Чланци поређани по датуму: utorak, 23 januar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS Stevo Mirjanić doneo je danas odluku o brisanju preduzeća "Frukt kompani" iz Bijeljine sa liste izvoznika za Rusku Federaciju, koja se vodi u ovom Ministarstvu. Ministarstvo će sutra o ovoj odluci obavestiti i Upravu za zaštitu bilja BiH, saopšteno je iz resornog ministarstva. - Od Uprave se očekuje da donese rešenje o brisanju sa liste izvoznika ovog preduzeća za Rusku Federaciju, koju vodi i za šta je ona nadležna - navodi se u saopštenju. Rusija je od danas ponovo uvela zabranu uvoza jabuka iz BiH. Razlog za uvođenje ove mere jeste to što je kompanija iz Bijeljine prepakivala, prema navodima ruske strane, jabuke poreklom iz Poljske i izvozila ih u Rusiju. Pošiljku jabuka pratio je fitosanitarni sertifikat koji je izdao fitosanitarni inspektor Brčko distrikta. Izvor : blic.rs

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Republika Srbija je već uložila značajne napore i finansijska sredstva, kako bi uspostavila strukturu neophodnu za sprovođenje IPARD mera i ovaj vid podrške namenjen krajnjim korisnicima učinila dostupnim našim poljoprivrednim proizvođačima. Za IPARD programe karakteristično je da su veoma zahtevni. Potrebna je obimna dokumentacija i detaljne pripreme kako bi se odgovorilo strogim i jasno definisanim zahtevima. Sada sve izgleda komplikovano, ali to je samo administrativna procedura koju će naši farmeri, ubeđen sam, kada sredstva počnu da dolaze, brzo savladati. Neka se dobro informišu o uslovima, pametno odaberu formu podrške i do detalja, dugoročno isplaniraju svoju investiciju. Mi im stojimo na raspolaganju. Sve potrebne informacije mogu pronaći na sajtu Ministarstva i Uprave, a uskoro će im biti dostupni i detaljni vodiči za korisnike za obe mere. Takođe, za podršku se mogu obratiti Poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama, koje su sve prošle obuku Ministarstva poljoprivrede i spremne su da pomognu u pripremi konkursne dokumentacije. Što je najbitnije, lako su dostupne korisnicima i imaju dobro razvijenu mrežu poslovnica širom Srbije. U toku je ciklus obuka u sprovođenju IPARD programa koji sprovodimo u saradnji sa PSSS, Stalnom konferencijom gradova i opštna i regionalnim razvojnim agencijama. Obuke su namenjene jedinicama lokalne samouprave, udruženjima poljoprivrednih proizvođača, poljoprivrednim zadrugama, poljoprivrednim proizvođačima i konsultantskim kućama koje će pomagati korisnicima u pripremi i vođenju zahteva, kao i infodani namenjeni direktnim korisnicima i njihovim udruženjima. Svaki podnosilac, ukoliko poseduje potrebna znanja i veštine, može samostalno da pripremi zahtev za odobravanje projekta koji podnosi na IPARD II javni poziv. U slučaju da se podnosilac odluči na angažovanje konsultanta, važno je da ima u vidu da je trošak konsultanta (konsultantske usluge za pripremu zahteva za odobravanje projekta i zahteva za odobravanje isplate) prihvatljiv opšti trošak IPARD programa, odnosno za isti se može ostvariti podsticaj. U opšte troškove spada i izrada poslovnog (biznis) plana. Opširnije pročitajte u februarskom broju Agrobiznis magazina

Објављено у IPARD

U hali 2 Beogradskog sajma 3. i 4. februara 2018. godine održaće se jubilarni Deseti državni pčelarski sajam sa međunarodnim učešćem u organizaciji SPOS-a. Ulaz za građane potrošače pčelinjih proizvoda je i dalje besplatan, kao i ulaz za članove SPOS-a (obavezno poneti ID karticu SPOS-a koja je besplatna ulaznica, ali morate biti član za 2018. godinu kako bi vam ID kartica bila aktivna), a ulaz za pčelare koji nisu u SPOS-u je 200 dinara za jedan ulazak (cena ulaznica je snižena u odnosu na prošlu godinu za čak 43%), a uvedena je i dnevna ulaznica (za tri ulaza) koja košta 500 dinara. Parking ispred sajma je besplatan (pre prelaska pruge, sa leve strane), a nakon prelaska pruge se plaća 300 dinara na dan za automobile, a 900 dinara za autobuse, dok se u krugu sajma plaća po satu. 
SPOS je obezbedio da ulaz na sajam bude besplatan za građane koji dolaze da kupuju pčelinje proizvode, u izdvojenom delu Hale 2 Beogradskog sajma.
Očekuje se još veća posećenost i značajno veći broj izlagača, jer je interesovanje za sajam očekivano veliko, nakon uspeha dosadašnjih sajmova. Prošle godine Sajam je posetilo skoro 10.000 pčelara.

Od prošle sajma, SPOS je predavanja prebacio na donji nivo hale 2, te sada više nema problema sa gužvom između štandova, usled sve većeg broja posetilaca.
Svaki izlagač opreme za pčelarstvo biće dužan da organizatoru neposredno pre početka sajma uruči povlašćeni sajamski cenovnik svih proizvoda, kao i da ga istakne na vidljivom mestu na štandu te da ga strogo poštuje. Podizanje cena tokom održavanja sajma nije dozvoljeno, a ako se dogodi, izlagač neće moći da izlaže na sajmu naredne dve godine, i biće udaljen sa sajma odmah po utvrđivanju prekršaja, isto važi i ako ne istakne cenovnik na vidnom mestu na štandu.

http://spos.info/ 

 

Progam stručnih predavanja:

 

DESETI DRŽAVNI

PČELARSKI SAJAM

SA MEĐUNARODNIM

UČEŠĆEM

Hala 2 Beogradskog sajma
3-4. februara 2018. godine

Radno vreme: 9.00-18.00 (subota), 9.00-16.00 (nedelja)

 

 

Subota, 3. februar 2018.

 

MEĐUNARODNI STRUČNI SEMINAR

“SOPSTVENIM POGONOM DO PLASMANA MEDA”

 

10.00-10.30 Ceremonija otvaranja sa kulturno-umetničkim programom

10.30-10.45 „POGON SPOS-a ZA PLASMAN MEDA KAO JEDINO PRAVO REŠENJE

Dr med. Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a

10.45-11.05 „KONKURENTNOST MEDA NA SAVREMENOM TRŽIŠTU I POVOLJNI TRENDOVI NA SVETSKOM TRŽIŠTU KOJI IDU U PRILOG GRADNJI POGONA SPOS-a

Dipl. ecc. Darko Mandić, generalni direktor inovativnog startapa „Happy honey“ doo

(Bivši direktor jedne od najvećih i najuspešnijih firmi za otkup meda u Srbiji. Aktivno se bavi inovacijama u sektorima hrane i tehnologije. Usavršavao se i vodio projekte u SAD. Promovisao je srpski med na najvećim svetskim sajmovima od Holandije do Japana. Promoter je zdravog stila života)

11.05-12.00 „NAČIN RADA KOOPERATIVE CONAPI I ŠTA ONA ZNAČI PČELARIMA

Diego Pagani, Italija, predsednik najveće italijanske nacionalne kooperative pčelara „CONAPI“

Govoriće o načinima na koje je kooperativa pomogla pčelarima da povećaju vrednost svojih proizvoda i da se uspešno bore na sve surovijem tržištu. Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo, preuzeće od kooperative CONAPI sve dobre strane poslovanja primenljive u Srbiji

(Predsednik je kooperatice CONAPI (Consorzio Nazionale Apicoltori – Italijanski nacionalni konzorcijum pčelara), koji je najveća nacionalna kooperativa pčelara u Italiji i jedna od najvažnijih u Evropi. Rođen je 1973. godine, pčelari od 1996. godine, danas gaji pčele u oko 1000 košnica.

CONAPI danas u svom članstvu ima 248 individualnih ili kolektivnih biznisa, sa preko 600 pčelara koji gaje preko 88.000 košnica širom Italije, koje proizvedu svake godine oko 2.500 tona meda.

CONAPI se nalazi u Monterenziu, u provinciji Bolonja. Ova kooperativa omogućila je svojim članovima da izgrade efikasniji biznis, te su u stanju da se bore na tržištu, povećavajući vrednost svojih proizvoda.

CONAPI je kompletan lanac snabdevanja medom. Obuhvata aktivnosti od proizvodnje na pčelinjaku, do marketinga i prodaje krajnjeg proizvoda.

CONAPI bira samo one pčelare za svoje članove koji koriste tradicionalne, konsolidovane metode, koji posvećuju veliku pažnju zdravlju pčela, koji su odgovorni u proizvodnji i skladištenju svojih proizvoda i garantuju apsolutni kvalitet. Članovi moraju biti posvećeni stvaranju visokokvalitetnih proizvoda, kreiranih u skladu sa strogim specifikacijama navedenim u „Internim pravilima“ na koje su pristali kada su se pridružili kooperativi, to je nešto slično „Dobroj pčelarskoj praksi“ koju je ustanovio SPOS)

12.00-12.50 „KVALITET MEDA, AUTENTIČNOST, PROPISI, OČEKIVANJA, METODE ANALIZE I OTKRIVANJA FALSIFIKATA“

Dr. Kurt-Peter Raezke, Ritterhude, Nemačka, Viši tehnički direktor za bezbednost hrane i inovacije laboratorije EUROFINS

(Rođen je 1958. godine, hemičar je sa velikim iskustvom u razvoju laboratorijskih metoda analize hrane, pre svega autentičnosti meda i otkrivanja ostataka veterinarskih lekova u medu. U februarau 1997. osnovao je čuvenu laboratoriju APPLICA (kasnije INTERTEK, od 2008) u Bremenu, koja je nakon uspešnog uvođenja metoda za utvrđivanje veterinarskih lekova u medu postala jedna od vodećih laboratorija za kompletnu analizu meda u svetu. Od 2012. postaje generalni direktor laboratorije INTERTEK. Od 2017. se pridružuje laboratoriji EUROFINS, gde postaje Viši tehnički direktor za bezbednost hrane i inovacije)

 

 

MEĐUNARODNI STRUČNI SEMINAR

“ZNANJEM DO MEDA”

 

13.00-14.30 „SAVREMENO SUZBIJANJE VAROE U ŠVEDSKOJ

Preben Kristiansen, Tjällmo, Švedska, pčelar i savetodavac za zdravlje pčela

(Rodom iz Danske, živi u Švedskoj. Počeo je da pčelari u Danskoj 1984. godine. Proveo je dosta vremena u mnogim zemljama sveta vezano za pčelarstvo. Tokom 1991. godine završio je pčelarski tehnički kurs u Kanadi. Nakon toga se zaposlio kao savetodavac za pčelarstvo u Danskoj. Januara 1994. godine prelazi u Norvešku da radi kao savetodavac za suzbijanje varoe i drugih pčelinjih bolesti u Pčelarskom savezu Norveške. Tokom rada u Norveškoj započeo je saradnju sa naučno-istraživačkim timom Poljoprivrednog univerziteta Švedske, i 1997. prelazi u Švedsku da radi kao savetodavac za pčelinje zdravlje u Pčelarskom savezu Švedske. Zajedno sa profesorom Ingemarom Friesom (SPOS ga je dovodio kao predavača u Srbiju novembra 2008. godine) napisao je knjigu o bolestima pčela. Važan deo njegovog posla je rada sa pčelarima na terenu i širenje pčelarskog znanja. Učestvovao je u radu Evropske radne grupe za integralno suzbijanje varoe. Član je Međunarodne organizacije za istraživanje pčela COLOSS. Zajedno sa suprugom, poseduju malu kompaniju APINORDICA, koja se takođe bavi obukom pčelara i razvojnim projektima u pčelarstvu)

14.30-16.00 „SAVREMENO SUZBIJANJE VAROE U VELIKOJ BRITANIJI

Norman Carreck, Brighton, Velika Britanija, Univerzitet Sussex, Laboratorija za pčelarstvo i socijalne insekte

(Završio je Poljoprivredni fakultet na Univerzitetu Nottingham. Pčele gaji od svoje 15. godine. Od 1991. do 2006. godine bio je odgovoran za 80 pčelinjih društava uključenih u brojne naučne eksperimente vezane za bolesti pčela, njihovu biologiju i oprašivanje. Nakon toga bavio se aspektima uzgoja pčela i njihovog higijenskog ponašanja. Poslednjih godina, on i Francis Ratnieks, radili su zajedno na efektima pesticida na pčele.

Vođa je uredničkog tima čuvenog naučnog časopisa „Journal of Apicultural Research“, koji izdaje IBRA (Međunarodna organizacija za istraživanje pčela).

Član je Kraljevskog entomološkog društva od 2004. godine, a Biološkog društva od 2011. godine. Član je Komiteta za životnu sredinu Pčelarskog saveza Velike Britanije. Član je Izvršnog odbora Međunarodne organizacije za istraživanje pčela COLOSS)

16.00-17.00 „SUZBIJANJE BOLESTI PČELA U ŠVEDSKOJ, SA OSVRTOM NA NOZEMOZU I AMERIČKU KUGU

Preben Kristiansen, Tjällmo, Švedska, pčelar i savetodavac za zdravlje pčela

17.00-18.00 „TEHNIKA PČELARENJA U SKANDINAVIJI

Preben Kristiansen, Tjällmo, Švedska, pčelar i savetodavac za zdravlje pčela

 

 

Nedelja, 4. februar 2018. godine

PREDSTAVLjANjE INOVACIJA

Nedelja, 4. februar 2018. godine, 11.00 sati 

 

 

11.00-12.30 Predstavljanje svih prijavljenih inovacija u sali za predavanja – takmičarski deo

(Glavni kriterijumi za ocenjivanje inovacija biće: 1. Jednostavnost primene u praksi; 2. Unapređenje ekonomičnosti pčelarenja inovacijom)

Sve prijave slati na mejl predsednika Komisije za ocenjivanje inovacija, Dejana Miloševića iz Požarevca (Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.), ili poštom na njegovu adresu: selo Drmno, 12208 Kostolac, najkasnije do 10. januara 2018. godine. Kontakt telefon: 063/221–501. Prijava inovacije treba da sadrži kratak tehnički opis, fotografije ili video snimak. Sve inovacije doneti na sajam najkasnije u nedelju 4. februara 2018. godine do 9 sati. 

Inovacije koje se prijavljuju za takmičarski deo, mogu se izlagati na Sajmu bez nadoknade (isključivo bez prodaje), ali sa prethodnom prijavom na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., radi određivanja mesta izlaganja (inovatori sami obezbeđuju štand ne veći od jednog kvadratnog metra, ili izlažu bez štanda). Svi izlagači se brinu o svojim eksponatima od otvaranja do zatvaranja sajma.

 

 

PROGLAŠENjE NAJBOLjIH INOVACIJA

Nedelja, 4. februar 2018. godine, 13.00 sati 

 

 

13.00-13.30 Dodela pehara SPOS-a pobednicima takmičenja (za prvo, drugo i treće mesto)

            Najbolji inovator dobija i besplatni štand na Pčelarskom sajmu u Celju u Sloveniji marta 2019. godine.

 

 

NE ZABORAVITE SVOJU IDENTIFIKACIONU

KARTICU SPOS-a, JER SA NjOM NA X DRŽAVNI

PČELARSKI SAJAM ULAZITE BESPLATNO (ZA OSTALE

JE ULAZNICA 200 DINARA PO JEDNOM ULASKU U HALU

 

Објављено у Pčelarstvo
utorak, 23 januar 2018 07:31

Kada se pčelama daju prve pogače

Januar je mesec u kome obično matica ponovo pronese, posle duže pauze, u početku jako malo, a kasnije sve više i više. Bez obzira što je u januaru prosečno najniža temperatura u odnosu na celu godinu (on je obično i najhladniji mesec u godini) potrošnja hrane je i dalje minimalna dok ne krene leglo. Kada leglo krene, temperatura u klubetu počinje da raste, baš kao i potrošnja hrane. Tada bi trebalo obavezno utopliti odozgo preko mreže na zbegu sa novinama u više slojeva. Dobro je poznato da smo mi pčelari podeljeni po pitanju davanja pogača i njihovog broja, kao i po pitanju termina kada treba dati prvu pogaču. Ja ću napisati kako radim na svom pčelinjaku. Prvu pogaču dajem oko pravoslavnog Božića, a naredne približno u razmaku od mesec dana. Receptura je većini pčelara već poznata: na jedan kilogram šećera dodati 2 dl vode i 1 ml 80%-ne sirćetne kiseline (esencije). Kuvati u šerpi koja je za 50% veća od zapremine pogača dok ne provri i stvori se bela pena koju treba skinuti. Zatim kuvati još oko 30 minuta na tihoj vatri uz povremeno mešanje. Posle toga skinuti sa vatre i staviti u drugi veći sud sa protočnom hladnom vodom, da se pogača ohiadi na 40 °C do 50 °C (da može u njoj da se drži prst). Pogača je još tečna, ali već prelazi u belu boju zbog kristalizacije. Sipati u PVC kese od jednog do tri kilograma, zavisno od željene veličine pogače, pa poređati po betonu da se ohlade. Kada se ohlade, spakovati i dati pčelama. Ono što mi pčelari još možemo u ovom periodu da uradimo jeste popravka, farbanje delova košnica, čišćenje i dezinfekcija istih. Ramove treba pripremiti (kupiti ili napraviti), zakovati, ožičiti i staviti voštane osnove da bi spremno dočekali prvi veći unos polena. Januar treba iskoristiti i da napravimo plan rada sa rokovima i datumima izvođenja određenih operacija na pčelinjaku. Pored toga, treba ponovo pročitati pčelarsku literaturu (knjige i časopis Pčelar) da bi se podsetili nekih bitnih stvari koje smo u međuvremenu možda i zaboravili, a vrlo su bitne za uspešno pčelarenje.

Објављено у Pčelarstvo
utorak, 23 januar 2018 07:05

Nastavak projekata iz Abu Dabi fonda

Razvoj sistema za navodnjavanje, iz kredita Fonda za razvoj Abu Dabija, nastavlja se i u 2018. godini. Kako je direktorka Republičke direkcije za vode Nataša Milić izjavila 17. januara na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, iz takozvanog Abu Dabi fonda u oblasti sistema za navodnjavanje započeto je 14 projekata, od čega 11 u Vojvodini i tri u centralnoj Srbiji. Takođe, u okviru ovog fonda u pripremi su i novi projekti koji će dodatno unaprediti poljoprivrednu proizvodnju. Cilj projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza" je povećanje produktivnosti i efikasnosti u sektoru poljoprivrede kroz proširivanje sistema za navodnjavanje, i to: regionalnih hidrosistema za navodnjavanje i dvonamenskih sistema na području Bačke i Banata, kao i hidromelioracionih sistema na području Šapca i Čačka. Iz Republičke direkcije za vode za eKapiju podsećaju da se saradnja između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti vodoprivrede realizuje kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine. - U 2017. godini na teritoriji Vojvodine su, nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki, počeli radovi na pojačanom održavanju kanala – dvonamenskih sistema Rečej, Međa, Itebej, Jankov most I i II, kao i izgradnja crpnih stanica Jegrička, Pesir i Kaloča. Sprovedene su i javne nabavke za izvođače radova na podsistemu Nova Crnja – Žitište, Tisa – Palić, Kikinda – CS Mokrinska II i Mali Iđoš - navode iz Republičke direkcije za vode. Ukupna ugovorena vrednost ovih radova iznosi nešto više od 11 mil EUR bez PDV-a, a njima će se obezbediti navodnjavanje oko 23.854 ha dodatnih površina poljoprivrednog zemljišta. - Realizacija projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza" nastaviće se i u 2018. i 2019. godini, s obzirom na to da će ove godine biti realizovani ugovoreni radovi, ali i ugovoren nastavak na podsistemu Mali Iđoš. Njihov završetak planiran je za ovu i narednu godinu, čime će biti obezbeđeno navodnjavanje svih 11.500 ha površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema. Procenjena vrednost radova je oko 4,7 mil EUR - objašnjavaju iz Republičke direkcije za vode. Takođe, u toku je tender za izgradnju i rekonstrukciju sistema za navodnjavanje Mačva, kao i priprema tehničke dokumentacije za nove predloge projekata koji će biti realizovani. Time će se povećati površina pod sistemima za navodnjavanje i omogućiti efikasna borba protiv suše, navode iz Direkcije. Izvor: eKapija

Објављено у Ekologija voda
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31