Чланци поређани по датуму: četvrtak, 11 oktobar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sapštilo je danas da je ministar Branislav Nedimović sa izraelskim kompanijama dogovorio investicije izraelskih kompanija u Srbiju. Kako sazmajemo, Nedimović je nakon boravka u Kazahstanu u delegaciji koju je predvodio Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otputovao u Izrael gde je  sa četiri izraelske kompanije iz sektora klanične industrije, prerade jagodastog voća i uzgajanja cveća, dogovorio  investiraje vredne oko  30 miliona evra. Ministar Nedimović se tokom posete Izraelu sastao sa predstavnicima kompanija „Well Done“, „Terra Nova“ , „Aviv Harmonie“. Ovakve investicije izuzetno su značajne pre svega za poljoprivredne proizvođače u Srbiji jer je to prilika za otvaranje novih tržišta i na taj način se obezbeđuje siguran i predvidljiv plasman i bolja cena za njihove proizvode, kao i veća konkurentnost saopštičo je resorno Ministarstvo.

Upoznajte Izrael - kultura i poljoprivreda jevrejske države 

Izrael je zapadnoazijska država smeštena na istočnoj obali Sredozemnog mora. Na severu se graniči sa Libanom, na istoku sa Sirijom i Jordanom, na jugu izlazi na Crveno more, na jugozapadu se graniči sa Egiptom, a na zapadu izlazi na Sredozemno more. Površina države je 22.072 km2, a broj stanovnika je procenjen na 8.238.300. Udeo poljoprivrede na GDP je 2,5%, a zapošljava 2% od ukupnog stanovništva.  

Zid plača u Jerusalimu

Zbog različitih klimatskih uslova u različitim delovima zemlje, u Izraelu se gaje raznovrsne biljne kulture. Više od polovine ukupne teritorije Izraela predstavljaju pustinje, a samo 20% površine je prirodno obradivo zemljište (523.200 ha). Uprkos ovoj činjenici, poljoprivreda je na vrlo visokom nivou, najviše zahvaljujući navodnjavanju - danas se navodnjava skoro polovina obradivih površina. Zahvaljujući specifičnoj mediteranskoj klimi, u Izraelu se uspešno gaje različite kontinentalne, suptropske i tropske voćke. Pod voćnjacima se nalazi oko 17% poljoprivrednog zemljišta, a najviše pod zasadima masline, citrusa, vinove loze, avokada, urme, japanske jabuke, jabuke, badema, banane, breskve, šljive, kruške, manga.  Na oko 15% poljoprivrednog zemljišta zasejane su žitarice (pšenica, sirak, ječam, kukuruz, ovas). Pošto se gaje na relativno malim količinama, potrebe naroda se ne podmiruju žitaricama iz sopstvene proizvodnje pa se godišnje uveze preko 1 milion tona pšenice i kukuruza. Povrtarska proizvodnja se obavlja kako u zaštićenom prostoru, tako i na otvorenom polju, i godišnje se proizvede preko 1,8 miliona tona povrća. Pod najsavremenijim staklenicima, na površini od preko 7.000 ha, proizvode se paradajz, paprika, krastavac, začinsko bilje, lubenice, dinje, lisnato povrće i plavi patlidžan, ali i ukrasne biljke.

Hortikultura je dobro razvijena

Na otvorenom polju se gaje mrkva, crni i beli luk, grašak i kornišoni. Velike površine se nalaze i pod krmnim biljem i pašnjacima, jer je u Izraelu razvijeno stočarstvo. Pored navedenih, gaje se još i industrijske biljke (krompir, pamuk, slatki krompir), mahunarke (naut, bob, arahis, sočivo) i uljarice (suncokret, sezam, šsfranjika). Izrael je država sa najvećom količinom kravljeg mleka po grlu, preko 12.000 l godišnje. U proizvodnji je uglavnom zastupljena rasa izraelski holštajn, rasa visoke mlečnosti i otpornosti na bolesti. Stočni fond broji oko 435.000 grla ove rase. Ukupna godišnja proizvodnja je preko 1.350.000 l, od čega se izveze oko 420.000 l.  Izrael je vodeća država što se tiče inovacija u poljoprivredi, pogotovo u tehnologiji voda. Konstantni nedostatak vode podstakao je inovacije u tehnikama racionalnog korišćenja, desalinizacije i recikliranja vode. Skoro polovina obradivih površina u Izraelu poseduje neki sistem navodnjavanja. Jedan od najpoznatijih, i najbolji način navodnjavanja za veliki broj kultura, sistem „kap po kap“ osmišljen je upravo u Izraelu. Ostale inovacije u poljoprivredi, koje imaju najviše značaja u zemljama u razvoju, a poreklom su iz Izraela, uključuju: različite biološke sisteme zaštite od štetočina, spororazlažuće pesticide, plastične folije za sakupljanje rose, sisteme gajenja ribe u pustinji gde mikroorganizmi služe kao prečistači vode, bez potrebe za njenim menjanjem, tehnologiju introdukcije genetskog materijala u semena bez modifikacije DNK i mnoge druge. Oko 75% stanovništva Izraela je jevrejske veroispovesti. Prema njihovoj tradiciji, hrana se mora proizvoditi i pripremati prema posebnim propisima i običajima koje propisuje Košer standard.

 

Začini na pijaci 

Košer sertifikat garantuje da određeni prehrambeni proizvod ispunjava zahteve propisane Torom. Tora propisuje koji proizvodi su prihvatljivi za ishranu i način na koji moraju biti pripremljani kako bi bili dozvoljeni za konzumiranje. Sertifikat koji garantuje da su proizvodi u skladu sa Košer zahtevima izdaje ovlašćeni rabin, dok odluku o odobrenju Košer sertifikata donosi ECK (European Central Kashrut).

 

Deo flore izraela

Za meso određenih vrsta životinja se smatra da je Košer, i to životinja koje imaju rogove i koje su preživari, kao što su teletina i ovčetina, dok meso svinja i zečeva nije Košer. Od živine dozvoljene su samo kokoške, ćurke, guske i patke. Takođe, da bi meso bilo Košer potrebno je životinju zaklati na tačno određen, ritualan način kojim se životinji ne zadaje bol, a obred klanja obavlja specijalno obučeno lice. Ovaj metod klanja smatra se najhumanijim i najbezbolnijim načinom klanja životinja. Pošto životinja prestane da daje znake života, kontroliše se prisustvo bolesti, sa posebnim akcentom na pluća. Zatim se uklanjaju iznutrice, nervi i sva krv iz životinje, čije je konzumiranje zabranjeno. Neke vrste sireva jesu Košer, a uslov je da su proizvedeni od mleka Košer životinje. Sve vrste ribe koje imaju peraja i krljušt su dozvoljene za konzumiranje, dok morske životinje (rakovi, školjke, jastozi i dr.) nisu Košer. Za razliku od životinja, kod riba ne postoji poseban ritual njihovog ubijanja. Uslov da riba bude Košer je i da u prometu ima peraja. Sve vrste voća i povrća, po pravilu, jesu Košer, međutim, insekti i crvi koji su često prisutni u voću i povrću nisu dozvoljeni. Izuzetak su pojedini proizvodi od grožđa, koji nisu Košer. Riba, jaja, voće i povrće mogu se konzumirati zajedno sa mlečnim ili mesnim proizvodima, dok Košer standard zabranjuje da se meso i mlečni proizvodi pripremaju i konzumiraju zajedno. Biljna ulja se mogu koristiti u pripremi mlečnih i mesnih proizvoda. Zahvaljujući posebnoj kontroli koju ovaj standard propisuje, Košer hrana se smatra zdravijom. S obzirom na to da se Košer sertifikat prepoznaje sve više kao znak zdrave i kvalitetne hrane, pored pripadnika jevrejske zajednice, hranu sa "Košer" oznakom konzumiraju i pripadnici muslimanske veroispovesti, vegetarijanci, kao i ljudi koji su alergični na različite vrste hrane.

 

 

Објављено у Agroekonomija

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sapštilo je danas da je ministar Branislav Nedimović sa izraelskim kompanijama dogovorio investicije izraelskih kompanija u Srbiju. Kako sazmajemo, Nedimović je nakon boravka u Kazahstanu u delegaciji koju je predvodio Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otputovao u Izrael gde je  sa četiri izraelske kompanije iz sektora klanične industrije, prerade jagodastog voća i uzgajanja cveća, dogovorio  investiraje vredne oko  30 miliona evra. Ministar Nedimović se tokom posete Izraelu sastao sa predstavnicima kompanija „Well Done“, „Terra Nova“ , „Aviv Harmonie“. Ovakve investicije izuzetno su značajne pre svega za poljoprivredne proizvođače u Srbiji jer je to prilika za otvaranje novih tržišta i na taj način se obezbeđuje siguran i predvidljiv plasman i bolja cena za njihove proizvode, kao i veća konkurentnost saopštičo je resorno Ministarstvo.

 

Објављено у Agroekonomija

Privrednici sa juga Srbije već desetu godinu učestvuju na Međunarodnom sajmu EXPO u grčkom gradu Kavali zahvaljujući Grcima koji su studirali u bivšoj Jugoslaviji.

Grupa nakadašnjih studenata, koji su sada poznati privrednici i gradski funcioneri u Kavali, obezbeđuju besplatan prostor na sajmu, promovišu naše prehrambene proizvode i pomažu prilikom sklapanja ugovora. Na fakultetima u Beogradu, Nišu i Leskovcu, studiralo je oko 200 Grka sa područja Kavale, Drame, Seresa i Ksantija. Jedan od njih, Aleksandros Vretos, pre tri decenije došao je u Beograd, probao ajvar i odmah zavoleo srpsku kuhinju. On je sa grupom prijatelja, takođe bivših studenata, pre 10 godina odlučio da pomogne srpskim proizvođačima da svoje proizvode predstave na sajmu.

"Mi bivši grčki studenti smo eto odlučili da ne moramo stalno da idemo za Srbiju za hranu koju volimo i zato smo pomogli da vi dođete ovde. Svi mi volimo Srbiju i često idemo, ali ovaj sajam je doprineo da uvek imamo onu hranu koju smo voleli dok smo studirali", objašnjava Aleksandros Vretos.

Do nedavno je Angelos Tsatsouluis bio visoki gradski funcioner, a onda je odlučio da se bavi proizvodnjom hrane. Poljoprivredni fakultet je završio pre 35 godina u Beogradu i zato se opredelio da na području Leskovca gaji papriku i da je prerađuje.

"Bavimo se samo preradom paprike i to najviše crvene. Hoćemo da radimo sa Srbijom, jer je paprika veoma kvalitetna i bolja je od Grčke. Da vam kažem, nikada nisam mislio da ću se vratiti u Srbiju i da ću se baviti proizvodnjom paprike, to je za mene bio san", kroz osmeh komentariše Angelos.

Na štandu Privredne komore Srbije proizvode je prikazalo oko 40 preduzeća iz naše zemlje. Direktor Regionalne privredne komore Leskovac, Goran Jović, kaže da su Grci najviše zainteresovani za našu hranu, pića i nameštaj. On podseća da pre 10 godina Grci nisu skoro ništa znali o našim prehrambenim proizvodima.

"Upravo grčki studenti su dali najveći doprinos marketingu Srbije, odnosno proizvodima iz Srbije. Mi smo ovde iskoristili njihovo poznanstvo i na sajmu predstavili naše tradicionalne proizvode", kaže Jović.

Međunarodni sajam EXPO održava se od 5. do 10. oktobra. Prema proceni organizatora, do sada je srpski štand posetilo oko 10.000 stanovnika kavalske oblasti i privrednika.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/bivsi-grcki-studenti-pomazu-srpskim-privrednicima/p3j3c0f

Објављено у Agroekonomija

Dvadeset pet mladih nezaposlenih povrtara i povrtarki sa teritorije Jablaničkog okruga dobili su plastenike, koji će im biti dragocena pomoć u pokretanju ili unapređenju sopstvenog biznisa.Oprema za mlade povrtare, koju čini 20 manjih i pet većih plastenika, obezbeđenja je u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Podsticanje zapošljavanja mladih” u partnerstvu sa gradom Leskovcem.

Mlada povrtarka tridesetdvogodišnja Ivana Tanić iz Brestovca ne krije koliko joj ova pomoć znači, s obzirom da je nezaposlena majka troje dece.

“Moj suprug i ja smo dobili plastenik i beskrajno sam zahvalna GIZ-u, što nam pomaže i pruža ovakvu šansu. Stvarno ne bi mogli sami da pokrenemo naš posao jer treba da školujemo i troje dece. Imam tremu, a toliko toga sam želela da kažem”, iskrena je bila Ivana.

Jedan od dobitnika velikog plastenika je i mladi povrtar Dušan Milojković iz Donje Lokošnice, koji poziva sve mlade da se udruže kako bi unapredili svoju proizvodnju.

“Imam 31 godinu, otac sam dvoje dece, oženjen srećno i dobitnik sam velikog plastenika. A ova podrška mi puno znači jer sam povećao svoju proizvodnju i samim tim povećao svoje prihode, ovim putem se zahvaljujem i pozivam sve mlade da se udružimo kako bi omogućili sebi bolji nastup na tržištu i unapredili proizvodnju”, poručio je mladi povrtar.

Svim srećnim dobitnicima ugovori o dodeli opreme za razvoj povrtartsva uručeni su u svečanoj sali grada, a uručio im je načelnik Gradske uprave grada Leskovca Miloš Cvetanović u prisustvu predstavnika GIZ-a i Help-a.

“Poljoprivreda je jedna od najboljih razvojnih šansi našeg kraja a i čitave Srbije i zato su podsticaji poput današnjeg veoma važni za sve vas koji ste odbarali da se bavite tim poslom. Zahvalio bih se GIZ-u i Help-u što odlično sarađuju i podstiču zapošljavanje mladih ljudi”, kazao je Cvetanović u svom obraćanju mladim povrtarima. Kao uspešan primer njihove dosadašnje saradnje, Cvetanović je pomenuo 16 mladih ljudi koji su preko ovog projekta završili neki od prva dva ciklusa stručnih obuka za zavarivače u leskovačkoj Tehničkoj školi od kojih se već desetoro zaposlilo u prviatnim lokalnim kompanijama, ali i 53 pčelara kojima su preko ovog projekta donirane košnice.

Vođa ovog projekta Aleksandar Bec mladim povrtarima poželeo je da uz pomoć ovih plastenika izgrade svoju budućnost u svojoj zemlji.

“Naš cilj je da se mladim ljudima da perspektiva kako bi ostali u ovom kraju. I ja dolazim iz malog sela iz jedne porodice koja se bavi poljoprivredno, tako da vrlo dobro znam kako život na selu izgleda i kako ga j teško izgraditi i u tom smislu imam puno poštovanja za sve što vi radite. nadam se da će vam ovi plastenici pomoći da izgradite svoju budućnost postoji dosta perspektive za dalju saradnju i buduće investicije u gradu”, rekao je Bec na današnjoj svečanosti.

Takođe, on je izrazio nadu da Srbija u budućnosti postane deo EU kako bi im se granice otvorile i da ovaj region bude region gde će mladi ljudi imati dobru priliku da ostanu i rade.

Nakon svečane dodele ugovora, Aleksandar Bec i regionalni koordinator Help-a sa predstavnicima lokalne samouprave otišli su u obilazak plastenika u Donjoj Lokošnici.

Izvor:http://jugmedia.rs/mladi-povrtari-dobili-plastenike/

Објављено у Agroekonomija

U Narodnom muzeju u Kraljevu u toku je izložba pod imenom „Hvala Pčelama – Istorija pčelarstva u kraljevačkom kraju“ čiji je autor Mirjana Savić, viši kustos istoričara. Ova izložba i čin njenog otvaranja ukazali su na, najmanje, dve činenice. Prva je da je interesovanje za pčelarstvo itekako prisutno što se manifestovalo brojnom publikom kakva odavno nije zabeležena na jednom događaju u kraljevačkom Narodnom muzeju. Druga činjenica je da pčelarstvo, kao grana poljoprivrede ima u Srbiji i u kraljevačkom kraju dugu tradiciju koja seže još u srednjevekovni period.

Sačuvani istorijski izvori svedoče o značajnoj ulozi srpskih manastira u srednjem veku u širenju pčelarastva. Svi vladari iz dinastije Nemanjića su podržavale pčelarenja, a vosak je, tada, bio značajniji proizvod od meda. Vladari su, svedoče dokumenta, manastirima darivali posede sa ulijama, uljanicama (pčelinjacima) a uljari (pčelari) su bivali oslobađani svih drugih obaveza.

I iz perioda kada su ovim prostorima vladali Turci Osmanlije postoje brojna dokumenta, posebno ona o spahijskom porezu, iz koji se da zaključiti da je pčelarstvo bilo razvijeno. Jer, pravilo je bilo da se naturalni porez, ušur, od pčelinjaka plaća po tarifi od akče na manje od deset košnica. Tako u dokumentima iz 1560 godine kada je ovaj kraj, oko tadašnjeg Rudo Polja i, kasnije, Karanovca, bio deo Požeške stoje podatci, da je, recimo selo Kruševica nadomak manastira Žiča imalo 31 domaćinstvo i davalo je destak 85 košnica.

U Karanovcu, 1805. godine, posle proterivanja Turaka tokom Prvog srpskog ustanka, Karađorđe dozvoljava da se, zarad zadovoljenja potreba ustanika u Tursku mogu davati (izvoziti) samo med, maslo i kože dok se promet voska ograničava. Racionalno pčelarstvo, poput mnogih novina, poteklih u Vojvodini proširilo se pod osmanskom vlašću i u Srbiji a u Vojvodini su se pojavile i prve knjige o pčelarstvu na srpskom jeziku „Novi pčelar“ i „Pčelar“ štampne u Beču koje je napisao sveštenik, ekonom i katiheta Avram Maksić (1792-1845) iz Sombora.

U tadašnjoj Kraljevini Srbiji, 12. novembra 1897. godine, osnovano je Srpsko pčelarsko društvo koje je dalo snažan posticaj unapređenju pčelarstva.

Prema rezultatima popisa iz 2012. godine utvrđeno je, piše u izuzetno dobro urađenom katalogu za ovu izložbu, da se u Srbiji preko 31.000 gazdinstava bavi pčelarstvom od kojih je najveći broj u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. U ovom regionu beleži se konstantan rast broja košnica kojih je 2014. bilo 248.000, 2015. godine 290.000, a 2017. godine 370.000 košnica. Devedesetih godina prošlog veka u Kraljevu su organizovane prve izložbe pčelarstva i organizovani prvi debatni klubovi o pčelarstvu, a praksa stručnog usavršavanja pčelara se kontinuirano obavlja. Za to su zaslužni brojni stručnjaci, među kojima i oni iz Veterinarskog instituta iz Kraljeva predvođeni dr Nadom Dugalić-Vrndić i dr Kazimimirom Matovićem. Matovićevi stručni radovi doprineli su da Kraljevo bude prepoznato na mapi svetske nauke o pčelarstvu. Jedan je od 60 koautora iz 31 zemlje sveta knjige „No bees, No life“.

"Poslednjih decenija opstanak pčela doveden je u pitanje. Ovo se mora shvatiti ozbiljno jer 84 odsto biljnih vrsta i 76 odsto proizvodnje hrane zavisi od oprašivanja koje obavljaju pčele. Zato hvala pčelama koje, milionima godina, učestvuju i , nadamo se, učestvovaće u očuvanju biodiverziteta naše planete. Na nama je da im to omogućimo jer time štitimo sopstveni opstanak,“ rekla je autor izložbe Mirjane Savić.

Izvor:https://www.danas.rs/kultura/kraljevo-otvorena-izlozba-posvecana-pcelama/

Објављено у Pčelarstvo

Za 50 poljoprivrednika, koji se bave plasteničkom proizvodnjom kupljeni su sistemi za navodnjavanje po principu kap po kap. Ova donacija deo je budžetskih sredstva grada Novog Pazara, koja su odvojena za unapređenje poljoprivrede na novopazarskim selima.

Povratari, koji se bave plasteničkom proizvodnjom dobili su od budžetskih sredstava sisteme za navodnjavanje. Kažu da za njih ova oprema znači mnogo, olakšaće im rad na njihovim gazdinstvima, a pomoći će im da unaprede svoju proizvodnju. 

Pored budžetskih sredstava u kupovini sistema za plasteničko navodnjavanje učestvovali su i poljoprivrednici. Ovo neće biti jedina pomoć, koja će biti uručena na teritoriji Novog Pazara od budžetskih sredstava.

Sisteme za navodnjavanje uručio je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, koji je ovom prilikom najavio da će grad Novi Pazar nastaviti da pomaže poljoprivrednicima.

Cilj svih organizovanih donacija je da se pomogne mladima i ženama da ostanu na selu i da žive od svog rada na imanju. Ove godine je na teritoriji Novog Pazara prodato maline u iznosu od 50 miliona dinara po niskim cenama, a prema rečima stručnjaka malinarstvo i povrtarstvo nije težak posao, pa se tim poljoprivrednim granama mogu baviti svi.

Izvor:https://rtvnp.rs/2018/10/10/sistemi-za-navodnjavanje-za-50-poljoprivrednika/39858

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31