je samo podnet investicioni plan koji je odobrila Komisija. Imajući u vidu da ugovor još nije potpisan, Komisija je dala predlog za odlaganje investicije", kažu u resornom ministarstvu. Državno zemljište na teritoriji Grada Kikinde koje je bilo predmet zakupa, izdaje se redovno poljoprivrednicima na licitacijama do početka realizacije investicije, navode u Ministarstvu.

Komisiju za davanje saglasnosti za investicione planove u postupku ostvarivanja prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta je formiralo Ministarstvo poljoprivrede, a u njenom sastavu su ministar poljoprivrede, privrede i finansija.

Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, razlog za trenutno odustajanje "Tenisa" od investicija u Srbiji jeste to što se „u Evropi pojavila afrička kuga svinja“.

„To podrazumeva veliku količinu svinja i prerađevina koje treba ovde da se prevezu, a kako postoji zabrana kretanja, ne može nigde da se pomera“, istakli su u Ministarstvu poljoprivrede, napominjući da Uprava za veterinu, Uprava carina i MUP preduzimaju sve mere kako se afrička kuga ne bi proširila na teritoriju Srbije.

Vlada Srbije potpisala je 2015. godine s nemačkim proizvođačem mesa Memorandum o razumevanju za odgoj tri miliona tovnih svinja godišnje u Srbiji, a plan je bio da ova kompanija ima proizvodnju na 20 farmi u Srbiji.

Nemački "Tenis" je jedan od najvećih proizvođača svinja u Evropi koji godišnje uzgoji oko 17 miliona svinja, ali i oko 400.000 goveda, i koja ima obrt veći od pet milijardi evra po godini.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/kompanija-tenis-trazila-odlaganje-investicije-u-srbiji_966769.html

Објављено у Svinjarstvo

Iznos subvencija koje Grad Beograd izdvaja za poljoprivredu progresivno raste od 2014. godine, kada je iznosio 40 miliona, pa sve do 180 miliona dinara koliko je grad ove godine obezbedio za četiri javna poziva za poljoprivredu.

- Subvencije će nastaviti da rastu i potrudićemo se da već sledeće godine povećanje bude osetno, ali će i dalje prednost imati organski proizvođači - najavio je sekretar za privredu Milinko Veličković na početku besplatne obuke za organsku proizvodnju u prostorijama Gradske uprave.

On je prisutne pozdravio u ime Grada Beograda i Sekretarijata za privredu i poželeo im da na obuci nauče što više kako bi započeli sopstvenu organsku proizvodnju.

– Činjenica je da organska proizvodnja još uvek nije dostigla željeni nivo u Srbiji zbog čega Ministastvo poljoprivrede i Grad Beograd puno rade na popularizaciji ove grane poljoprivrede. Pre osam godina, na teritoriji Srbije bilo je 137 proizvođača organske hrane koji su obrađivali nepunih 6.000 hektara, dok brojke za prošlu godinu kažu da u našoj zemlji postoji više od 2.000 proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom, koja zauzima preko 15.000 hektara – rekao je Veličković.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede registrovanim poljoprivrednim proizvođačima daje i namenske subvencije ukoliko se bave organskom proizvodnjom.

– Grad Beograd svemu tome doprinosi sopstvenim podsticajima, a prilikom dodele prednost imaju organski proizvođači. Ove godine, na teritoriji Beograda imamo jednog organskog proizvođača meda i jednog organskog proizvođača voća i povrća, koji su ostvarili prava na subvencije Grada Beograda. Prošle nedelje završena je obuka za pčelare, a ove godine po prvi put je postojao i praktični deo, koji je obavljen na poljoprivrednom dobru Poljoprivrednog fakulteta u Radmilovcu – naglasio je Veličković.

Predavanja u okviru obuke o organskoj proizvodnji održaće u naredna tri dana profesori Poljoprivrednog fakulteta prof. dr Snežana Oljača i prof. dr Dušan Kovačević.

Izvor:http://studiob.rs/pocela-besplatna-obuka-za-organsku-proizvodnju/

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30