Чланци поређани по датуму: utorak, 21 novembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 21 novembar 2017 12:11

Od čega zavisi kvalitet vune?

Ovčarstvo je jedna od stabilnijih grana stočarske proizvodnje u Srbiji, odnosno glavni proizvod ovčarske proizvodnje meso ima proteklih pet godina dosta stabilnu cenu sa manjim oscilacijama u odnosu na druge stočarske proizvode. Naša zemlja obiluje travnatim padinama pa zbog toga predstavlja idealnu sredinu za uzgoj ovaca, koja na paši provodi i do devet meseci što veoma utiče na ekonomičnost same ovčarske proizvodnje. Glavni ovčarski proizvodi su: meso jagnjadi – ovce koji učestvuju sa 70% od ukupnog prihoda, a ostali prihod dobijamo od mleko i vune za koju u poslednji period beležimo rast potražnje i veću otkupnu cenu. Postoje više tipova ovaca prema proizvodnim osobinama i to: - Tipovi ovaca za proizvodnju mesa:a) duge vune (Teksal, Linkoln…),b)srednje duge vune (Nemačka beloglava), c)kratke vune (Sufolk…), d)kao i tipovi nastali ukrštanjem dugorunih i finorunih ovaca(Koridal…) - Tipovi ovaca za proizvodnju mleka ( Avasi, Istočnofriziska…) - Tipovi ovaca za proizvodnju vune:a) Merino rase za proizvodnju vune (Merino rambuje, Australiski merino) b) Merino rase za proizvodnje vune i mesa (Domači merino, Sovjetski merino) c) Merino rasa za proizvodnju mesa i vune (Virtemberg, Ildfrans) - Tip ovaca trojnih kombinovanih osobina: a) sa naglašenom proizvodnjom (Cigaja…), b) Pramenke sa rudom vunom (Sjenička, Svrljiška, Pirotska…), sa grubom vunom (Karakačanski, Krivovirski) - Visokoproduktivne i ovce za proizvodnju krzna ( Romanovska, Kembridž..) - Tip ovaca za proizvodnju krzna (Karakul) Zahvaljujući podsticajima u stočarstvu u Srbiju, dosta je poboljšan rasni sastav i sve veći procenat u ovčarsku strukturu zauzimaju rase za proizvodnju mesa i vune i to Virtemberg i ild Frans. Vuna je karakterističan proizvod ovaca, ali je njena ekonomska važnost dosta varijabilna koja u mnogome zavisi od samog kvaliteta kao i potražnje koja ima trend povećanja.Ovce kod kojih je dominantna proizvodnja vuna imaju dobro razvijen kostur i kožu i imaju dobar kvalitet i kvantintet vune. Vuna se dobija: šišanjem živih ovaca (runska), vuna skinuta sa mrtvih životinja (tabačka) slabijeg kvaliteta od runskih, i regeniranadobojenaraščupavanjem starih vunenih krpa. Sam kvalitet vune u mnogome zavisi od histološka građa vlakna. Vunena vlakna se razlikuju od drugih prirodnih vlakna po tome što imaju karakterističnu ćelisku građu, one su različite po formi, veličini i hemiskog sastava. Vlakna se sastoje iz tri sloja: pokožice, kore (srednji) i srž (nije zastupljen kod finih vlakna ili je u prekidu). Pokožica je spoljni sloj vlakna koga čine orožnale ćelije – ljuspice koje naležu jedna na drugu. Vuna različitih rasa ima razlišiti broj ljuspica i kod kvalitetnijih vlakna taj broj je veći 200-750/1mm (merino).Središni sloj se sastoji od veliki broj izduženo vretenastih ćelija koje su poređane u više paralelnih redova tako da daju utisak tkiva. Kora vlakna je najznačajnija za fizičke osobine vune od kojih zavisi kvalitet i upotrebljivost vune. Srž predstavlja unutrašnji centralni deo grubih osjastih vlakna i ponekad se može naći i kod prelaznih vlakna. Srž se nalazi po pravilu u mrtvim i osjastim vlaknima celom dužinom i deblji je kod grubljih vlakna. Kod prelaznih vlakna je znatno tanji i isprekidan. Vlakna puha nemaju srž. Životinje čija vlakna imaju srž bolje podnose visoke i niske temperature. Osnovni tipovi vunenih vlakana Vlakna nisu jednaka po hemiskom sastavu histološkoj građi kao ni po tehnološkim karakteristikama, pa stim vlakna možemo podeliti na sedam osnovna tipa. Puh čine vlakna čija je vijugovast veoma izražena, to su najtanjanajfinija vlakna čija se debljina kreće od 15-30mikrona i nemaju srž.Visina puha je mala jer su vlakna veoma vijugava. Puh je karakterističan za Merino ovce koje daju najfinu laku i sjajnu vunu. Osjasta vlakna imaju veoma varijabilnu debljinu prečnika 40-80mikrona grublja ido 180, vijugavost je slabo izražena i duža su od puha pa obrazuju površni deo runa. Pored puha i osjasta vlakna u runu su zastupljena i prelazna vlakna koja su vijugavija i kraća od osjastih a duža i manje vijugava od puha. Suva vlakna su ustvari vrlo gruba, duga i debela osjasta vlakna čiji vrh nije premazan masnim znojem, tako da su vrhovi oštri suvi i lako se lome. Mrtva vlakna su takođe osjasta sa veoma izmenjenim morfološkim izgledom.To su debela, prava vlakna bez sjaja i elastičnosti i pri tehnološkom procesu proizvodnje lame se i ispadaju i slabo se boje.Pasja vlakna javljaju se kod jagnjadi po čitavom telu, nešto su duža od puha i manje vijugava. Ona su slabo učvršćena u koži tako da lako ispadaju iz runa i više ne rastu.Pokrovne dlake su znatno kraće, deblje i prave i uglavnom pokrivaju lice, glavu,noge a kod pojedine i trbuh. Selekcijom se teži da su ona što manje zastupljena. Kvalitet vune može se oceniti na osnovu njene gustine, obraslost tela vunom, ujednačenost runa, ošišane vune, a pri preradi vune na osnovu fizičkotehnološka svojstva. Dužina vlakna je veoma različita kod pjedinih rasa od 4-30cm. Vijugavost je osobina da se na vlaknu formiraju vijuge, u zavisnosti od broja i oblika vijuga vlakna mogu biti slabovijugava, pravilnovijugava,visokovijugava, suviševijugava i petljastovijugava. Fina vlakna na jedan centimar dužine imaju 10-13vijuge, polugruba 3-6cm a gruba manje od dva ili ih u opšte nema.Finoča ili debljina vunenih vlakna je jedna od najznačajnijih osobina jer od nje u najvećoj meri zavisi upotrebna vrednost. Finoča veoma varira i postoje više motode klasifikaciji vune po finoći – debljini. Po ABC skalu razvrstana su u 11kategorija: Oznaka sortimenta finoća debljina vlakna u mikrone 5A do 18 4A 18-20 3A 20-22 2A 22-24 1A 24-26 B1 26-28 B2 28-30 C 30-37 D 37-45 E 45-60 F 60- -- Nosivost – jačina vune Apsolutna jačina vlakna pokazuje nosivost svakog vlakna pojedinačno dok je relativna jačina vlakna preračunata na 1mm2 površine. Apsolutna jačina vlakna se kreće od1,5-60gr, a relativna od 2,7-30kg. Rastegljivost vunenih vlakna zavisi od ćeliske građe i od njihove dužine,elastičnost je takođe značajna osobina i ono predstavlja sposobnost da se vlakno vrati u prvobitni položaj. Gipkost ili savitljivost je sposobnost da se vlakna pokreću i pri najmanjem strujanju vazduha. Toplotne osobine – vunena vlakna su slabi provodnik toplote, stim odevni predmeti od vune štite organizam od hladnoće i toplote. Jedan od parametra za ocenu kvaliteta vune je i specifična masa koja je manja od drugih vlakna i negde je oko 1,3gr/cm2. Boja vune ovaca u Evropi je najčešća bela sa žućkastim nijansama koja potiču od masnog znoja, osim bele mogu biti šarena, bakarno crvena, braon i crna koja je zastupljena u Aziji. Ukoliko su vunena vlakna sjajnija lepše se boje. Hidroskopnost je sposobnost da vuna upija i zadržava vladu iz vazduha. Jedan od osnovnih parametra za kvalitet je i radman vune koji predstavlja količinu oprane i očišćene vune koji se kreće od 30-70%. Kada razvrstavamo runo možemo ga razvrstati u četri osnovne kategorije: vuna sa plećki (fina), vuna sa vratova bokova i nogu, vuna sa leđa trbuha i zadnjeg dela i vuna sa potiljka i doljnjeg dela plećki. Kada govorimo o kvalitetu vuna neozbiljno je i ne spomenuti glavni brend za kvalitet vunenih tkanina Woolmark koji predstavlja garanciju kvaliteta i da je proizvod zadovoljio stroge kvalitete: 100% runske vune koja je po prvi put u proizvodnji, nepromenjen izgled nakon hemiskogčišćenja, redovna kontrola kvaliteta u labaratoriju i prepoznatljiv brend. Kao i predbrend Pure Merino Wool koji garantuje da je proizvod izrađen od merino vune finoće od 22 mikrona i da prisustvo vlakna 30 mikrona ne sme preći 5%. Srđan Zafirović

Објављено у Ovčarstvo
utorak, 21 novembar 2017 10:13

SAVETI: Zaštitite životinje od zime

Stočari moraju da preduzmu sve neophodne mere kako bi obezbedili da se životinjama ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, odnosno povrede. U slučaju ekstremno niskih temperatura i oblinih padavina, dužni su da obezbede zaštitu životinja od uticaja loših vremenskih prilika, redovnu ishranu i dovoljno vode. One moraju da imaju nesmetan i slobodan pristup štali ili nekoj drugoj vrsti zaklona, kako bi mogle da se sklone od hladnoće.

Kada su u pitanju konji, preporučljivo je da se prekriju ćebadima, koji će im pomoći da održe telesnu temperaturu i suvo telo. Važno je obratiti pažnju da se voda u pojilicama koje se drže napolju ne zaledi. Na niskim temperaturama treba pojačati ishranu životinja i davatu je u neograničenim količinama. To će im pružiti neophodnu energiju.

 

 

Објављено у Stočarstvo

Prva direktna pomoć iz fondova Evropske unije za razvoj srpske poljoprivrede od 175 miliona trebalo bi da bude zvanično dostupna krajem meseca. Prvi javni pozivi biće pre kraja godine, a isplate početkom naredne, najavljuju u Vladi. Da bismo iskoristili što više novca, kažu, oslonićemo se na iskustvo Poljske, kao najvećeg korisnika fondova Unije.

Pred referendum o pristupanju Evropskoj uniji, Poljska se najviše plašila kako će glasati poljoprivrednici.

"Farmeri su bili najveći protivnici ulaska u Uniju jer su se plašili jeftinije hrane sa Zapada, gde su subvencije velike. Onda se država veoma potrudila da ih informiše o tome šta ih čeka. Evropska unija insistira da se podigne kvalitet hrane i za deset godina samo za poljoprivredu dobili 35 milijardi evra kroz direktna plaćanja", objašnjava bivši načelnik regiona Malopoljska Januš Sepiot. 

Rezultat – hrana je postala najvažniji izvozni proizvod Poljske, a poljoprivrednici, uz subvencije po hektaru, zemlju ne prodaju. Put do evropskih fondova olakšala im je državna Agencija za modernizaciju poljoprivrede. Učili su na iskustvu Španije, a sada nama nude svoje.

Poljaci, kao šampioni u korišćenju sredstava iz fondova EU, kažu da je najvažnije i u fazi pristupanja u kojoj je Srbija da se uspostavi dobra administracija, odnosno sistem savetnika koji će znati da pomognu poljoprivrednicima da se izbore sa procedurama, da ispravno popune zahteve, da bi novac koji je na raspolaganju bio i iskorišćen.

Srbija, kažu u nadležnom ministarstvu, ima stručne i savetodavne službe za pomoć malim proizvođačima, a za one veće – razvojne agencije. Obuke su ubrzane poslednjih nedelja pred odluku Evropske komisije o 175 miliona evra direktne pomoći.

"Očekujemo Evropsku komisiju da za dve nedelje dođe u konačnu reviziju i očekujemo da smo spremni da koristimo ta sredstva za meru jedan i meru tri. Mera jedan su investicije u fizičku imovinu gazdinstva, to su meso, mleko, voće i povrće, unapređenje svih kapaciteta, nabavka opreme i kapaciteta i u meri tri – prerada poljoprivrednih proizvoda. Već nekih 15 miliona od 2015. bi trebalo da isplatimo do kraja sledeće godine, da nam ne bi propali", napominje pomoćnik ministra poljoprivrede Zoran Janjatović. 

Individualna poljoprivredna gazdinstva mogu da dobiju bespovratno do 60 odsto investicije vredne do 700.000 evra, a prerađivači do polovine uloženog.

Pravilo je da se prvo investira, a tek onda podnosi zahtev za refundiranje.

Izvor: www.rts.rs

 

 

Објављено у Agrarni budžet

Stanovnici švajcarskog sela Albinena, u kantonu Valai, za deset dana će odlučiti o novoj politici kojom će strancima spremnim da dođu živeti bar deset godina u selo ponuditi novac, oko 70 hiljada švajcarskih franaka za četveročlanu porodicu.

Malo selo u kojem trenutno živi 240 stanovnika, jedno je od mnogih u Švajcarskoj koje poslednjih godina doživljava veliko iseljavanje stanovnika.

Iako u selu postoje brojne vikendice, stanovnici, pogotovo mlađe porodice, odlaze iz sela. Samo u poslednjoj godini, selo su napustile tri porodice s osmoro dece pa je lokalna vlast bila prisiljena da zatvori seosku školu.

Stanovnici sela zahtevaju od lokalnih vlasti da učine nešto kako bi se u selo vratio život i kako bi se obezbedila budućnost i opstanak sela.

Plan lokalnog veća je da porodicama ili pojedincima, strancima, koji se odluče na kupovinu ili izgradnju kuće u Albinenu, pod određenim uslovima, poklone po 25 hiljada franaka za svaku odraslu osobu u porodici i dodatnih 10 hiljada franaka po detetu.

Četveročlana porodica, prema tom predlogu, dobila bi bonus u vrednosti od 70 hiljada švajcarskih franaka. Ali, postoje i uslove koje je potrebno ispuniti. Odrasle osobe moraju biti mlađe od 45 godina i pristati na život u selu u trajanju od najmanje 10 godina. U kupovinu ili izgradnju kuće treba uložiti najmanje 200 hiljada franaka i nekretnina mora biti stalni dom, a ne vikendica.  

Novac od lokalnih vlasti dobijaju nepovratno, osim u slučaju ako neko odluči da napusti selo pre isteka roka od deset godina.   Lokalne vlasti su uverene da su ove mere pristupačne za sve.  

"To je ulaganje u budućnost sela", pišu lokalne novine. i dodaju da će zajednica profitirati od novih porodica kroz poreze, ugovore o izgradnji i kupovini namirnica i svega potrebnog u seoskoj prodavnici, dok će se istovremeno u selo vratiti život.  

"U najboljem slučaju će se ponovo otvoriti i škola u selu", dodaje se u novinama.  

Albinen je selo koje se nalazi na 1.300 metara nadmorske visine, s pogledom u dolinu Rone. Selo se ponosi čistim planinskim vazduhom i s puno sunčanih dana godišnje. Na samo šest kilometara nalazi se termalno odmaralište Lukerbad.  

U selu nema puno mogućnosti za zapošljavanje, ali prvi veliki gradovi udaljeni su na samo pola sata vožnje.

Izvor: rs.n1info.com

 

Agrobiznis magazin pronašao 25 miliona franaka u pećini!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3233-agrobiznis-magazin-pronasao-25-miliona-franaka-u-pecini

 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30