Чланци поређани по датуму: utorak, 07 novembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Svima je poznato da se ukrasna živina razlikuje po temperamentu. Tako postoje mirne, žive i nemirne rase. Za koju ćete se odlučiti vi kao odgajivač ili ljubitelj, mnogo zavisi od vašeg temperamenta i vaših želja, a pre svega od prostora kojim raspolažete.

Treba znati da svaka rasa zahteva manje ili više određenog prostor. Ko oskudeva u prostoru moraće se opredeliti za gajenje patuljastih rasa. Idealno je ako pored živinarnika imate i ispust, gde ce vaši miljenici naći crviće, kamenčiće, travu i sve ostalo sto im je potrebno za normalan razvoj.

Prošla su vremena kada su naši preci držali živinu u slobodnom prostoru i kada je noću spavala na granama drveća. Mora se biti načisto, ukrasna živina je kao i sva druga živa bića osetljiva na kišu, vetar, preteranu toplotu ili vlažnost.

U tom kontekstu, danas se sa sigurnošću može reći da nema domaćinstva na selu ili u predgrađima malih ili velikih gradova, koje ne gaje živinu a da za nju nemaju odgovarajući smeštaj. Savremeni odgajivači se trude da ukrasnoj živini obezbede potrebne životne uslove.

Pored drugih, u ove uslove ubrajamo funkcionalan živinarnik i odgovarajući ispust, između mnogobrojnih uslova sredine, oni imaju značajan udeo u istovremenom stvaranju "doma" naše ukrasne živine. Od kvaliteta materjala od kojeg je živinarnik izgrađen i od životnih uslova koje pruža, zavisiće i zdravlje i proizvodna svojstva (nosivost, razmnožavanje, odgoj podmlatka i dr.) jedinki ukrasne živine koje smo uzeli u naše jato.

Bilo od kojeg materijala da je izgrađen (drvo, cigla, opeka i dr.) živinarnik mora da ispuni neke uslove neophodne za nesmetan život petlova i koka odabrane rase živine, da je prostran i svetao, da obezbeđuje dobru izolaciju od spoljašnje temperature (zidovi, tavanica, krov), da je pod dobro izolovan od vlage, da jato štiti od promaje i raznih štetočina i grabljivica i da se lako čisti i dezinfikuje.

Živinarnik mora biti suv, prostran, sunčan, leti hladovit a zimi topao, i da se lako higijenski održava.

GDE POSTAVITI ŽIVINARNIK: Živinarnik se podiže na najpogodnijem mestu okućnice odgajivača. Zemlja okućnice mora da zadovoljava sledeće uslove: treba da je rastresita i procedna kako se posle atmosferskih padavina ne bi stvarale barice ili se zadržavala vlaga. Pogodno je ako je teren obrastao travom ili ako postoji neko listopadno ili četinarsko drveće.

VELIČINA ŽIVINARNIKA: Kao normativ držanja uz poštovanje zoohigijenskih zahteva u pogledu gustine naseljenosti u proseku se računa 0,30 do 0,40 m2 podne površine po kokoški. Visina živinarnika treba da je najmanje 2,20 m.

 

Saveti za pravilnu ishranu ćurića

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/zivinarstvo/item/2632-saveti-za-pravilnu-ishranu-curica

 

Објављено у Živinarstvo
utorak, 07 novembar 2017 10:38

Organskom proizvodnjom do sigurne zarade

Porodica Sjerić iz semberskog sela Ljeljenča pre osam godina krenula je u proizvodnju bundeve, čime su pokazali da i kod nas mogu uspeti alternativne kulture, za koje se može obezbediti i tržište.

Podršku u ovoj organskoj proizvodnji imaju od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva RS, grada Bijeljina, ali i međunarodnih organizacija. Na svom porodičnom imanju organizovali su i „Dane bundeve” gde je predstavljen širok asortiman proizvoda u kojima se koristi bundeva, koju nazivaju i kraljicom zdrave hrane.

Prvu setvu bundeve porodica Sjerić imala je 2010. godine, iako je početak u proizvodnji bio težak prvenstveno zbog nedostatka odgovarajuće mehanizacije. Niko Sjerić kaže da su ove godine posejali bundevu na od šest hektara, tikvu golicu, koja se proizvodi zbog semena, muskantnu tikvu od koje se prave kašasti sokovi i hokaido tikvu koja se koristi u ugostiteljstvu.

- Semberija ima kapacitete za proizvodnju bundeve, a zdrava hrana je naša budućnost. Ova proizvodnja je zahtevna, treba uložiti dosta u nabavku mehanizacije, dosta truda, ali može lepo da se živi - kaže Sjerić.

Sa obiljem dragocenih lekovitih svojstava bundeva je nezaobilazna namirnica na trpezi, istakla je Milena Sjerić.

- Od bundeve može da se pravi sve. Slatki, slani i kiseli program. Prave se sokovi, slatka, kolači, pite i čorbe. Kombinuje se sa jabukom, mrkvom i dunjom. Bundeva pomaže ljudima sa obolelom prostatom, ulje od bundeve je odlično za kožne bolesti poput psorijaze. Dokazano je da bundeva poseduje antiupalna, antikancerogena i antidijabetička svojstva - kaže ova domaćica.

Dragan Zarić iz Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi ističe da iako organska proizvodnja nije uobičajena, Ministarstvo poljoprivrede RS kroz svoje pravilnike o podsticajima podržava ovaj način proizvodnje. On je rekao da je organski način proizvodnje za 30 odsto skuplji u odnosu na tradicionalni trend u Evropi i svetu. Pojašnjava da organska proizvodnja zahteva da se vodi računa o nivou đubrenja, o vrsti đubrenja i zaštiti.

Koordinatorka za prekogranični region „Drina- Sava” Mirela Čaušević kaže da podršku u razvoju malih gazdinstava pružaju i međunarodne organizacije.

– Pomažemo nabavku mehanizacije do 10.000 evra, organizujemo obuku za poljoprivredne proizvođače i na druge načine podstičemo ovu proizvodnju - istakla je Čauševićeva.

Gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić kaže da očekuje da se više poljoprivrednika u Semberiji počne baviti ovom proizvodnjom jer je sudeći po svemu proizvodnja bundevom isplativija od ratarskih kultura.

Proizvodnji zdrave hrane

Gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić kaže da kroz Agrarni fond ovog grada se podstiče poljoprivredna proizvodnja i to pre svega zdrave hrane.

- Proizvodnja bundeve, iako je pionirski posao na našem području ima odličnu perspektivu - rekao je Mićić.

Na „Danima bundeve” posetioci su mogli probati razne slane i slatke specijalitete, te upoznati se sa njenim lekovitim svojstvima i proizvodima koji se sve više koriste u ishrani.

Izvor: www.naslovi.net

 

Uzgajanje višnje po organskim principima - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3275-uzgajanje-visnje-po-organskim-principima-saveti

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
utorak, 07 novembar 2017 08:27

Saveti za radove u vinogradu posle berbe

Kako bismo pravilno planirali i u pravo vreme obavljali agrotehničke mere i mere zaštite, neophodno je poznavanje biološkog ciklusa vinove loze. Iako se biološki ciklus završava zrenjem i berbom grožđa, to ne znači da radovi u vinogradu prestaju. Izreka „da vinograd traži slugu, a ne gospodara“ potvrđuje svoju tačnost činjenicom da ni posle berbe za vinogradare nema odmora.  Naprotiv, u vinogradu u periodu od novembra do februara meseca, vinogradare očekuje niz poslova:

  • zaštita čokota od niskih temperatura;
  • jesenja duboka obrada zemljišta;
  • jesenje đubrenje;
  • ispitivanje potencijalne rodnosti;
  • rezidba.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

 

SAVETI: Zaštita vinove loze od izmrzavanja 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3139-saveti-zastita-vinove-loze-od-izmrzavanja

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 07 novembar 2017 07:33

Da li znate kako se pravi rakija od breskve?

Oko 7–10 % godišnjeg roda bresaka, koji se uglavnom ne iskoristi, primenom dobre tehnologije može se dobiti visokocenjena delikatesna rakija breskovača. Nisu sve sorte bresaka pojednako pogodne za preradu u rakiju: prednost imaju pozne sorte Blake. J. H. Hale i Redskin, a interesantne su i sorte Sunhigh, Redheaven i Rio Oso Gem.

Pozne sorte bresaka preporučuju se za preradu u rakiju, pre svega, zbog intenzivnije arome koju prenose na rakiju, sadrže i više šećera, a samim tim daju i više rakije, što je veoma važno sa stanovišta ekonomičnosti. Najmanja količina rakije breskovače jačine 50 Vol.% od 100 kg plodova dobija se od sorte Triumph – 7,52 litra, a najviše od 100 kg sorte Blake - 10,8 litara.

Najbolja bresakovača dobija se mešanjem više sorti, ili ukoliko se odvojeno prerađuju zbog različitog vremena sazrevanja, tada se preporučuje mešanje (kupažiranje) dobijenih rakija. Breskovača treba da sadrži najmanje 45 Vol.% alkohola, jer su tada njen ukus i miris najizraženiji i najfiniji. Breskovače jačine ispod 45 Vol.% otužne su i neharmoničnog ukusa i mirisa.

 

Rakija od jabuke - tehnologija proizvodnje i saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3276-rakija-od-jabuke-tehnologija-proizvodnje-i-saveti

 

Објављено у Tehnologija prerade
utorak, 07 novembar 2017 07:18

Ova sobna biljka može da krasi i vaš dom

Klivija je jednogodišnja biljka, vrlo zahvalna za održavanje, koja se kod nas gaji kao sobna biljka. Cveta krajem zime, u februaru i martu mesecu, ima narandžaste i crvene cvetove u vidu trubica, koji su formirani u cvasti, na dugim cvetnim drškama. Ova biljka raste u visinu od oko pola metra.

Mlade Klivije se presađuju u veću saksiju na proleće, nakon cvetanja. Starije biljke ne treba presađivati, već je dovoljno da im se na dve godine promeni površinski sloj zemlje u saksiji.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Pustinjska ruža koja cveta u kući 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3193-pustinjska-ruza-koja-cveta-u-kuci

 

Објављено у Hortikultura

Ovogodišnja suša prepolovila je rod pojedinih poljoprivrednih kultura i još jednom upalila crveni alarm, upozorivši državu da je krajnje vreme za izgradnju sistema za navodnjavanje o kojima se priča, ali slabo radi na njima već godinama.

Konkretne najave iz vlasti o finansiranju ovih sistema iz fonda Abu Dabi, namenjenog isključivo ovome, počele su da stižu tokom avgusta. Tada je počela izgradnja, međutim, dokle se sa tim stiglo na celoj teritoriji Srbije početkom novembra, nismo uspeli da saznamo iz nadležnog Ministarstva poljoprivrede. Odgovore na to gde se grade sistemi, ko ih gradi, do kada su rokovi i koliko će biti uloženo u radove nismo dobili od 23. oktobra, uprkos tome što smo danima insistirali na njima.

Odgovori su, međutim, stigli iz Vode Vojvodine, koja je nadležna samo za radove u pokrajini, gde se sistemi grade na 11 lokacija.

- Kada se realizuju radovi na svih 11 lokacija, moći će se navodnjavati oko 37.000 hektara zemljišta, a radovi će koštati oko 1,5 milijardi dinara - rečeno je Danasu u ovoj kompaniji.

U Srbiji se trenutno navodnjava tek 100.000 do 150.000 hektara, a planovi države, o kojima je letos govorio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović su da "moramo da povećamo kapacitete i da za ciklus od šest, sedam godina dođemo do 300.000, odnosno 400.000 hektara koji će biti pod sistemima za navodnjavanje, i to ne samo u Vojvodini", rekao je tada Nedimović.

U Vodama Vojvodine za Danas kažu da se od avgusta radi na dvonamenskim sistemima "Međa" i "Itebej I" u opštini Žitište, "Jankov most I i II" u opštini Zrenjanin, "Rečej" u opštini Kula, zatim u Odžacima, Čoki, CS podsistem Ada, kao deo regionalnog hidrosistema Severna Bačka, potom i u Opštini Ada. Osim toga u prvoj fazi ovog projekta, kako ističu u Vodama Vojvodine, radi se i na regionalnim podsistemima Nova Crnja-Žitište, Tisa-Palić, kao i "Kula-Mali-Iđoš".

U ovoj kompaniji napominju da su svi projekti izabrani po kriterijumu spremnosti projektne dokumentacije, stabilnosti izvora snabdevanja vodom, dobre saobraćajne infrastrukture, kvaliteta poljoprivrednog zemljišta, kao i mogućnosti da kanali uz manja ulaganja postanu dvonamenski.

Nakon što prva bude završena sledi i druga faza, u kojoj će se raditi na 13 projekata, kako ističu u Vodama, procenjene vrednosti 2,9 milijardi dinara, čime će se omogućiti navodnjavanje na još 46.266 hektara.

U ovoj kompaniji ističu kako je za pojedine projekte završena projektno tehnička dokumentacija, dok je za neke u završnoj fazi, sa predviđenim rokom završetka u prvoj polovini 2018. godine. Poslednjim rebalansom budžeta za 2017. godinu, 126 miliona dinara predviđeno je za pripremu projektno tehničke dokumentacije.

Sistemi za navodnjavanje finansiraju se iz fonda Abu Dabi, vrednog 100 miliona dolara. Trećina novca izdvojena je za prvu fazu koja je letos započeta i koja bi, kako je najavljeno iz Ministarstva, trebalo da traje između sedam i 12 meseci. Ministar poljoprivrede je najavljujući početak radova rekao da će u navodnjavanje ove godine biti uloženo 1,5 milijardi dinara.

"Stajanja nema u narednih 300 dana dok ne otpočnemo novu fazu, a na raspolaganju nam je još oko 80 miliona dolara za ove poslove i od naše umešnosti zavisi koliko ćemo brzo da radimo", rekao je on.

Nedimović je najavio i radove u Mačvi, kod Šapca i Bogatića, međutim, kako smo saznali u opštini Šabac letos su započeti poslovi na pojedinim crpnim stanicama, ali za sada nisu daleko odmakli. Više informacije o sistemima u Mačvi i drugim delovima Srbije, zbog njihove nekooperativnosti, nismo uspeli da dobijemo od nadležnog Ministarstva.

Izvor: www.naslovi.net

 

Iz IPARDA 40 miliona evra. Pogledajte za šta? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3258-iz-iparda-40-miliona-evra-pogledajte-za-sta

 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30