Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 15 oktobar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Predstavljamo vam jedno lepo domaćinstvo i damu koja u njemu radi na Međunarodni dan seoskih žena!

Dani polako postaju kraći, a planinske večeri nežno obavija izmaglica. Plodovi u najrazličitijim nijansama krase krošnje koje počinju da žute. Iz svoje magične riznice, mesec oktobar donosi nam mirise, ukuse i boje,  uz koje sva čula jednako uživaju. Odlučili smo da naša stanica ovoga puta bude planina Rudnik,  i to ne slučajno.

Rudnik je najviša planina Šumadije. Cvijićev vrh, sa 1.332 metara nadmorske visine, nalazi se u njenom zapadnom delu. Imenom Rudnik nazvana je zvog rude olova i cinka,  koje se i danas eksploatišu. Predstavlja čvorište između slivova Zapadne i Velike Morave,  i reke Kolubare.

Osim toga, Rudnik je i najsevernija vulkanska oblast u centralnoj Srbiji, a ostaci vulkanizma primećuju se na pojedinim mestima, i po karakteristikama stenskih masa koje ga izgrađuju.

Rudnik se nalazi 100 kilometara južno od Beograda, i 15 kilometara od Gornjeg Milanovca. Izuzetno je bogat izvorima, čistim vazduhom i netaknutom prirodom. Varošica Rudnik, smeštena je na 500 do 700 metara nadmorske visine, a sa ostalim delovima planine povezana je asfaltnim putem i velikim brojem staza za šetnju. Zbog povoljnih klimatskih uslova, kao što su velika osunčanost tokom godine, vazdušna strujanja i visoka jonizacija vazduha, planina je još 1922. godine proglašena za vazdušnu banju.

Zbog svih ovih karakteristika, lepota i bogatstava, na Rudnik rado dolaze gosti iz celog sveta. Zato i ne čudi, što je poslednjih godina u ovom kraju seoski turizam u usponu, a seoskih turističkih domaćinstava,  je sve više.

 

Imanje naših domaćina Milosavljevića,  nalazi se u najlepšem delu Rudnika, naselju Mali raj. Ima nekoliko  razloga zašto  smo izbarali baš ovu porodicu. Najpre, jer smo želeli da ih upoznamo i čujemo njihove preporuke o Rudinku, zatim, jer je domaćica Biljana u ovom kraju poznata po neodoljivim domaćim orasnicama. Na kraju, najmlađi Milosavljević na ovom imanju, sin Đorđe, završio je turizam i moderno kulinarstvo u Beču, pa smo želeli  da nam i on otkrije neke tajne dobrih ukusa.

Čim smo stigli na prelepo imanje Milosavljevića, uverili smo se da nismo pogrešili. Žubor vode iz potoka u njihovom dvorištu odmara oči, a opušta duh i telo. Ceo ambijent je uređen u etno stilu, sa mnogo cveća, drveća i ukrasnog žbunja. Predivan pogled je bonus,  koji dobijaju gosti na ovom imanju. Iz dvorišta i sa terase može da se vidi crkva Svetog Đorđa i nekoliko okolnih planinskih vrhova, ali i da se oseti čist planinski vazduh sa mirisom četinara.

“Rudnik je posebno interesantan deci, sportistima, planinarima i lovcima. Ovde se nalaze dobro uređene pešačko-planinarske staze, košarkaški, odbojkaški i tereni za mali fudbal koji omogućavaju rekreativne aktivnosti za one koji su ljubitelji aktivnog odmora. Za one koji vole duge šetnje, planina je pitoma, prekrivena bujnom šumom, brojnim putevima i stazama koji vode do arheoloških lokaliteta, rudničkih vrhova, vidikovaca i manastira Vraćevšnica, Nikolje i Voljevča. Markiranim pešačkim stazama lako se stiže i do vulkanske kupe Ostrvica koja predstavlja izazov i za iskusne planinare”, objašnjava domaćin i glava porodice, gospodin Zoran Milosavljević.

Tradicionalno moderni ukusi

Kada se gosti umore od duge šetnje i planinskog vazduha, vreme je za specijalitete domaće šumadijske kuhinje. Međutim, u  ovom domu, oni se ponekad začine i savremenim aromama zapadno evropskih kuhinja.

“U našem domu priprema se i služi isključivo domaća i zdrava hrana. Ponešto sami proizvodimo, ali većinu sirovine kupujemo od naših komšija i ljudi iz ovoga kraja sa kojima se družimo i sarađujemo. Tu pre svega mislim na mleko, jaja, meso i pojedine prerađevine koje naši gosti obožavaju. Ja posebno volim da mesim pite i slične đakonije, ali izgleda da ljudi koji ovde dođu mene pamte po kolačima. Specijalitet koji pravim po receptu moje bake su orasnice”, objašnjava Biljana.

“Umutim dva belanca i to oko 10 minuta mikserom, tako da dobijetem čvrst sneg. Dodam malo soli, na vrh noža. Potom postepeno, kašiku po kašiku, dodajem oko 160 grama šećera. Nastavim sa mućenjem još 10 min, tako da se sav šećer rastopi, pa dodam nekoliko kašičica soka od limuna i mutim još pet  min. Tako pripremljena belanca kuvam na pari oko 45 minuta,  uz povremeno mešanje. Zatim sipam ukuvanu smesu u činiju i ostavim da se prohladi, dodam oko 300 grama mlevenih oraha i dobro sjedinim sa smesom od belanaca. Oblikujem orasnice kao kiflice, površinu malo pritisnem rukom, uvaljam kiflice u sitno seckane orahe, poređam ih na tepsiju obloženu papirom za pečenje i pečem oko 20 minuta na 150 stepeni. To je moj tajni recept”, kaže domaćica kroz osmeh.

Објављено у Agroekonomija

Poljoprivrednici u Srbiji ovih dana razmišljaju o tome da li sejati pšenicu, koji sortiment uzeti i kako će se to odraziti na njihovo poslovanje. Ako se neko premišlja, možda će mu najava resornog Ministarstva biti od pomoći. Naime, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović na konferenciji za medije održanoj u zgradi Ministarstva najavio je izvoz prvih količina pšenice iz Srbije u Egipat, zemlju koja je najveći globalni uvoznik pšenice. Kako  je ministar saopštio konkretno posao bi trebalo da počne u decembru ove godine ili januaru 2019.

Prvi put posle 30 godina srpski proizvođači će moći da izvoze pšenicu u Egipat, a Srbija je kao država dobila za to sertifikat izjavio je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. On je naveo da se očekuje da u poslednjoj nedelji novembra i početkom decembra uvoznik obavi kontrolu skladišnih kapaciteta.  Govoreći o budućim koracima u pogledu jačanja izvoza žitarica, ministar je rekao da ono što Srbija planira sa Egiptom kada je reč o izvozu pšenice, isto planira sa izvozom kukuruza u Kinu i Indoneziju.

Branislav Nedimović na konferenciji za medije

Imajući  u vidu da je ovaj posao i deo projekta velikih Međunarodnih organizacija i institucija trebalo bi očekivati uspeh. Kako je saopšteno na konferenciji, omogućavanje izvoza srpske pšenice u Egipat, konkretan je rezultat zajedničkog projekta Udruženja Žita Srbije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Ministarstva poljoprivrede.

Direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Žužana Hargitai rekla je da je ta banka do sada u Srbiji uložila pet milijardi evra, od čega je trećina sredstava otišla na finansiranje privatnog sektora, a dobar deo novca za poljoprivredu.  Izrazila je očekivanje da će sa Srbijom biti nastavljen rad na modernizaciji poljoprivrede, te najavila pomoć Srbiji u pogledu bezbednosti hrane i fitosanitarne kontrole i nastavak ulaganja u poljoprivredu kako bi proizvodi iz Srbije bili konkurentni na tržištu EU.  Direktor agrobiznis sektora za jugoistočnu Evropu u toj banci, Miljan Ždrale, naglasio je da je srpska poljoprivreda jedan od najvažnijih pogona i lokomotiva razvoja srpske ekonomije, te da će biti nastavljena saradnja na promociji srpske poljoprivrede i izvoznika.  Ždrale je najavio da će se prvi put ove godine na globalnoj konferenciji žita u Ženevi, uz više od 550 učesnika iz svih zemalja sveta, predstaviti asocijacija Žita Srbije, kao i potencijali ulaganja u rečnu infrastrukturu budući da je Dunav najkraća ruta za izvoz proizvoda iz Srbije. 

 

Predstavnici međunarodnih organizacija Žužana Hargitai EBRD (levo) ministar Nedimović , Miljan Ždrale EBRD (desno)

 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31