Чланци поређани по датуму: petak, 12 januar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Seči i iznošenju drveta iz šume po težini parira jedino rudarski posao, ali to Vesni Grbović (40), preduzimljivoj i hrabroj ženi iz Mratišića kod Mionice, ne smeta da vodi ovaj biznis i to uz pomoć konja!

Ubitačno težak i spor, posao koji se obavlja na starinski način uz pomoć životinja, ali jedino je na taj način moguće izvući trupce iz vrletnih šuma valjevskih planina. I posao koji, pre svega, donosi profit, pošto Grbovići od njega školuju ćerku Bojanu, studentkinju četvrte godine Defektološkog fakulteta.

- Šumski posao je tradicija u Grbovićima. Suprug se godinama bavio drvima u privatnim šumama, sin mu se pridružio još kao dečak i sad je kao mladić od 19 godina savladao sve tajne ovog posla. Najpre smo imali jednog tovarnog konja, zvao se Riđan, a kako se posao širio rastao je i broj konja, pa sam registrovala radnju koja je prvi posao od “Srbija šuma” dobila pre tri godine, a ovaj aktuelni iznosi skoro 5.000 kubika drveta. Moj deo posla su priprema za tendere, dokumentacija i administracija, kao i priprema hrane za radnike – priča vlasnica “Devet riđana”.

- Svaki od radnika vodi po četiri konja. Zavisno od dužine puta koji grlo treba da pređe, na samar se tovari od 0,3 do 0,5 kubnih metra drva u čekijama. Konji prelaze od 500 metara do dva kilometra pod teretom. Letos su dnevno prenosili i do 100 kubika dnevno. Svako grlo mora da bude dobro uhranjeno - da bi bilo u formi za rad mora da dobije bar pet kilograma kukuruza u toku dana - objašnjava Vesna.

Letos smo dnevno prenosili po 100 kubika. Svako grlo mora da bude dobro uhranjeno, dnevno dobije pet kilograma kukuruza, kaže Vesna
Foto: P. Vujanac / RAS SrbijaLetos smo dnevno prenosili po 100 kubika. Svako grlo mora da bude dobro uhranjeno, dnevno dobije pet kilograma kukuruza, kaže Vesna

Životinja mora biti zdrava i bezbedna

Uz zdravu životinju, da bi posao bio bezbedan, svaki samar koji konj nosi mora biti ispravan, dok se ispod njega, kako bi štitio telo životinje od povreda, postavlja stelja - platneni dušek napunjen zobi.

- Samari i stelje su veoma važni, a što je put koji konj prelazi duži, tovar mora biti lakši. Kada pada kiša, posao obustavljamo, jer bi bilo izuzetno rizično i za ljude i za konje. U ovom periodu radi se samo ako sneg nije predubok. Leti, pak, pored vrućine, vreba opasnost od zmija. Teško je i naporno, ali ukupno gledano, ovo jeste isplativ posao - kaže ona.

Grbovići za izvlačenje drveta koriste 16 konja

Foto: P. Vujanac / RAS SrbijaGrbovići za izvlačenje drveta koriste 16 konja
 
P. Vujanac
Објављено у Žene u agrobiznisu

Prema rečima dr Miloša Milovanovića, koordinatora tog projekta, u našoj zemlji najviše je rađeno na pospešivanju dijaloga između kreatora agrarne politike i privatnog sektora. Pri tom, najzastupljenije oblasti su proizvodnja, prerada i plasman proizvoda od mesa i mleka, razvoj inventivnih finansijskih instrumenata u oblasti poljoprivrede, geografske oznake kvaliteta za poljoprivredne proizvode, razvoj privatnih standarda kvaliteta kao način za bolje tržišno pozicioniranje kao i zakonska regulativa u mesnoj industriji, čiji je cilj zaštita malih proizvođača. U poslednje vreme, kaže Milovanović u razgovoru za Danas, dosta se radi u sektoru žitarica i uljarica kao i zadrugarstvu.

- Promocija izvoza žitarica i uljarica iz Srbije bila je jedan od fokusa našeg rada u 2017. U prethodnom desetogodišnjem periodu, i pored brojnih izazova sa kojima se ovaj sektor sreće, izvoz raste. Srbija zauzima sve značajnije mesto na svetskoj mapi izvoznika ali može daleko više. Iz ovih razloga a kako bi omogućili veću interakciju sa međunarodnim tržišnim subjektima, omogućili smo nastup Žita Srbije, granskog udruženja koje okuplja vodeće izvoznike, na najprestižnijim svetskim skupovima, poput Global Graina, novembra u Ženevi ili Black Sea Grain, aprila u Kojevu.

* Kako možete pomoći ovom sektoru?

- Odavno je poznato da je ključ uspešnog poslovanja u informacijama. Zato domaćim proizvođačima i izvoznicima omogućavamo pristup podacima o kretanjima na stranom i domaćem tržištu, podstičemo saradnju domaćih granskih udruženja sa srodnim asocijacijama na evropskom nivou, stimulišemo proces javno-privatnog dijaloga na različite teme iz domena agrarne i trgovinske politike koje imaju uticaja na ovaj sektor poljoprivrede. Takođe, detaljno smo analizirali i predstavili investitorima pravnu regulativu koja uređuje oblast ulaganja u rečnu infrastrukturu, jer verujemo da je to jedno od uskih grla izvoza... Uz to, jedan od naših osnovnih zadataka je promovisanje investiranja u agrobiznis, što je proces na kome radimo u kontinuitetu, pod okriljem svih projekata koje sprovodimo.

 

* Kako napred u izvozu?

- Mora se konstatovati pre svega da je, još uvek, izvoz ove vrste robe direktno zavistan od vremenskih prilika a pre svega suše. To nudi i direktan odgovor na ovo pitanje - većim ulaganjima u navodnjavanje i to kako iz javnih tako i iz privatnih izvora finansiranja. Takođe, ovakvoj robi pogoduje prevashodno transport vodenim putem, pa se privatna ulaganja u rečnu lučku infrastrukturu, kao i javna ulaganja u plovnost Dunava, jasno vide kao imperativ. Dalje, država mora da poradi na otvaranju tržišta na kojima žitarice i uljarice iz Srbije nisu prisutne usled administrativnih razloga. Naše robe nema u mnogoljudnim svetskim ekonomijama koje konstantno beleže rast poput Indonezije, Južne Koreje, Egipta, Kine... Sve su ovo preduslovi za povećanje izvoza, naravno uz još čitav niz drugih, poput rasta produktivnosti, usklađivanja standarda, uvažavanja zahteva kupaca po pitanju sortimenta itd. Na žalost, nema jednostavnih i brzih rešenja već je potreban dosledan rad u kontinuitetu.

* Zadrugarstvo je opet aktuelna tema u Srbiji?

- Zadruge su prepoznate i dokazane kao uspešan odgovor na izazove liberalizovanog tržišta u poljoprivredi, i to globalno a ne samo u Srbiji. Na otvorenom tržištu individualni poljoprivrednici, koliko god bili veliki, teško mogu da izdrže utakmicu konkurentnosti. Iz ovih razloga, ali i sa ciljem opšteg unapređenja uslova rada u poljoprivredi putem angažovanja u dijalogu sa državom, mnoge zemlje i međunarodne institucije angažovane u agraru, daju zadrugama vetar u leđa.

* Ipak, čini se da zadruge u Srbiji ne funkcionišu onako kako se od njih očekuje?

- Zadrugarstvo Srbije, ali i drugih istočnoevropskih zemalja, nakon Drugog svetskog rata nosi teško breme nasleđa kolektivizacije i sa njom prisajedinjenih negativnih asocijacija na tu vrstu organizovanja. Kada se na to dodaju pravne, svojinske i institucionalne poteškoće sa kojima se zadruge susreću u svakodnevnom radu, ne treba da čudi što one kod nas nisu na nivou na primer, zapadnoevropskih. Ipak, sve je više uspešnih primera ljudi okupljenih oko zajedničke ideje i sa istim ciljem - unapređenje sopstvenog poslovanja. Za sve je potrebno vreme i ne treba zaboraviti da se sistem u Evropi gradio duže od 100 godina dok se u Srbiji počinje skoro pa ispočetka.

* Pored Srbije, aktivni ste i u regionu. Gde FAO i EBRD rade zajedno i šta je fokus vaših aktivnosti na Zapadnom Balkanu?

- U Hrvatskoj smo ove godine radili u sektoru voća i povrća prepoznajući, sa jedne strane, neiskorišćeni potencijal u ovoj oblasti, a sa druge, generator tražnje za voćem i povrćem oličen u snažnom turističkom sektoru zemlje. U Crnoj Gori smo prisutni u sektoru mesa, promocijom kvalitetnih i tradicionalnih proizvoda od mesa a počinjemo i u sektoru povrća i voća, edukacijom poljoprivrednih proizvođača ali i stimulišući trgovinski sektor na veće uključivanje domaćih proizvoda u svoju ponudu. U Albaniji poljoprivrednim proizvođačima i malim preduzećima angažovanim u agraru olakšavamo pristup finansijskim sredstvima. Smatramo da poljoprivreda u ovom delu Evrope tek ima mnogo toga da ponudi i želimo da budemo partner u tom procesu osnaživanja i napretka.

 

Najvažniji fond je znanje

* Vaš način rada, kroz saradnju dve međunarodne institucije, deluje dosta specifičan.

- Projekti koje FAO i EBRD sprovode zajedno karakteriše fokus na određene segmente poljoprivredne proizvodnje putem intervencije u onome po čemu smo poznati i priznati u celom svetu - znanjem u sektoru poljoprivrede i brojnim oblastima povezanim sa poljoprivredom. Mi nemamo velike budžetske fondove ali raspolažemo znanjem koje stavljamo na raspolaganje vladama zemalja u kojima radimo. Istovremeno, radimo i sa privatnim sektorom kako bi imao konkretne poslovne a time i finansijske koristi od tog znanja i globalnog iskustva.

Preuzeto sa: 

http://www.danas.rs 

Објављено у Agroekonomija

Iz budžeta grada Bijeljina za podsticaj ovogodišnje poljoprivredne proizvodnje biće izdvojeno 1,2 miliona maraka. Poljoprivrednici tvrde da je to nedovoljno, jer je u Semberiji registrovano više od 8.800 gazdinstava koja su zbog suše pretrpela katastrofalnu štetu u prošloj godini. U Odeljenju za poljoprivredu grada Bijeljine ističu da će stimulisati isključivo proizvođače kojima je poljoprivredna proizvodnja osnovna delatnost, pri čemu će pratiti i pravilnik resornog ministarstva.

Za razvoj sela i poljoprivrede veliki značaj imaju novčani podsticaji, koje obezbeđuje Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva RS i lokalna uprava, tvrde semberski proizvođači. Poljopriverednik Blago Matović godinama proizvodi žitarice, a trenutno u tovu ima i 60 grla stoke. Kaže da bez podsticaja ova proizvodnja ne bi bila rentabilna i mnoga imanja bi ugasila proizvodnju.

- Ulaganja su velika, konkurencija je nelojalna, a tržište nestabilno.

Zahvaljujući podsticaju od Ministarstva poljoprivrede, koji je prošle godine bio oko 200 KM po hektaru pšenice i podsticajima od Agrarnog fonda grada Bijeljina od 60 KM, dobije se neka računica za proizvodnju - kaže ovaj domaćin.

I poljoprivrednik Živko Marković kaže da su podsticaji neophodni.

- Prošle godine smo dobili po dva pfeninga za kilogram pšenice. Za ovu godinu još ništa ne znamo. I mnogo bi nam bilo lakše da znamo koliko će iznositi kako bi lakše organizovali proizvodnju. A pogotovo kada bi znali kome i po kojoj ceni ćemo prodati ono što proizvedemo, te kolike ćemo podsticaje ostvariti – navodi Marković.

Semberija je agrarno područje, ima oko 14 hiljada poljoprivrednih imanja od kojih je oko 8.800 registrovanih gazdinstava. Očekivali su, kažu, veća izdvajanja u Agrarnom fondu grada za podsticaje poljoprivrede.

Međutim, samostalni stručni saradnik u Agrarnom fondu Bijeljine Zdravko Mikić kaže da je budžet Fonda ostao na nivou prošlogodišnjeg i da iznosi 1.200.000 KM.

- Za organizovani otkup voća i povrća obezbeđujemo 10 odsto od prosečne tržišne cene, a limitaran je iznos na 2.000 KM po jednom domaćinstvu. Podsticaj po kilogramu otkupljenog duvana košta 15 pfeninga - kaže Mikić.

Isplata u toku godine

Za uzgoj junica izdvaja se 100 maraka po grlu, tov junadi 70, a svinja sedam maraka po grlu. Za podsticaje u 2017. godini u Agrarni fond grada stiglo je 860 zahteva.

Dosad je isplaćeno oko 500 hiljada maraka, preostala potraživanja, kažu u Agrarnom fondu grada Bijeljina biće isplaćena tokom ove godine.

Izvor: S.R. Mrkonjić  

https://www.blic.rs/ 

Објављено у Agrarni budžet
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31