Чланци поређани по датуму: četvrtak, 11 januar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U okviru projekta "Tradicija u službi lokalnog razvoja" koji realizuje Etno-mreža uz podršku Ministarstva poljoprivrede i NALED-a, podmetač od pustovane vune s "banatskom šarom" izabran je kao jedan od tri proizvoda iz Srbije koji će dobiti dizajnirano pakovanje i certifikat.Podmetač sa banatskom šarom naći će se na mapi autentičnih proizvoda na kojoj će biti predstavljeni gradovi i opštine sa tradicionalnim motivima.

Žene iz udruženja "Panonke" trude se da na svojim proizvodima, koji su prilagođeni vremenu u kojem živimo predstave nešto što se ovde radilo još 1903. godine u Ženskoj zanatskoj školi.

U svom radu koriste stare postupke - pustovanje, tkanje i nec tehniku, objašnjava Jasna Vujičić:

"U trenucima kada živimo brzo i kada smo otuđeni i malo vrednujemo opredelili smo se za nešto što je sporo, što neguje timski duh, porodicu i tradiciju i što nas podseća gde smo, ko smo i odakle smo."

U udruženju prave različite predmete koji imaju i upotrebnu vrednost. Posao nije nimalo lak i samo za jedan podmetač potrebno je 40 sati rada, ali ove žene uživaju u kreiranju ornamenata "banatske šare".

"Tehnika rada nam dozvoljava veliku širinu", kaže Jadranka Dimitrievska, "može svako da se iskaže i da pokaže svoju kreativnost i lepotu stvaranja prilikom uklapanja raznih boja."

Marina Trifunović je tek dve godine u udruženju i uspela je da savlada sve tehnike, a sada podučava druge:

"Nisam ništa znala da radim od ovih ručnih radova, ali uz volju i želju sve može da se nauči."

Olga Žolnai Jokanović, predsednica Udruženja građana "Panonke" očekuju da će Pančevo, po proizvodima sa banatskom šarom, postati prepoznatljivo i van granica naše zemlje:

"Ono što najviše očekujemo to je da bude usvojen kao protokolarni poklon, prvo ovde u našoj lokalnoj zajednici, a posle i u čitavoj Srbiji. Očekujemo da se pojavi na sajmovima i da bude reprezentativno predstavljen u originalmom pakovanju koje će osmisliti stručnjaci."

U Evropi je 2018. godina proglašena godinom tradicije i "Panonke" imaju želju da se "banatska šara" nađe i na nacionalnoj listi nematerijanog kulturnog nasleđa Srbije.

Izvor: www.rts.rs 

Објављено у Žene u agrobiznisu
četvrtak, 11 januar 2018 08:15

Sadnice vilameta iz čačanske laboratorije

Čačak - Institut za voćarstvo u Čačku i Ministarstvo poljprivrede, potpisali su ugovor čime je ozvaničen početak komercijalane proizvodnje najviših kategorija sorti vilamet, sa ciljem da se za dve godine obezbede dovoljne količine sadnog materijala kako bi se zadovoljile potrebe tržišta. Direktor Instituta za voćarstvo Milan Lukić, izjavio je da je veliki problem za srpske malinare nedostatak kvalitetnog sadnog materijala i da će saradnjom sa resornim ministarstvom biti rešen.

"To je prozvodnja sadnog materijala u laboratorijskim uslovima, gde će na bilo koji način biti izbegnuta mogućnost zaraze. Takav materijal oslobođen je virusnih i bakterijskih oboljenja, a samim tim dobija se najviša kategorija sadnog materijala", izjavio je Lukić. Lukić ističe da je neophodno oko 20 hektara matičnih zasada maline svake godine kako bi se zadovoljile potrebe za zasnivanjem novih zasada maline.“Pre par godina započeli smo sa klonskom selekcijom i sertifikacijom sorti vilamet i miker. Naš cilj je da kroz proces klonske selekcije i sertifikacije obezbedimo izuzetno kvalitetan sadni materijal, tako da proizvođači neće imati potrebu za uvoznim sadnicama, jer će moći kod nas da dobiju kvalitetan sadni materijal”, izjavio je Lukić. Da je proces sertifikacije započet 2005. godine, kada je i stvoren osnovni materijal, odnosno kandidat klonovi, potvrđuje Aleksadnar Leposavić, naučni saradnik instituta.

"U procesu stvaranja je osnovni materijal od koga će se proizvoditi sertifikovani. Na taj način smanjiće se uvoz i poboljšati kvalitet sadnog materijala", istakao je Leposavić.

Vilamet je i dalje jedna od najzastupljenijih i najtraženijih sorti maline kod srpskih poljoprivrednika, a bez obzira na celokupnu situaciju u srpskom malinarstvu ove godine, Lukić kaže da je interesovanje za sadnice ove voćke, na opšte iznenađenje je i dalje veliko. Sve sadnice mikera su rasprodate, a sadnice vilameta su pri kraju.

Izvor: Glas zapadne Srbije

http://www.glaszapadnesrbije.rs 

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Blaga zima koja ove godine više liči na proleće nastaviće se i narednih nedelja, a visoke temperature i nedostatak snega, prema stručnjacima, znače uštede u potrošnji električne energije, ali i manje prinose u poljoprivredi.

U EPS-u kažu da je potrošnja električne energije u decembru 2017. godine za 6,3 odsto manja u odnosu na isti period 2016. godine, dok je za prvih osam dana 2018. godine potrošnja za 15 odsto manja u odnosu na prvih osam dana prošle godine.

"Potrošnja električne energije u Srbiji izuzetno je osetljiva na vremenske prilike, a vremenske prilike uticale su i na znatno veću popunjenost hidroakumulacija ove zime i to za oko 20 odsto više u odnosu na plan", kažu iz EPS-a.

Kada su u pitanju usevi, stručnjak za žitarice Miroslav Malešević kaže da ovogodišnja kombinacija visokih temperatura  manjka padavina dovodi do preterane bujnosti kod pšenice, raži, ječma i ovsa, pa i kod uljane repice, koje će nepotrebno bujati, trošiti vodu i hranu i na kraju neće moći da izdrže gustinu koju same stvaraju.

"Moraće da dođe do neke redukcije tih sklopova, što će naravno dovesti do gubitaka. Sa druge strane, može doći do preranog poleganja useva, što će takođe dovesti do određenih gubitaka", navodi Malešević za Tanjug.

Dodaje, da će visoke temperature pogodovati izazivanju bolesti, te da je već sada konstatovana pojava različitih patogena na mladim biljkama.

"Prema tome, kada gledamo samo sa aspekata biljaka, svakako nije dobro. Pšenica je dostigla svoj puni optimalni razvoj još početkom decembra i trebalo je da nastupi period mirovanja u kojem će se putem snega ili kiše povećavati zalihe vode u zemljištu", navodi on.

Kako kaže, nedostatak zimske rezerve vlage koje bi doprinele da u kasnijim fazama biljke imaju dovoljno vode i hrane uticaće i na rod kukuruza, soje, sunockreta i drugih jarih kultura.

"Voćari će možda pretrpeti najviše štete, jer je u slojevima ispod 90 centimetara zemljište potpuno suvo, a poznato je koliko voćkama i višegodišnjim zasadima treba vode tokom cele vegetacije. Po meni, krajnje nepovoljno vreme i za sadašnje kulture koje su na njivi i za buduće", ocenjuje Malešević i dodaje da ako ne bude dovoljno zaliha vlage, prinos će podbaciti kao i prošle godine.

Prognostičar za dugoročnu prognozu vremena RHMZ Branko Bijelić ne daje nadu da bi zima mogla da se "pooštri" i procenjuje da neće biti drastičnih promena u temperaturi i količini padavina.

"Ovo se dešavalo i ranije, između 2006. i 2007. temperature su bile iznad 20 stepeni, a 2012. godine je tokom decembra i januara bilo više od 15 stepeni. To je najnormalnija pojava, blaga zima", kaže Bijelić za Tanjug.

Dodaje da nema nagoveštaja za formiranje velikog snežnog pokrivača za niže predele, kao ni uslova za intezivnije prodore praćene padom temperature i snežnim pokrivačem od pola metra, metar.

"U nedeljama koje dolaze, sve do početka februara, predviđa se toplije i vlažno vreme uz kišu i susnežicu, sa pojavom snega na visini iznad 1.400 metara. Od 15. do 21. januara očekuje se da vreme bude toplije i vlažnije za ovo doba godine, uz češću pojavu padavina, uglavnom kiša. Najviše padavina očekuje se u periodu od 17. do 21. januara", kaže Bijelić.

http://www.alo.rs 

Објављено у Biljna proizvodnja

U Aranđelovcu su voćnjaci u dobrom stanju. To je za njih veoma važno jer su poslednjih godina mnogo novca uložili u razvoj poljoprivrede. Tačnije za četiri godine više od milion evra.

Tri generacije Markovića, iz Trešnjevice kod Aranđelovca, žive od poljoprivrede. Obrađuju oko 70 hektara zemlje, a uz podsticaje države, podigli su 12 hektara zasada pod šljivom. Za kupovinu mehanizacije koriste kredite, u čijoj otplati im pomaže Opština.

"Sada sam kupio neku mešaonu za stočnu hranu, tu će mi vratiti 40 posto. Što god uložiš u poljoprivredu, opština ti da jedan deo, pomaže u toj investiciji", kaže Tomislav Marković.

Iz opštinske kase, kroz osam programa, subvencioniše se sve – od nabavke mehanizacije do veštačkog osemenjavanja grla. 

Najviše domaćina ulaže u voćarstvo.

"Zasadio sam negde oko 25 ari vilameta i pet ari polke. Sve što je bilo potrebno, oni su nam dali 40 odsto od uloženog", rekao je Dragan Spasojević iz Venčana kod Aranđelovca.

Sa oko 33 miliona dinara, Aranđelovac je u prošloj godini pomogao oko hiljadu poljoprivrednika.

"Ogroman resurs, skoro 10.000 hektara, ne obrađuje se i mi smo se time vodili ovim subvencijama. Pokušavamo da prokrčimo ta zapuštena domaćinstva, jer smanjenje nezaposlenosti ne krije se samo u otvaranju fabrike, ono što takođe daje zamajac, to je i otvaranje novih radnih mesta kada je u pitanju poljoprivreda", objašnjava predsednik Skupštine opštine Aranđelovac Bojan Radović.

Uz pomoć države, urađeno je oko 200 kilometara puteva, vodovodna mreža, obnavljaju se škole. Čak 70 odsto od ukupnih ulaganja je u poboljšanje života na selu.

Izvor: http://novaekonomija.rs 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31