Чланци поређани по датуму: nedelja, 14 oktobar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Gornji i Donji Vrtogoš su dva sela, odnosno mesne zajednice koje razdvajaju upravo samo n zivi sve ostalo je isto, a osnovno je da pripadaju Gradu Vranju, i da dele istu sudbinu ljudi koji žive u ovim krajevima. Dve mesne zajednice bave se poljoprivredom ukupno 1100 stanovnika u 350 domacinstava. Kada prolazite ulicama, retko koja da je asvaltirana, a neodoljiv utisak je kao da je ovde vreme stzalo. Međutim ako se siđe sa ulice u dvorište, na njive mišljenje posetioca se svakako menja. Poljoprivreda je ovde glavna preokupacija, a meštani uglavnom proizvode voće i povrće, mada ima i onih koji su se odlučili za cvećarstvo ili neguju tradiciju stočarenja. Ovde se beleži i komasacija iz 1988. godine kada je nastao posed veličine 420 hektara i na njemu se odvija ratarska proizvodnja. Nekada je ovde bila Vrtogošanka -  zadruga koja je otkupljivala proizvode.

Nekoliko proizvodjaca u selu ima dugu tradiciju proizvidnje rasada voca. Tasic Velimira Srboljb sa ponosom nam kaže da se on bavi proizvodnjom rasada voća i loze vise od 50 godina. Naučio sam da kalemim od 17. godine. Znanje nam je preneo tadašnji omsija Spira Petrovic koji je 1912. godine je poceo da se bavi kalemljenjem. Spirsa je bio poznat širom tadašnje Jugoslavije i proizvodio je dva miliona sadnica. Svakoga dana kod njega je bilo 50 radnika.  Naš sagovornik seća se da ke 1967. i1968.godine radio 150000 kalemova za Titiv Veles . Kasnije se osamostalio i ovaj posao radi i danas. „Jedino nisam imao kalemove kada nismo mogli da radimo u vreme bombardovanja 1999. godine. Jer nije bilo moguce raditi. Danas proizvednja nije ni blizu tadašnjeg nivoa jer se proizvde oko  2000 sadnica loze i 6000 voćaka. Sve se uglavnom zasadi na okućnicama, jer nema podizanja novih većih zasada u ovim krajevima.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za oktobar koji izlazi 15.10.2018. godine

www.agrobiznis.rs 

Објављено у Hortikultura
nedelja, 14 oktobar 2018 10:07

Reka ljudi slila se na ulice Topole

Tradicionalno svakog oktobra već više od 55 godina u Topoli se održava jedna od najvećih privredno-turističkih manifestacija u zemlji Oplenačka berba koja se održava u srcu Šumadije. Ove godine okupili su se najbolji voćari i vinogradari iz Srbije. Naravno najviše njih je došlo iz Topole, Aranđelovca, Lazarevca i okoline. Oplenačka berba poznata je po grožđu, voću i vinu a dugovečnost od 55 godina je najbolji pokazatelj šta ova manifestacija znaći domaćim proizvođačima. Posetioci kojih ima više od 200.000, dakle deset puta više nego stanovnika Topole, mogu da uživaju i u specijalitetima poput kupusa sa mesom, pečenju, al ii modernijim  specijalitetima poput palačinki, torti i drugih slatkiša. U ponudi su i  med, rakije, sokovi, sveže voće i ručni radovi. Primetno je veliko prisustvo domaćica koje su prikazale svoje umeće ali i prodavale proizvode.

Među nagrađenima već godinama je Aleksadar Glišić, proizvođač iz sela Šume kod Topole. On je na svom štandu izložio grožđe. “Doneo sam Afus ali, Misel, Muskat Italija, Moldaviju i Hamburg” Izuzetno je lepo sve organizovano,a pažnju smo privukli i jabukama koje su nam takođe ove godine odlično rodile.Na naše pitanje šta je tajna uspeh u proizvodnji Glišić odgovara: “Tradicija duga 50 godina, cela pordica je uključena u posao i danas smo svi na Oplenačkoj berbi”. Podršku na štandu smo zatekli, svako je imao svoje zaduženje, supruga Maja je zadužena za prodaju sa svekrom Mićom, dok je Aleksandar sa majkom Cicom zadužen da uvek ima robe koja brzo nestane jer je i ove godine kod njih bilo redova da bi se kupilo grožđe vrhunskog kvaliteta. Ipak, za dobro raspoloženje glavni je sin Stefan koji svojim komentarima oduševi svakog sagovornika.

Ljubomir Janković, voćar iz Mladenovca: Čips od jabuke je vrlo zanimljiv zato što je on krckav i zanimljiv je i po obliku uopšte, i izuzetno je tražen i ljudi ga vole. Vladimir Bilić, proizvođač meda iz Kraljeva: Žvake od meda i voska imao sam problema dok sam to usavršio a koristi se za skidanje zubnog kamenca i ništa se ne izbacuje, nego.

Oplenačka berba je i čuvar tradicije i običaja pa svake godine sastavni dekor manifestacije predstavljaju i narodne nošnje. Snežana Spasić, proizvođač narodnih nošnji iz Topole: Uz mamu, sestru naučila sam da radim, tako da nas tri radimo narodne nošnje. Volimo da vezemo, i to nam je eto mala zarada, a veliko zadovoljstvo. Na bini su se smenjivala kulturno umetnička društva, dečijeg uzrasta, pevačke grupe i profesionalci. Podršku organizacije manifestaciji dali su  kompanija “Dunav osiguranje”, Ministarstvo trgovine i drugi.

Autor: Nemanja Popović

Detaljnije u Agrobiznis magazinu

www.agrobiznis.rs 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31