Чланци поређани по датуму: sreda, 03 oktobar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ukoliko ne obratimo pažnju, naš mlad pas će, malo po malo, imitirajući ono što radimo, početi da „osvaja prostor” i da se penje na nameštaj. Jer, kao što će se i sam uveriti, mnogo je ugodnije popeti se na udoban trosed ili u fotelju i tu - dremnuti posle igre ili obroka. Šta činiti?

To ne smemo da dopustimo! Jer njemu je mesto na podu, a ne u našoj fotelji ili krevetu, kako iz higijenskih tako i drugih razloga. Čim vidimo da se štene (ili pas) popeo na nameštaj, odmah ga, odlučnim glasom, prekorimo i naterajmo da siđe dole. Ako je potrebno, primenimo i blagu fizičku silu tako što ćemo ga što jednostavnije spustiti dole. Ukoliko štene odmah posluša komandu hvalimo ga blagim i prijateljskim glasom, pa pomazimo.

Neki psi neće želeti tek tako da se liše udobnog mesta ali, kao i kod svake obuke (jer mi smo već uveliko krenuli sa ozbiljnom dresurom svog ljubimca) moramo biti dosledni. Kako?

Pošto je pas sišao sa troseda, odvedimo ga do njegovog mesta i ležaja u kući i kada tu legne - pohvalimo ga ponovo. Kao dobru „kompenzaciju” za našu fotelju ili trosed, obezbedimo psu udoban i prostran ležaj ali - na podu.

Posle više ovakvih prekora i naredbi da siđe sa nameštaja, pas će, zahvaljujući našem insistiranju, shvatiti da nas to ljuti i neće više pokušavati da spava u trosedu bar ne - dok smo mi u blizini! Komentarišem i smejem se i sâm... Jer, znam da će mnogi od njih (kao moja Ada) jedva čekati da napustite stan kako bi opet zauzeli vaše mesto i odmorili se „od svega” na - vašem trosedu! Ono, kao u crtanom filmu!

Da li smemo da ostavimo štene potpuno samo i hoće li napraviti haos u stanu?

Kako će se štene ponašati kada nema nikog u stanu zavisiće od njegovog temperamenta i od onoga čemu smo ga već naučili, odnosno koliko smo ga bezbedno smestili.

U suštini, pas ne voli da ostaje duže vreme sam jer se veoma čvrsto vezuje za svoj „porodični čopor”. Ipak, to će biti, pre ili kasnije, neminovno i on će morati, ponekad, da ostane sam. U tom vremenu usamljenosti, koje je povezano sa njegovom dokolicom, pa i neizvesnošću, nažalost, mnogi psi znaju da budu destruktivni u stanu ili dvorištu.

Štene tada moramo da smestimo na sigurno i bezbedno mesto. To može biti posebna i omanja prostorija bez stvari koje bi ono moglo da uništi ili, ako toga nema, onda u poveći drveni sanduk (koji možemo lako sami da napravimo od dasaka) a koji je dovoljno visok da štene iz njega ne može da izađe.

Mali pas u kući ne znači da ćete imati sa njim i - manje probleme

 

U uglu te prostorije ili sanduka, obavezno staviti činiju sa svežom vodom za mališana i ne zaboravimo njegove igračke kako bi imao čime da se zanima u našem odsustvu.

Naravno, budimo svesni da će štene morati, ukoliko nas duže nema, da obavi „one stvari” u toj prostoriji ili sanduku. Nemojmo mu to uzeti za zlo jer ono nije imalo alternativu. I mada nije uobičajeno da psi vrše nuždu u svojoj jazbini (što bi se, u ovom slučaju, pomenuto mesto moglo nazvati) takvo češće, a pogotovu stalno ostavljanje psa samog u relativno skučenom prostoru, mogu kod njega razviti neke negativne navike koje će kasnije biti teško otkloniti.

Neposredno pre nego što ostavimo psa samog u stanu uverimo se ponovo da mu, možda, ne preti još neka skrivena opasnost, a na koju nismo obratili pažnju.

Na kraju, ako nam ništa od prethodnog ne odgovara, možemo da ostavimo štene u ograđenom dvorištu ili boksu, da zamolimo komšiju da nam ga pričuva u našem stanu ili da ga odvedemo kod profesionalca koji će stručno brinuti o njemu.

Autor: Dušan Marinović, Agrobiznis magazin 91

www.natura.rs 

Објављено у Veterina

Sistem sertifikacije i kontrole organske hrane u Srbiji u skladu je sa sistemom propisanim regulativom EU, što potrošačima u našoj zemlji garantuje kvalitet i sigurnost da su organski proizvodi proizvedeni po najstrožim kriterijumima i standardima, poručeno je sa današnjeg 12. Međunarodnog foruma organske proizvodnje u Selenči.

Forumu koji je organizovao Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS), uz podršku Vlade AP Vojvodine, a u suorganizaciji Poljoprivrednog Univerziteta u Nitri (Slovačka), Evropske preduzetničke mreže Srbije, Višegradskog fonda i Interreg IPA CBC Programa Hrvatska-Srbija, prisustvovalo je oko 250 gostiju iz Srbije i nekoliko evropskih zemalja. Pored domaćih i inostranih organskih proizvođača i prerađivača, u ovom, najvećem stručnom skupu u regionu, čija je centralna tema bila “Sertifikacija u organskoj proizvodnji“ učestvovali su i predstavnici nacionalnih, pokrajinskih i lokalnih institucija, predstavnici obrazovnih ustanova u zemlji i regionu, srodni klasteri i udruženja.

-U Srbiji je, prema prošlogodišnjim podacima, pod organskim površinama 13.423 hektara.  Vojvodina je vodeći region u ovoj proizvodnji – u 2015. imala je 10.163 hektara, a povećava se i broj parcela, kao i obim stočarske organske proizvodnje – izjavio je pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Marko Rovčanin.

On je naglasio da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u 2018. napravio značajan iskorak u subvencionisanju ove proizvodnje – povećan je procenat sufinansiranja, a namenska konkursna linija inovirana je podrškom za nabavku priključne mehanizacije. Za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije, te nabavku priključne mehanizacije iz pokrajinskog bužeta dato je 10  miliona dinara, a podrška iznosi 80 odsto.

Organski proizvođači u Vojvodini mogu da ostvare i podsticajna sredstva i po osnovu drugih konkursnih linija, kao što je nabavka sistema za navodnjavanje, plastenika, opreme za stočarsku proizvodnju, protivgradnih mreža. Za te investicije mogu da dobiju povraćaj i do 70 odsto, kazao je Rovčanin.

Međunarodnim poslovnim susretima AgroOrganic B2B 2018, održanim u okviru Foruma prisustvovalo je oko 60 učesnika iz devet zemalja. Poslovni sastanci, organizovani u saradnji sa Evropskom preduzetničkom mrežom i Organik mrežom, imali su za cilj da dodatno pomognu preduzećima da lakše i brže dođu do domaćih i ino-partnera i uspešnije plasiraju organske proizvode na tržište.

Kako bi se doprinelo jačanju nauke i prakse u organskoj proizvodnji COPS je potpisao sporazum o saradnji sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije. COPS i Zavod će zajedničkim aktivnostima moći efikasnije da utiču na jačanje kapaciteta za naučno-istraživačku i razvojnu delatnost, transfer znanja ka organskim proizvođačima i onima koji žele da započnu takvu proizvodnju.

Tradicionalno, održan je i festival tradicionalno proizvedene hrane, ovog puta organizovan partnerski sa KUD-om Branko T. Radičević iz Bečeja, u saradnji sa Fondacijom 021 Novi Sad, koji implementiraju projekat „Čuvarkuća“.

„Selenča organik“ RTV-u, Otkosu i TV Agro

Centar za organsku proizvodnju Selenča uručio je po drugi put novinarsku nagradu „Selenča organik“. Za najbolji prilog u oblasti eketronskih medija – TV prilog – dodeljene se tri ravnopravne nagrade: Milošu B. Pajiću, Agro TV Srbija, emisija “Može bolje”, Slaviši Dabižljeviću, Novosadska TV, emisija “Otkos” i Sonji Balaban, RTV, emisija “Agromozaik”.

Za najbolji prilog u oblasti internet medija nagrada je dodeljena Violeti Jovanov Peštanac, Ekološki veb portal “Zeleni minuti”, za prilog “Gde su potencijali za razvoj organske proizvodnje u Srbiji”.

Zahvalnice za saradnju sa COPS-om i promovisanje organske proizvodnje u medijima, uz uvažavanje visokih standarda novinarske profesije, dobili su:

-urednik fotografije u listu „Poljoprivrednik“ Goran Mulić

-novinar i član Odbora za selo SANU Branislav Gulan

-portal Autonomija Nezavisnog društva novinara Vojvodine

-novinarka i urednica portala “Poljosfera” Aleksandra Mihajlović

-novinarka i urednica portala “Domaćinska kuća” Svetlana Kovačević

Објављено у Organska proizvodnja

Kako možemo promeniti svet hranom koju jedemo? Da li je to što jedemo globalno pitanje, jer utiče i na nas i na buduće generacije? Ili je to lokalno pitanje,  budući da se hrana upravo tu i proizvodi – u lokalnim zajednicama? Ovo su samo neke od tema dvodnevne konferencije ”Hrana sutrašnjice – Zlatibor” koju je ambasada Švedske organizovala u saradnji sa Švedskim institutom, opštinom Čajetina, Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor (RRA), kao i lokalnim organizacijama i preduzetnicima Zlatiborskog okruga.

”Hrana je odlična tema za saradnju između Srbije i Švedske. Ona znači mnogo toga – prvo poslovnu i trgovinsku saradnju. Sve maline koje se prodaju u Švedskoj stižu baš iz ovog dela Srbije. Imamo poslovni potencijal koji treba još razvijati. Ova tema je važna jer za proizvodnju zdrave hrane treba imati čistu životnu sredinu, a i Švedska i Evropska unija žele da i u Srbiji, bude čisto kao i u ostalim zemljama”, rekao je ambasador Švedske Nj.E. Jan Lundin.

Cilj švedskog projekta ”Hrana sutrašnjice” je promocija umrežavanja individualaca, grupa i organizacija koje se bave konceptom ”zelene hrane”. Hrana sutrašnjice okupila je predstavnike Zlatiborskog okruga (Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice i Čajetina) koji su se sastali sa ambasadorom i saradnicima i razgovarali o mogućnostima saradnje.

Uz brojne goste iz Švedske i regiona i uz prisustvo lokalnih proizvođača organske hrane,  predstavljeni su primeri dobre prakse, što je i namera projekta ”Hrana sutrašnjice”- da se približe zelene inicijative, okupe lokalni preduzetnici koji se bave promocijom zelenog koncepta, kao i da se podstaknu predstavnici lokalnih zajednica da razmišljaju zeleno u procesu proizvodnje hrane.

“Govorimo o tome koliko je važna hrana i koliko je bitno razmišljati i usmeriti se na značaj sistemske proizvodnje hrane u jednom društvu. U ovaj projekat se nisu uključili samo pojedinci, već i mladi ljudi i start-ap organizacije koje se bave ovom temom sa ciljem da podignemo svest o značaju zdrave hrane”, rekla je menadžerka projekta Birgita Tenander iz Švedskog instituta.

O svom iskustvu u  proizvodnji i plasmanu svojih proizvoda, kao i o izazovima sa kojima su se suočavali, govorili su i preduzetnici iz Srbije.

”Drago mi je što su ovde ljudi puni entuzijazma. Nadam se da ce nam se pridružiti i drugi poljoprivrednici i da ćemo svi zajedno, malim koracima doprineti očuvanju životne sredine. Moramo brinuti o tome kakvu planetu ostavljamo deci”, rekla je Jasmina Kostić vlasnica gazdinstva ”Koza i vuk” koja je urbani način života zamenila proizvodnjom kozjeg sira.

Manifestacija se nastavlja i danas, kada će biti reči o važnosti sinergije lokalnog sistema proizvodnje hrane, kao i o promociji i marketingu zdravog načina ishrane koji utiče na zdravlje svih ljudi.

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31