Чланци поређани по датуму: petak, 26 januar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Nikola Jančić, iz Sremske Mitrovice,  učenik je  prehrambeno šumarsko-hemijske škole, smer poljoprivredni tehničar. Bavi se uzgojem sitnih životinja i pravi razne mesne proizvode. Sa uzgojem sitnih životinja počeo je sa sedam  godina, a kuniće uzgaja u poslednjih šest godina. Prvi kunić mu je bio mešanac. Mešanci su dobri za meso i ukras, dosta su otporni. Nešto kasnije je nabavio bečko plave kuniće, i trenutno uzgaja i njih,  a i mešance. Trenutno, kako nam ističe Nikola, na svojoj farmi ima ukupno 60 kunica, a planira i da proširi proizvodnju na 150.

U poslednje vreme krenuo je i sa izložbama i ima nameru da i dalje učestvuje na njima.

Kavezi kunića treba u osnovi da budu 60 x  60 x  50 santimetara (za male i srednje rase) i  100 x 60 x 50 santimetara (za velike rase).

-Ukoliko su  kunići  na otvorenom prostoru, kavez bi  trebalo da bude neprovidnog drvenog,  ili lako obradivog sintetičkog materijala, sem sa prednje strane. Metalni kavez je hladan, stoga je povoljniji za zatvoreni prostor jer se okot očekuje tokom cele godine., ističe naš sagovornik. Lako se čisti, trajan je, a i kunići ga ne mogu izgristi. Neizostavni deo kaveza za ženku je sanduk za koćenje, koji bi trebalo da se ubaci tek nekoliko dana pre koćenja.

 

Ishrana kunića je jednostavna, jer se hrane hranom biljnog porekla. Od sveže hrane kunići jedu travu, ili seno (zeleno i mirišljavo, koje nije plesnivo, najprirodnija je hrana za kuniće) i svo povrće.  A zrnasta hranjiva za kuniće su zob, pšenica, kukuruz i ječam.  Odraslom kuniću velike rase nije potrebno više od 150 grama kukuruza dnevno, uz dodatak u vidu sveže zelene hrane.

 

 

Објављено у Sitne životinje
petak, 26 januar 2018 19:46

Prijavite na konkurs vaše kandidate!

Privredna komora Srbije pozvala je privrednike da do 6. februara kandiduju svoje kompanije i brendove za prestižno priznanje „Najbolje iz Srbije“.
Privredna komora Srbije, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, akciju „Najbolje iz Srbije“ organizuje trinaesti put. Najbolji robni i korporativni brendovi ove godine biće izabrani u 24 kategorije, među kojima su i tri nove – Najbolji hotel u Srbiji, Najbolji „mali“ turistički smeštaj u Srbiji i Najbolji organski proizvod iz Srbije.
Tradicionalna akcija PKS i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, podiže vidljivost domaćih brendova, a priznanje koje je od 2004. ponelo 312 dobitnika u različitim kategorijama, postalo je merilo uspeha i tržišne prepoznatljivosti. Prateći moderne trendove i zahteve tržišta, akcija „Najbolje iz Srbije 2017“ osvežena je i inovirana, kako na planu metodologije i kategorija, tako i u pogledu interakcije sa učesnicima i potrošačima, jer je znatno pojednostavljeno prijavljivanje i glasanje.
Kriterijumi za izbor najboljih definisani su posebnom metodologijom, koja obuhvata analizu tržišno-finansijskih parametara, glasanje potrošača, poslovnih partnera i stručnjaka, kao i ocene žirija. U žiriju su predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije i istaknuti stručnjaci iz sveta marketinga, komunikacija i medija, zaštite potrošača. Glasanje počinje sredinom februara.
Od 2004, kada je akcija „Najbolje iz Srbije“ prvi put organizovana, nominovano je više od 1700 brendova. Iz godinu u godinu sve je više prijavljenih kompanija za ovo priznanje i sve više potrošača, privrednika i stručnjaka koji glasaju za najbolje.
Učešće u akciji je besplatno, prijavljivanje kompanija i glasanje je onlajn na zvaničnom sajtu www.najboljeizsrbije.com a informacije će biti dostupne i na društvenim mrežama ove akcije i Privredne komore Srbije.
NAPOMENA: U prilogu je vizual akcije

Објављено у Nagrade i priznanja

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Organizacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nastaviće i u budućem periodu saradnju na unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, a fokus će biti na navodnjavanju, promociji izvoza hrane i podizanju kvaliteta putem razvijanja oznaka kvaliteta i oznaka geografskog porekla.


Kako je najavljeno na konferenciji za novinare, prioriteti u zajedničkom budućem petogodišnjem radu biće definisani Memorandumom o razumevanju između tri institucije.


Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović podsetio je da Ministarstvo, FAO i EBRD sarađuju već duže vreme na nekoliko različitih projekata čija je realizacija u toku.
Među njima su projekat „Srpski kvalitet“, koji se odnosi na obeležavanje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda žigom koji garantuje da su napravljeni isključivo od domaćih sirovina i da su dokazano višeg kvaliteta u odnosu na konkurenciju i projekat „Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji“, u okviru čega je donet pravilnik kojim je omogućen legalan izlazak malih proizvođača mesa i mleka na tržište.


Nedimović je istakao da navodnjavanje treba da bude jedna od najvažnijih stvari u budućnosti za srpsku poljoprivredu, napomenuvši da se trenutno u Srbiji realizuje projekat razvoja sistema za navodnjavanje koji se finansira kroz kreditnu podršku Fonda za razvoj Abu Dabija.

 


„Trenutno 14 projekata sistema za navodnjavanje realizujemo na celoj teritoriji Srbije, u pripremi je još 15 projekata za 2018. godinu“, rekao je Nedimović, koji očekuje da će do kraja 2019. potpuno biti iskorišćen ovaj izvor finansiranja.
Ministar je dodao da se u susret tome, već šest-sedam meseci razgovara sa EBRD o mogućnostima nastavka finasiranja ovog projekta, a radi se o još većem kapacitetu sistema finansiranja kako bi što više poljoprivrednog zemljišta bilo stavljeno pod sisteme za navodnjavanje.


Stariji ekonomista UN FAO Emanuel Hidier kazao je da FAO i EBRD imaju zaista blisku saradnju sa Ministarstvom duži niz godina, i da je ona zasnovana na „lepoj kombinaciji njihovih jakih tačaka“.
Ministarstvo poljoprivrede određuje usmerenje i politike za poljoprivredni sektor, EBRD je pokazala da je jako dobra da nađe i stavi na raspolaganje finansiranje za ovaj sektor, a uloga FAO je da donese „know-how“ znanje i iskustvo iz inostranstva i pomoć kada se radi o politikama i investicijama, naveo je Hidier.


Direktor agrobiznisa za jugoistočnu Evropu EBRD Miljan Ždrale naveo je da ta institucija radi u 36 zemalja centralne i jugoistočne Evrope, centralne Azije, Turske i severne Afrike, i da je Srbija jedna u vrhu, zajedno sa Ukrajinom, gde imaju najviše, ako se gleda po glavi stanovnika, i finansijskih plasmana i institucionalne saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede.
Ždrale je izrazio zadovoljstvo što će ta saradnja biti nastavljena i u budućnosti, i to u dužem periodu.


Polazeći od značajnog broja projekata koje su FAO i EBRD do sada realizovale u Srbiji, priopiteti buduće saradnje biće: navodnjavanje, odnosno pomoć Srbiji u izgradnji novih i revitalizaciji postojećih sistema za navodnjavanje, promocija izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije i rad na politici i unapređenju kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda putem razvijanja oznaka kvaliteta i oznaka geografskog porekla.


Na događaju su promovisani i rezultati projekta “Razvoj oznake geografskog porekla u sektoru hrane i poljoprivrede”, koji FAO i EBRD u saradnji sa Ministarstvom realizuju u Srbiji od 2014. godine. 
Ekonomista UN FAO Lisa Paljeti rekla je da je cilj uvođenja oznake geografskog porekla unapređenje kvaliteta i promovisanje u zemlji i inostranstvu proizvoda iz Srbije.
Ti proizvodi ispunjavaju sledeće uslove: specifičan kvalitet proizvoda, specifičan način proizvodnje, definisano geografsko poreklo sirovina i naziv i reputacija proizvoda koji ga razlikuju od drugih na tržištu. Za geografsku oznaku porekla do sada su sertifikovani sledeći proizvodi: Ariljska malina i Oblačinska višnja, a u toku je sertifikacija Kopaoničkog ajvara. 

Објављено у EU fondovi

Beograd, 25.1.2018. – Dvadeset i osam učenika poljoprivrednih i ugostiteljskih škola svečano je primljeno u program poslovne obuke „Fond Za Budućnost“ koji Delta Fondacija organizuje već 12 godina.

 

Tokom dve godine trajanja programa, stipendisti će osim mesečne stipendije od 10.000 dinara, imati teorijsku poslovnu obuku i stručnu praksu na imanjima Delta Agrara i u Deltinim hotelima. Po završetku programa,stipendisti će dobiti i mogućnost zaposlenja u okviru sistema Delta Holdinga.

 

„Mi uživamo da delimo znanje, jer se ono deljenjem uvećava. Nije dovoljno da samo Delta Agrar radi kvalitetno. Smatramo da je Srbiji potrebno da što više ljudi upozna tehnologiju i stekne znanje i iskustvo o savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, koju može da primeni na svojim njivama, voćnjacima, farmama. Bićemo srećni ako nas vi, naši učenici, preteknete u znanju i rezultatima,“ rekao je Ivan Kostić, potpredsednik Delta Holdinga i generalni direktor Delta Agrara u obraćanju novim stipendistima.

 

Cilj projekta je da se znanje Deltinih stručnjaka iz oblasti poljoprivrede i ugostiteljstva prenese na učenike koji se školuju u tim oblastima, kako bi oni dalje unapređivali standarde poslovanja i sebi obezbedili perspektivnu budućnost.

„Želim da istaknem činjenicu da se jedan od učenika naše škole zaslugom ovog projekta zaposlio na imanju Delta Agrara, a ostali stipendisti uspešno su upisali fakultete, od kojih su dvoje bili prvi na listama za upis na fakultetima“, rekla je Milica Damjanović Tomin, direktor poljoprivredne škole u Zrenjaninu.

Prisutnima se obratio i direktor Ugostiteljske škole Beograd, Igor Gvozden: “Saradnja između Ugostiteljske škole i Crowne Plaze (prethodno InterContinentala) traje više od 30 godina. Škola je davala kadrove potrebne za poslovanje, a ova hotelska kuća je školi i ostalim kolegama iz privrede najbolji putokaz, lider i neko koje utvrđivao standarde rada. U toj saradnji nismo samo edukovali naše učenike već i nastavnike koji rade kod nas.”

Od 2006. godine do danas, Delta je kroz ovaj program stipendirala ukupno 309 učenika. Program je uspešno završilo 264 mladih bez roditeljskog staranja. Od pre dve godine program obuhvata i učenike poljoprivrednih i ugostiteljskih škola, jer su to dve ključne oblasti kojima se Delta Holding bavi.

 

Објављено у Nagrade i priznanja

U sredu, 24. januara 2018. godine, na Međunarodnoj zelenoj nedelji koja se održava u Berlinu od 19. do 28, održano je start ap takmičenje u vezi hrane. Izabrani preduzetnici su predstavili svoj proizvod i ideje žiriju.

 

Prvu nagradu na ovom takmičenju osvojila je onlajn kompanija iz Minhena (https://nearbees.de/). Svojim sloganom ,,Pronađite med u komšiluku’’ privlači kako kupce, tako i proizvođače. Ova firma svojim sajtom spaja proizvođače meda širom Nemačke, sa potencijalnim kupcima. I obrnuto. Na njihovom sajtu proizvođači mogu oglasiti svoj proizvod i obratiti se direktno kupcima. Kupci, sa druge strane, mogu na sajtu nearbees.de da pronađu lokalne pčelare i time podstiču njihov hobi. Preko ovog sajta je omogućena i besplatna dostava. Predstavljene su i razne zanimljive mešavine od meda, kao na primer med pomešan sa raznim cvetovima i drugih biljnih sorti, proizvode poput adekvatnih činijica za med, poklon kartice i sl.

 

Drugo mesto na ovom takmičenju dodeljeno je skupu farmi pod imenom Bickus (https://www.bickus.de/) iz severnog Hesea, u zapadno-centralnoj Nemačkoj. Ovaj lanac farmi koje obrađuju meso kokoši koje više ne ležu jaja na odgovoran i organski način, umesto da ih ostave industriji. Njihovi proizvodi su organski pileće meso, kao i, uz pomoć kuvarice Urslue Heinzelman, organski sosevi kao prilog supama, salatama itd.

 

Konačno, treće mesto, žiri je dodelio firmi Hiddenseer Kutterfisch (https://www.hiddenseer-kutterfisch.de/), udruženju ribara iz Rugena koji pecaju svojim tradicionalnim udicama i opremom i samo onu ribu koja se može preraditi i servirati, što predstavlja održivo upravljanje u ribolovnim  područjima.

Објављено у Nagrade i priznanja
petak, 26 januar 2018 07:40

Austrija, Nemačka a sada i Mađarska

Mađarska vlada priprema plan o podsticanju izgradnje 3.000 malih solarnih elektrana na poljoprivrednim dobrima.



Elektrane bi imale pojedinačnu snagu oko 0,5 MW i svaka bi zahtevala oko jednog hektara površine, prenosi portal energetika-net. 



Vlasnici tog zemljišta ili farmeri koji ga obrađuju mogli bi od države da zatraže podršku za takvu elektranu koja bi služila za potrebe privrede.



Vlada je povodom ovog plana konsultovala i Evropsku komisiju koja blagonaklono gleda na takvu inicijativu koja već postoji i u Austriji i Nemačkoj. 



Time bi Mađarska nastavila da smanjuje energetsku zavisnost i povećava udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu na 50%.

 

izvor : www.ekapija.com

Објављено у Obnovljivi izvori energije (OIE)

Kompanija Matijević Galad, deo Matijević Agrara, na imanju u Kikindi završava fabriku premiksa za stočnu hranu. 



Kako kaže direktor kikindske firme Nedeljko Berak, fabrika će biti otvorena u junu, prenose Kikindske novine.



- Proizvodićemo premikse za stočnu hranu za sva imanja Matijević Agrara u Vojvodini. Kapacitet je 3.000 tona premiksa za godinu dana – objasnio je Berak.



Prema njegovim rečima, važan segment rada su i svinjogojske farme na samom Galadu i na farmi koja je nekad pripadala Jedinstvu. Na ove dve farme trenutno ima oko 1.800 krmača, što znači da se za klanicu u vlasništvu Matijevića godišnje isporuči 40.000 tovljenika.



Ove godine proširiće se kapacitet farmi, jer je zacrtan plan da se uzgaja 55.000 tovljenika na godišnjem nivou. Ranijih godina ulagano je u automatsku ishranu, prasilišta i ventilaciju.



Ratarske kulture preduzeće uzgaja na 4.500 hektara. Ove godine uložiće i milion evra u sisteme za navodnjavanje. Oko 1.000 hektara biće u zalivnom sistemu, jer će biti potrebno 55.000 tona hrane za svinje.



Matijević je u Kikindi vlasnik bivših poljoprivrednih dobara Galad i Jedinstvo i u tom gradu posluje čitavu deceniju. Za to vreme uloženo je četrdesetak miliona evra u razvoj farmi i ratarske proizvodnje.

 

 

izvor : www.ekapija.com

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31