Чланци поређани по датуму: utorak, 16 januar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Odavno se nije desio ovako važan događaj između Srbije i Japana koji su već 136 godina u diplomatskim odnosima. Povodom poseta njegove ekselencije premijera Šinzo Abea donosimo vam neke zaniljivosti o zemlji koja nije tako blizu ali koja gaji izuzetno poštovanje prema brojnim našim građanima i sa kojom sve uspšenije sarađijemo. Da ne pominjemo poklone poput "žutih autobusa", instrumenata za Beogradsku filharmoniju i automobila za Vladu Srbije.

Japan je ostrvska država koja se nalazi u Tihom okeanu, na krajnjem istoku azijskog kontinenta. Obuhvata 6.852 ostrva čija ukupna površina iznosi 377.944 km2. Četiri najveća ostrva su Šikoku, Kjušu, Hokaido i Honšu, na kom se nalazi glavni grad Tokio koji predstavlja najveću metropolitsku oblast na svetu, sa preko 30 miliona stanovnika. Japan je po broju stanovnika 10. država na svetu. Broj stanovnika za 2014. godinu procenjuje se na 126.434.964.

Proizvodnja sakea je vrlo zanimljiv proces prerade pirinča

Ono što je za nas rakija to je za japance SAKE

 

Udeo poljoprivrede na GDP je 1,2%, a zapošljava 3,9% od ukupne populacije. Obradive površine zauzimaju 4.549.000 ha (12%), a pod šumama se nalazi 24.996.600 ha (66%). Od ukupne površine žitarice zauzimaju 42,3% od toga najviše pirinač 34,6%, a preostali deo pšenica, ječam, heljda, proso, ovas, kukuruz; povrće zauzima 7,7%  –(kupusnjače, lukovi, spanać, zelena salata, mrkva, tikvice, špargla, radič, paradajz, krastavac, plavo patlidžan, boranija, paprika), industrijske biljke zauzimaju 5%  (krompir, šećerna repa, slatki krompir, šećerna trska, taro, jam), mahunarke 4% (soja, pasulj, arahis, grašak, bob) i ostalo su površine pod pašnjacima, voćnjacima i drugo koje zauzimaju 41%.  Najrazvijenija grana poljoprivrede u Japanu je ribarstvo. Po ulovu ribe, Japan se nalazi odmah iza Kine sa 11 milona tona ribe godišnje. Za te potrebe usavršena je veštačka oplodnja nekih vrsta riba i školjki koje se nakon leženja puštaju u more. Po istom principu, u Japanu je osmišljeno i gajenje ostriga radi proizvodnje bisera – perlikultura. Jedna je od nekoliko nacija kod kojih je razvijen, tj. koje i dalje praktikuju lov na kitove i delfine. Najveća veleprodaja riba i morskih plodova na jednom od najvećih svetskih tržišta u Tokiju. Glavna atrakcija za domaće i inostrane posetioce.  Japan zbog svojih prirodnih pogodnosti i nepogodnosti je zemlja koja kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja svrstava se u razvijene ali i zemlje koje više od 60% poljoprivrednih proizvoda odnosno hrane uvozi. Osnovni utisak kada obilazite Japan je da je za ovu zemlju pirinač najvažnija kultura koja prevazilazi ekonomske i materijlne potrebe i predstavlja jedan vid emocije koja vezuje japanski narod za ovu poljoprivrednu kuturu. Pirinač kao poljoprivrednu kulturu u Japanu gaje više od 2000 godina, svaki slobodan prostor koji odgovara porebama zasejan je pirinčem. Prosečan prinos ove kulture je oko 5 t/ha ako se radi o proizvodnji za ishranu ljudi, a kao stoči pirinač ima prinos 8 do 9 t/ ha. Žetva počinje krajem septembra i u oktobru i traje dve nedelje ukoliko su povoljni vremenski uslovi. Pirinač se gaji kao monokultura i u plodosmeni sa sojom i zatravljivanjem površina. Monokultura pirinča je moguća jer ova kultura iziskuje malo nege u smislu zaštite odbolesti i štetočina, a uz dobru agrotehniku daje zadovoljavajuće prinose. Pirinču je posvecen i muzej u centru Tokija. Pored proizvoda MISO od koga se sprema odlična supa, SAKE je tradicionalno japansko piće koje se dobija fermentacijm pirinča. Ovaj složeni proces započinje potapanjem očisćenog zrna pirinča u vodu 10 do 30 minuta makon čega se pirinač ostavlja 48 sati da nabubri potom se ponovo ustinjava susi. Pirinač koji se koristi za proizvodnju ovog pića je SAKE pirinač koji se razlikuje od konzumnog i stočnog. Za jedanu bocu pića potrebno je jedna i po boca pirinča i sadrži 9-16% alkohola. Skoro polovina proizvedenog sakea se izveze u SAD (48%), a velike količine idu i u Kinu i Singapur, a od evropskih zemalja u Francusku. Zanimljiva činjenica je da se 2% proizvedenog sakea popije u avionima nacionalne japanske aviokompanije ANA, kao posluženje.

 

Polja pirinča u Japanu

 

Recept

Suši

šolja kuvanog pirinča

2 kašike sirćeta

2 kašike šećera

kašika soli

kašika natrijum- glutaminata

3 kašike struganog rena

10-12 kašika blanširanih listova spanaća

2-3 filtera ribe

škampi

malo đubmira

 

 

U našim uslovima nemoguće je pripremiti originalan suši, jednostavno je nemoguće naći morske trave, a i nije u skladu sa našim navikama u ishrani da se jede sirova riba u kombinaciji sa algama. Zato vam ovde dajemo jednu improvizovanu varijantu sušija. U svakom slučaju uz lep aranžman, i malo mašte biće idealno predjelo na vašoj trpezi. Ribu i škampe možemo skuvati ili ako ste avanturistički raspoloženi samo očistiti i isitniti te koristiti presno za spremanje vašeg sušija. Zagrejte mešavinu sirćeta, soli, natrijum-glutaminata (ili vegete) i šećera. Iseckajte ribu ili škampe. Umešajte sve nabrojane sastojke u pirinač i oblikujte od po dve kašičice mase valčiće. Urolajte svaki valjušak u na kvadrat ispečen list spanaća, lagano pritisnite između dlanova i složite na tanjir. Servirajte odmah!  

 Japanska trpeza

Објављено у Agroekonomija

Breskvin smotavac: Ova štetočina napada plodove dunje tokom celog leta do pozne jeseni, izazivajući crvljivost i otpadanje plodova i do 80 %. U mesu ploda dunje razvija se veći broj gusenica (često i više od 10), koje za razliku od jabukinog smotavca ne ulaze u semenu kućicu, već u mesu prave velike šupljine ispunjene crvotočinom (izmetom). Izlazni otvori su uski, ali pored toga kroz njih u plod prodiru prouzrokovači truleži plodova.

Mere suzbijanja: Breskvin smotavac dunje suzbija se prskanjem krajem maja i polovinom juna (dva prskanja) i polovinom jula i početkom avgusta (dva prskanja).

Način suzbijanja: Coragen(hlorantraniliprol) Laser(spinosad) Delegate (spinetoram).

Jabukin smotavac Ova štetočina napada plodove dunje i izaziva njihovu crvljivost, slično kao i breskvin smotavac, ali u predelu semene kućice, sa znatno širim izlaznim otvorima. Kroz ove otvore prodire i dalje se širi gljiva Monillia sp. koja izaziva trulež plodova. Smotavac se javlja u dve generacije: prva krajem maja i početkom juna, a druga polovinom jula i početkom avgusta.

Mere suzbijanja: Najefikasnija mera borbe protiv ove štetočine je prskanje dunje preparatima radi uništavanja gusenica pre nego što se ubuše u plod.

Način suzbijanja: Coragen(hlorantraniliprol) Laser(spinosad) Delegate (spinetoram)

Zelena lisna vaš: Ova vaš napada uglavnom mlada stabla dunje. Javlja se svake godine u brojnim kolonijama. Štetu pričinjavaju na taj način što sišući sokove iz lišća i mladara prouzrokuju kovrčanje lišća a mladari prestaju da rastu. Prezimljava u vidu jaja, iz kojih se rano u proleće, s kretanjem pupoljaka, ispile mlade vaši, koje napadaju tek izbile listiće, sišući sokove. Ove vaši u toku vegetacije razviju 8 - 10 generacija, a mogu biti krilate i bez krila. Krilate vaši preleću na druga stabla i šire zarazu. U jesen, ženke obe vrste vaši snesu 1 - 5 jaja, koja prezimljavaju i tako se nastavlja ciklus razvića.

Mere suzbijanja: Suzbija se zimskim i letnjim prskanjem. Način suzbijanja: Tonus (acetamiprid) Actara (tiametoksam) Confidor

(imidakloprid)

 

U novom izdanju Agrobiznis magazina pročitajte sve detaljno o bolestima i štetočinama dunje.

Kada uberete dunje možete ih koristiti za više namena: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3408-dajemo-savete-sta-se-sve-moze-napraviti-od-dunje 

Ako želite da sadite dunje ovo su pravi saveti za vas: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3298-kako-pravilno-da-posadite-dunju 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Malo je siromašnijh mesta od Ljubinja, a skromnijih i vrednijih ljudi od tri i po hiljade onih koji i danas žive na pola puta od Mostara do Trebinja. Kako je privreda davno izdahnula, svi su se prebacili na poljoprivredu. Prosečan Ljubinjac kad nije na njivi, bavi se odbojkom ili uzgaja pčele, to su glavne priče ovog kraja. Propast privrednih subjekata posle rata naterala je ljude da se bave poljoprivredom, piše Klix.ba. Načelnik opštine Darko Krunić nam se pohvalio kako od 1.500 poljoprivrednih parcela na području opštine, obrađuje se 1.490. Deset preostalih miruju silom prilika zbog spornih imovinsko pravnih odnosa. Takav procenat obrađenosti zemljišta ne može se susresti nigde drugo u BiH. Malo kriza, a malo marljivost ljudi.

Posebno je razvijeno pčelarstvo. Veliki broj stanovnika uzgaja pčele, načelnik opštine, njegov zamenik, predsednik odbojkaškog kluba, baš svi... Kažu i da danas u Ljubinju ima dva puta više košnica nego stanovnika.
Stanovnika je pre bilo oko pet hiljada, sada je tri i po, a košnica ima sedam hiljada. Raspitali smo se pa saznali da jedna košnica za solidne godine može dati dvadesetak kilograma meda, a da se odlični ljubinjski med prodaje po dvadesetak maraka. Računica nije loša. Nekad se najviše sadio duvan, danas je to rizičan posao, a uvek je bio mukotrpan. Nešto ima voćarstva, uspeva odličan crveni i beli luk ili saransak kako kažu u Hercegovini. Jedna od retkih firmi iz Ljubinja od belog luka pravi posebne marinade i izvozi u svet.

 

Dragiša Sikimić, urednik portala Moja Hercegovina, kaže kako je ovo jedno od retkih mesta u kojima nema javnog sektora, odnosno on je potpuno zanemariv.

- Ljudi se bave poljoprivredom, malo stočarstvom, zarađuju novac svojim rukama, bore se. Ovde nema ni nacionalnizma, nisu ljudi opterećeni time. Ljudi su skromni, nema ni partitokratije, jer partije nemaju gde ljude zaposliti. Trebinje je potpuno druga priče jer je sve zarobljeno u javnom sektoru - kaže Sikimić.

Negativne stvari koje se mogu navesti o Ljubinju kreću od infrastrukture. Sedamdesetih se gradio put između Ljubinja i Stoca kojoj nedostaje metar širine. Važan putni pravac koji povezuje dve najvažnije hercegovačke sredine, Mostar i Trebinje, na ovoj deonici širok je samo pet metara, iako je standard uvek bio bar šest. Nikom ni danas nije jasno zbog čega je to tako, ali se niko nije setio da od tih godina do danas utroši marku da put modernizuje. Druga i još teža istina porazna za Ljubinje je činjenica da je to valjda jedina opština u BiH koja nema izvor pitke vode na svojoj teritoriji. Problem je rešen sa izvorišta u Berkovićima, ali tako je voda preskupa, a nedovoljno je ima za veći razvoj mesta, posebno potrebe neke potencijalne industrije.
Problem s odlaskom stanovništa pristan je svugde u Hercegovini, a u Ljubinju je on posebno bolan. Bolne su i posledice toga, posebno kad su izražene plastičnim primerima, kao što je onaj da već godinu i po u Ljubinje ne dolaze novine. Jedini kiosk je zatvoren, tako za kupiti dnevnu ili sedmičnu štampu morate otići do Stoca ili Trebinja.

Odbojka je glavna priča u Ljubinju

Ljubinjska odbojka je svetska priča, mnogo veća i važnija od malog mesta za kojeg ljudi čuju tek leti kad ga opkole strašni požari pa se silom prilika probije u medije. Ljubinjski odbojkaši su u sedamdesetak godina tradicije stvorili brojne uspehe, igrali i prvu ligu bivše BiH, a s ponosom ističu činjenicu da kad bi u jednu selekciju okupili sve svoje odbojkaše da bi uvek imali kvalitet za bar četvrtfinale Evropskog prvenstva. Nadprosečna visina ljudi iz ovog dinarskog kraja, činjenica da je to postao jedini sport u mestu i pravilo da u Hercegovini nema sredine, il' si katastrofa il' najbolji.

Ljubinje je pravi dokaz da svako naše mesto u sebi nosi posebnu lepotu, a da nju osetite kad dođete i provedete dan u razgovoru s njegovim ljudima. Ljubinje je po mnogo čemu teška i tužna hercegovačka priča, ali vednost njegovih ljudi daje nadu da će doći do nekog preokreta i mesto početi sijati odbojkaškim sjajem.

 

Izvori: 

https://www.klix.ba/ 

https://www.blic.rs/ 

Foto: http://agrobiznis.rs/ 

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31