Чланци поређани по датуму: utorak, 13 novembar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Prirodnih potencijala u Srbiji za razvoj poljoprivrede ima, ali glavna kočnica je uz neizgrađen i haotičan sistem subvencija i usitnjenost poseda što sprečava intenzivnu proizvodnju i dobar plasman proizvoda. Čak 78 odsto obradivog zemljišta pripada malim i srednjim farmerima koji poseduju od 0,5 do pet hektara. Tek preostali deo čine veliki proizvođači, desetak domaćih sa po više od 35.000 hektara, zatim nekoliko većih kombinata i stranci, poput Al Dahre, koja sada ulazi u PKB ili Al Ravafeda. Velikim sistemima nije problem ni savremena proizvodnja ni plasman, a mala i srednja gazdinstva mogla bi da se razviju tek kroz zadruge. One su, međutim, decenijama uništavane i tek od pre dve godine počelo je ulaganje države u obnovu zapuštenih i osnivanje novih.

– Zadruge u Srbiji pratiće u potpunosti trendove svetskog, a naročito evropskog zadrugarstva, ali uzimajući u obzir sve specifičnosti našeg podneblja. Cilj je da zadruge posluju uspešno i savremeno u našem okruženju, ali da ih usmeravamo ka evropskim tendencijama. Sadašnji Zakon o zadrugama nije savršen i treba ga dopunjavati i menjati. To svakako nije i ne sme biti prepreka za aktivno delovanje. Naš stav je uvek „Hajde da radimo, a da u hodu, uz iskustva, menjamo sve ono što se praksi pokazalo nedovoljno dobrim“ – kaže za Danas Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj koji je pokrenuo program „500 zadruga u 500 sela“.

U tom ministarstvu ističu da, prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji radi oko 1.600 zemljoradničkih zadruga, a 54 odsto njih vode se kao aktivni privredni subjekti. U poslednjih godinu i po dana formirano je 314 novih zadruga i tri složene, kažu u kabinetu Krkobabića. Bespovratnim sredstvima iz budžeta 2017. je sa 196 miliona dinara pomognut rad 22 nove i stare zadruge, dok je ove godine odvojeno četiri puta više, 825 miliona dinara za iste namene. To znači pomoć u radu za oko 70 novih i starih zadruga, ali i dve složene, koje su novina na našim prostorima. Naime, ministar Krkobabić navodi da će država forsirati specijalizovane zadruge, poput vinogradarskih, povrtarskih, voćarskih… Ali, podsticaće se i njihovo udruživanje, vertikalno, na nivou države ili horizontalno kada će okupljati poljoprivrednike čiji proizvodi čine zaokruženu celinu. Cilj je da se takve složene forme bave ne samo otkupom, već da razvijaju i sušare, hladnjače, a organizuju i preradu do finalnog proizvoda. Slično funkcionišu i zadruge u Sloveniji, na primer, koje poseduju svoje mlekare, vinarije, kapacitete u mesnoj industriji a na tržištu se pojavljuju sa zaštićenim brendom.

Projekat obnavljanja zadruga podržao je Odbor za selo Srpske akademije nauka, ali i ostala stručna javnost. Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, one su neophodne jer se mali i srednji farmeri ne mogu drugačije uključiti na tržište u neoliberalnom kapitalizmu gde je konkurencija surova. On ističe da bi trebalo i što što pre izvršiti korekcije u zakonu koji je sada sistemski akt za sve vrste zadruga, od poljoprivrednih, do studentskih, frizerskih ili stambenih.

– Potrebno je rehabilitovati ceo sistem po principima dobrovoljnosti, ekonomske zainteresovanosti i postupnosti. Postoji nekoliko modela prema kojima je to moguće uraditi, slovenački, austrijski, italijanski, ali mi ne treba nužno da kopiramo tuđe jer je i naš sistem funkcionisao. Najvažnije je da se okupe farmeri, jer sa maksimalno pet hektara oni ne mogu optimalno da nabavljaju i iskoriste mehanizaciju, nemaju sa kim da sklapaju ugovore, potrebna im je pomoć za nastup na globalnom tržištu koje traži velike količine roba – kaže Prostran i dodaje da bi što pre trebalo rešiti i problem stručnih kadrova koji zadruge muče decenijama unazad.

– Zadruge u Srbiji propadale su u dva velika ciklusa. Jedan je bio 90-ih godina prošlog veka, pod udarom raspada zemlje, sankcija i visoke inflacije. Dokrajčila ih je privatizacija jer je njihova imovina priključivana velikim kombinatima i prodavana. Ostale su bez zemlje, silosa, mehanizacije. Sa egzekutorima tog procesa vođeni su žestoku sudski sporovi oko vraćanja oduzetog, neki i danas traju i od raznih vlasnika one potražuju zaista veliku imovinu – kaže Milan Prostran.

Procenjuje se da danas u svetu ima oko 750.000 zadruga, one okupljaju od 800 miliona do milijardu zadrugara a poslovno povezuju oko tri milijarde ljudi. Nastale su početkom 19. veka a već tri decenije nakon toga i Srbija se uključila u taj proces. Naša zemlja bila je i osnivač Svetskog zadružnog saveza.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/srbija-ozivljava-zadruge-po-ugledu-na-slovenacki-model/

Објављено у Agroekonomija

Nedavno svečano otvaranje vinarije Ambelos manastira Koporin kod Velike Plane, sat vožnje udaljene od Beograda, značajan je doprinos jačanju vinske kulture i vinskog turizma Šumadije i Srbije.

Odavno je poznato da su srpski manastiri u nedrima svojih podruma vekovima uzgajali odlična vina, ali, nedostatak sredstava, tehnologije, opreme i još mnogo toga, doveo je do toga da vrhunska manastirska vina budu dostupna tek manjem broju vinoljubaca. No, vremena se očigledno menjaju, pa i pristup Srpske pravoslavne crkve ovoj temi. Sve veći broj mladih, vrhunskih stručnjaka sarađuje s manastirima, a podatak da je manastir Bukovo dve godine za redom osvojio srebrnu medalju na Decanteru otvara široko to novo poglavlje u domaćem vinarstvu.

Vinarija Ambelos, posle nekoliko nastupa poslednjih godina na vinskim feštama, širom je 11. oktobra otvorila dveri potpuno novog objekta. To je donekle bio očekivan sled najava episkopa požarevačko-braničevskog i smederevskog Ignjatija, kada je na jednom od beogradskih Salona vina predstavio njihov čudesan prokupac.

Upravo ova sorta, uz nekoliko internacionalnih, čini već poširok portfolio vinarije Ambelos: italijanski rizling, rajnski rizling, tamjanika, Šumadijska ružica od prokupca, merlo, prokupac, kaberne sovinjon i specijalna etiketa Despotova sablja, a sve s novim, redizajniranim etiketama, vrhunski tehnološki odrađena vina.

Pored vina, koja će od sada biti dostupnija potencijalnim kupcima, posebnu pažnju zavređuju lepo opremljena degustaciona dvorana i terase, s ukupno oko 80 mesta i očaravajućim pogledom na zelene bregove Šumadije, zatim VIP sala na četvrtom spratu konaka za 25 ljudi i još jedna degustaciona za gotovo isto toliko gostiju, kao i tri luksuzna apartmana i tri dvokreventne sobe, što sve zajedno zaokružuje jedan od najkompletnijih objekata vinskog turizma u Srbiji.

Inače, naziv Ambelos dolazi od grčke reči za vinograd, a ova manastirska vinarija je zapravo poput nekakvog šatoa okružena vinogradima, od kojih se onaj posađen 2011. godine prostire na četiri hektrara, dok su lane posađena još dva sa sortama kaberne fran, pino noar i tamjanika.

U manastiru Koporin leže mošti svetog Despota Stefana Lazarevića, pa su u vizuelnom smislu izrade logoa i etiketa belih vina korišćeni heraldički elementi iz doba vladavine ovog srpskog vlastelina, poput zmaja s obmotanim repom oko vrata, a za crvena vina slike drevnog novca i detalji iz manastira Manasija, gde je despot Stefan najvernije prikazan.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2307066/obnovljena-manastirska-vinarija-ambelos-u-koporinu-sumadijski-sato-okruzen-cokotima

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Brojnim podsticajima i merama koje sprovodi Vlada Republike Srbije, uz podršku SANU odbora za selo i Zadružni savez Srbije već godinama nastoji da podstaknu razvoj poljoprivrede u celoj zemlji, a po svoj prilici i stočari će u narednom periodu imati razloga za zadovoljstvo. Naime, Sajam nameštaja koji je održan prethodnih dana posetili su državni sekretar Ministarstva poljoprovrede, šumarstva i vodoprivrede, Darko Božić i predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović. Oni su se tom prilikom sastali sa predstavnicima italijanske firme Samac, kako bi sa njima dogovorili otkup i izvoz kože od srpskih stočara.

Samac je jedna od vodećih svetskih kompanija u oblasti proizvodnje kože i nabavke neophodnih sirovina za dalju proizvodnju obuće i nameštaja.

"Prisutni smo u raznim delovima Evrope i nameravamo da razvijemo svoj posao na tržištu Balkana, a pre svega u Srbiji. Veoma smo zainteresovani da otkup sirovina kože, a potom i za prodaju transformirane sirovine proizvođačima obuće i nameštaja", objasnio je Flavio Zabeo, vlasnik kompanije.

Državni sekretar Ministarstva poljoprovrede, šumarstva i vodoprivrede, Darko Božić podsetio je na značaj obnove srpskog sela i podsticaj zadrugarstva za jačanje poljoprivrede i povećanje stočnog fonda u Srbiji.

"Danas imamo priliku da na ovom poslu povežemo italijanskog proizvođača sa Zadružnim savezom Srbije, a u cilju otkupa i dalje prerade kože u Srbiji. Ovo je šansa za zadruge u Srbiji da ponovo pokrenu otkupne centre za kožu i povezivanje sa inostranim partnerima kako bi plasirali svoju robu i proizvode van granica Srbije. Zahvaljujem se predstavnicima ove italijanske kompanije što se prepoznali potencijal srpskih zadruga u oblasti stočarstva i što su podržali akciju „500 zadruga u 500 sela“ Srbije", naglasio je Božić.

 

Izvor:http://studiob.rs/sa-italijanima-dogovoren-otkup-izvoz-koze-od-srpskih-stocara/

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30