Чланци поређани по датуму: četvrtak, 02 novembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Mnoge se stvari u životu ne mogu predvideti i rak se ne dešava tamo „nekim drugim“ ljudima. Prema podacima referentnih zdravstvenih ustanova u Srbiji, maligne bolesti jedan su od vodećih uzroka umiranja u našoj zemlji. Svake godine u Srbiji od raka oboli oko 36.000 osoba, a umre oko 19.000 pacijenata. Muškarci najviše obolevaju i umiru od karcinoma pluća, debelog creva i prostate, dok su kod žena najčešći karcinomi dojke i grlića materice. Poslednjih godina napravljeni su veliki pomaci u dijagnostici i terapiji malignih bolesti, pri čemu prevencija i dalje ostaje osnovni i najefikasniji metod u borbi protiv raka.

Rak je danas najveći zdravstveni problem sa kojim se suočava i bori čitav svet. U zemljama s najrazvijenijom zdravstvenom zaštitom, već dugi niz godina prepoznata je potreba za dodatnim zdravstvenim osiguranjem za slučaj obolevanja od najtežih, pre svega malignih bolesti. Pored zdravog stila života i redovnih sistematskih pregleda, dodatno osiguranje predstavlja „lek izbora“, jer omogućava neophodnu stručnu podršku i finsnijsku potporu, za celu porodicu najtežim trenucima.

U Srbiji je, po prvi put, u saradnji sa stručnjacima razvijen upravo takav program osiguranja za slučaj obolevanja od raka – Cancer Protection. Cancer Protection, kao poseban vid dodatnog zdravstvenog osiguranja, podrazumeva isplatu ugovorene sume ili njenog dela ukoliko se u toku trajanja osiguranja postavi prva dijagnoza raka. Osim toga, ovim vidom osiguranja obuhvaćena je i mogućnost pribavljanja drugog lekarskog mišljenja u vrhunskim zdravstvenim centrima u svetu, kao što su Harvard Medical School Teaching Hospitals i London's King's College Hospital, čime pacijenti dobijaju najsavremeniji preporučeni način lečenja.

Jedino znanjem, pravovremenom prevencijom i savremenom terapijom možemo pobediti rak.

Dr Janko Samardžić, specijalista kliničke farmakologije

Cancer Protection, kao poseban vid dodatnog zdravstvenog osiguranja, podrazumeva isplatu ugovorene sume ili njenog dela ukoliko se osiguraniku u toku trajanja osiguranja postavi prva dijagnoza raka. Po pristupačnoj ceni, već od nekoliko stotina dinara mesečno, osigurana suma u slučaju postavljanja dijagnoze može biti od 500.000 dinara do 5.000.000 dinara. Posebna prednost polise Cancer Protection jeste mogućnost pribavljanja drugog lekarskog mišljenja, sa preporučenim načinom lečenja u saradnji sa kompanijom „MediGuide“. Renomirana kompanija „MediGuide“ iz SAD omogućava kontakt i pribavljanje drugog lekarskog mišljenja u vrhunskim zdravstvenim centrima u svetu.

Sve potrebne informacije možete dopiti besplatnim pozivom Kontakt centra Kompanije „Dunav osiguranje“ na broj 0800 386 286 ili na sajtu www.dunav.com

Објављено у Osiguranje

U ishrani goveda koristi se veliki broj različitih hraniva. Za razliku od industrijski proizvedenih hraniva, za koja se uglavnom zna hemijski sastav, za većinu drugih hraniva ne zna se tačno hemijski sastav, odnosno sadržaj pojedinih hranljivih materija. To u praksi znači da se grla hrane obrocima za koje se uglavnom ne zna tačan hemijski sastav i samim tim i njihova hranljiva vrednost. Ne postoji navika kod naših proizvođača da vrše hemijsku analize hraniva, pa se ishrana goveda obavlja na tradicionalan način, na osnovu stečenog znanja i iskustva naučenog od starijih generacija.

Ono što treba znati i obavezno poštovati je da se bilo koje hranivo, koje se uvodi u obrok, mora uvoditi postepeno. Šta to znači? Od momenta kada se prvi dan uvodi u obrok, u manjoj količini, do momenta kada se određenoj vrsti i kategoriji životinja daje u punoj količini u obroku, treba da prođe oko 15 dana.

Zašto? Goveda ovce i koze spadaju u grupu preživara. Po građi želuca razlikuju se od ostalih životinja. Preživari za razliku od drugih životinja imaju četvorokomorni želudac. Ispred sirišta ( pravog želuca ) kod ovih životinja nalaze se još tri dela: burag, mrežavac i listavac. Varenje hrane počinje još u buragu i to pre svega zahvaljujući mikroflori buraga. Ne vari hranu burag sam po sebi već to čine mikroorganizmi koji se nalaze u buražnom soku a to su pre svega određene vrste bakterija. Koliko su mikroorganizmi buraga bitni za varenje hrane pokazuje podatak da ih u samo 1 ml buražnog soka ima 10 do 100 milijardi. Treba još znati da različite vrste mikroorganizama razlažu različite vrste hraniva tj. da ne mogu jedni isti mikroorganizmi da razlažu sva hraniva koja životinja konzumira.

Koja vrsta mikroorganizama će biti najzastupljenija u buražnom soku zavisi upravo od toga koje je hranivo najzastupljenije u obroku ( livadsko seno, seno lucerke, kukuruzovina, silaža cele biljke kukuruza, silaža leguminoza itd ). Kada dođe do nagle promene sastava obroka ( uvođenje zelene hrane ili nagli prelazak na ispašu, promena zelenog hraniva, naglo uvođenje većih količina silaže itd. ) dolazi do različitih problema u varenju hrane kao što su prolivi, naduni, poremećaji u radu organa za varenje i slično.

Do toga dolazi upravo iz razloga što postojeća vrsta mikroflore buraga nije u mogućnosti da u potpunosti pripremi za dalje varenje novo hranivo koje je naglo uvedeno u obrok. Zato još jednom napominjemo da se svako novo hranivo, koje će se davati u većoj kojičini, mora postepeno uvoditi u obrok kako bi se za 10 do 15 dana udovoljnoj meri namnožila odgovarajuća vrsta mikroorganizama koja će uspešno pripremiti novo hranivo za dalje varenje. Ovo posebno važi pri prelasku sa zimskog na letnji obrok. O aktivnosti i značaju mikroflore buraga navodimo samo još jedan podatak. Mikroorganizmi buraga prerađuju oko 75 % energije i oko 60 do 70 % proteina koji su kravi potrebni.

S druge strane, nijedno grlo u staji nije isto sa drugim grlima. Razlikuju se po telesnoj masi, po starosti, po fazi laktacije, po količini proizvedenog mleka. Neka grla mogu da daju 3.000 litara mleka u laktaciji, neka mogu da daju i 6.000 litara. Razlika je više nego očigledna i značajna. Takve krave ne mogu da se hrane istovetnim obrokom. Sledi zaključak da svako grlo ima različite potrebe za hranljivim materijama i da se za svako grlo mora posebno da prilagodi obrok. I dok je lako nahraniti grlo sa manjom proizvodnjom mleka, visokoproizvodna grla nije lako nahraniti. I pored velike zapremine organa za varenje, visokoproizvodna grla često ne mogu dnevno da pojedu količinu hrane koja treba da podmiri njihove potrebe za tako visokom proizvodnjom. To znači da treba dobro izbalansirati obrok.

Da bi se to uradilo, moraju se pre svega poznavati neke osnovne informacije o ishrani, pre svega kolika je to količina hrane koju krava može u toku dana da pojede. Obično sa ta količina izražava u procentima suve materije u obroku. Krave mogu da pojedu dnevno 1,5 do 3 % suve materije u odnosu na svoju težinu. Što je veća proizvodnja mleka, to se ta količina više približava gornjoj granici. Tako na primer, krava telesne mase 600 kg može dnevno da pojede i do 18 kg suve materije hrane.

Znanje i veština onoga koji sastavlja obrok za grla u proizvodnji upravo se ogleda u tome da u tih 18 kg suve materije, u konkretnom primeru, ( u praksi ima i grla sa većom proizvodnjom ) smesti dovoljnu količinu raznih hraniva koja će podmiriti sve potrebe navedenog grla. Pri tome ne smemo zaboraviti ni ekonomsku stranu proizvodnje koja je izuzetno važna. To znači da najpre moramo iskoristiti jeftinija kabasta hraniva sa gazdinstva.

Kupovina velike količine hraniva sa strane može da ugrozi rentabilnost proizvodnje. Nema dobre i rentabilne proizvodnje bez silaže, senaže, kvalitetnog sena, bilo livadskog ili sena leguminoza, proizvedenog na sopstvenim parcelama a po mogućstvu i najveću količinu zrnastih hraniva treba obezbediti iz sopstvene proizvodnje. 

Kod leguminoza je slična situacija. Navika je da se lucerka ili crvena detelina, gde je još ima, kose kada procvetaju. Njih po pravilu treba kositi u fazi pupoljaka tj. pred početak cvetanja ili ako se tu i tamo vidi po neki cvet. Takvom kosidbom dobija se hranivo koje može da sadrži i do 20 % proteina. Kasnijom kosidbom dolazimo u situaciju da se dobije hranivo sa oko 12 % proteina. Očigledno je velika razlika u kvalitetu. 

Zoran Nikolić, PSSS Pirot

 

Koliko hrane je potrebno za jednu svinju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/3172-koliko-hrane-je-potrebno-za-jednu-svinju

 

Објављено у Stočarstvo
četvrtak, 02 novembar 2017 09:14

Gradske pijace raspisale javnu licitaciju

Posle kratke letnje pauze, Gradske pijace raspisale su javnu licitaciju za dodelu pijačne opreme. Za preko 100 tezgi, rashladnih vitrina i ramova namenjenih individualnim poljoprivrednim proizvođačima i preduzetnicima, svi zainteresovani imaće priliku da licitiraju 04.11.2017. godine sa početkom u 14 časova u prostorijama pijace „Kalenić“, ulica Maksima Gorkog bb.

Po prvi put na javnoj licitaciji naći će se najsavremenije boks tezge, urađene po uzoru na bokseve na čuvenim španskim pijacama, koji se nalaze na pijaci „Vidikovac“ i nove tezge na pijacama „Kalenić“ i „Skadarlija“. Pored navedenih pijaca, oglašena pijačna oprema, nalazi se i na pijacama „Zeleni venac“, „T.C. Novi Beograd“, „Blok 44“, „Zemun“, „Zvezdara“, „Mirijevo“, „Dušanovac“, „Banovo brdo“, „Banjica“, „Gornja varoš“, „Miljakovac“ i „Braće Jerković“. Početna licitaciona cena utvrđena je u iznosu od 3.650,00 do 120.000,00 dinara, dok je rok za preuzimanje licitacionog broja 24 sata pre početka licitacije.

Gradske pijace raspisale su i Oglas za prikupljanje zatvorenih pismenih ponuda za izdavanje u zakup pijačne opreme na pijaci „Otvoreni tržni centar – Novi Beograd“. Lica koja su zainteresovana za zakup pijačne opreme na navedenoj pijaci, mogu podneti zatvorenu pismenu ponudu u direkciji preduzeća do 03.11.2017. godine, a otvaranje ponuda obaviće se 06.11.2017. godine u 12 časova.

Samo u dane vikenda kroz kapije beogradskih pijaca prođe preko 30.000 sugrađana. Gradske pijace Vam nude mogućnost da predstavite svoju ponudu Beograđanima, koji se snabdevaju na pijacama u sistemu preduzeća i obezbedite uspešnu i sigurnu budućnost.

 

Za vikend spektakl za najmlađe 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3266-za-vikend-spektakl-za-najmlade

 

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 02 novembar 2017 07:46

Podešavanje i održavanje sejalica za okopavine

Sejalice za okopavine se koriste za setvu semena u široke redove, sa različitim razmakom između biljaka u redu. Sejalice su sekcijskog tipa, gde su radni organi grupisani u zasebne sekcije ili setvene aparate. U principu, zajedničko im je da imaju kutiju za seme, setveni aparat, ulagač i nagazni točak.

Osnovna podela je na mehaničke i pneumatske sejalice.

Kod mehaničkih sejalica setveni aparat može biti postavljen u tri položaja i to: horizontalno, koso i vertikalno. Setveni aparat može biti sa otvorima, ploča sa kašikama, diskovi sa ćelijama, vertikalni cilindri i dr. U radu ploča rotira. Otvori prolaze pored čistača semena viška zrna, donose po jedno zrno do otvora za ispuštanje zrna, gde uz pomoć izbacivača zrno pada u provodni kanal, i kroz njega u brazdicu koju formira ulagač. Osnovni nedostatak u radu mehaničke sejalice sa horizontalnim pločama je što zrno pada sa velike visine od otvora do brazdice. Najvažnije je da mehaničkim sejalicama treba sejati samo kalibrisano seme. Optimalna brzina rada sejalice je do 5 km/h. Kod mehaničkih sejalica sa setvenim aparatom u obliku vertikalnog diska, udubljenja ili ćelije za seme se nalaze po obodu ploče. Ovakav setveni mehanizam koristi se najviše za setvu šećerne repe i kukuruza. Sličan je i setveni aparat sa cilindrom postavljenim vertikalno, i ima po dva naizmenična reda sa rupama.

Drugi tip sejalica koji je savremeniji i precizniji za setvu su pneumatske sejalice. Prema načinu rada postoje dva tipa, i to sejalice sa nadpritiskom i sejalice sa potpritiskom. U praksi se najviše koristi setveni aparat sa podpritiskom i vertikalnom setvenom pločom. Podešavanje sejalice za okopavine

Razmak između redova podešava se pomeranjem setvenih sekcija po gredi rama. Razmak između zrna u redu podešava se promenom obodne brzine setvenih aparata. U zavisnosti od konstrukcije uredjaja za prenos pogona razmak zrn,a u redu se podešava kombinacijom pogonskih i gonjenih lančanika ili zupčanika pojedinačno ili na centralnom reduktoru (Nortonov prenosnik).

Izbor setvenih ploča zavisi od osobina zrna koje se seje. Kalibrisano seme podrazumeva ujednačenu veličinu, oblik i masu.

Kod podešavanja treba voditi računa o sledećem:

-  U kutiju za seme sipati manju masu semena

-  Podići sejalicu da zauzme horizontalni položaj

-  Ručicom gasa podesiti da traktorski motor radi na 1.500 obrtaja /min

-  Pokretati pogonski točak sejalice i podesiti skidač viška semena.

Za pravilan rad sejalica potrebno je prvo izabrati tip traktora, koji zavisi od uslova rada.

Pritisak u gumama podesiti na najmanji mogući (0.7-0.8) bara. Traktori koji imaju poluge sa prorezom osovincu treba postaviti u prorez.

Za traktore IMT i MF položaj ručica hidrauličnog uredjaja je kod ručice za kontrolu položaja (ručica A) i ručica za kontrolu vuče (ručica B) u donjem delu na kvadrantu, potpuno spuštene.

- Priključno vratilo traktora treba da radi na 540 o/min

Brzina kretanja mora biti prilagodjena uslovima rada i za mehaničke sejalice je oko 5 km/č, dok je kod pneumatskih sejalica 8 km/h.

I na kraju, osnovno pravilo pre početka rada je da sejalicu treba poravnati i po dužini i širini, jer se tako obezbedjuje ujednačeno usejavanje semena na podešenu dubinu.

 

Da li zastarela mehanizacija utiče na prinose?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/3262-da-li-zastarela-mehanizacija-utice-na-prinose

 

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija
četvrtak, 02 novembar 2017 07:29

SAVETI: Kako gajiti karfiol?

Karfiol je kupusnjača koja je nastala redukcijom cvetnih izdanaka. Zavisno od sorte, karfiol može biti jednogodišnja ili višegodišnja biljka. Bela ukusna cvast, odnosno „ruža“, koristi se za ljudsku ishranu. „Ruža“ ima lep ukus i hranljivu vrednost.

Najčešće se koristi kuvana, pohovana ili ukiseljena, a može se konzumirati i u svežem stanju. Bogata je vitaminima, proteinima i mineralnim materijama.

Karfiol se na istom zemljištu može gajiti tek posle 4-5 godina. Ako se gaji u zaštićenom prostoru kao glavni usev, onda može doći posle zelenog luka, spanaća i salate. U toku jeseni, neophodno je zemljište obraditi na 30-40 cm, i izvršiti površinku pripremu za sadnju rasada.

Opširnije u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec novembar.

 

Koje povrće donosi najveću zaradu? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3232-koje-povrce-donosi-najvecu-zaradu

Lekoviti divlji krompir - kako se gaji, a kako čuva?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3147-lekoviti-divlji-krompir-kako-se-gaji-a-kako-cuva

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
četvrtak, 02 novembar 2017 07:06

Da li će suša povećati cenu stočne hrane?

Berba kukuruza u Semberiji, koji je zasejen na 24 hiljade i 90 hektara, privodi se kraju.

Zavisno od kvaliteta zemljišta i primenjene agrotehnike višemesečna suša, praćena visokim temperaturama, umanjila je rod od 15 do 70 odsto. Hrane neće biti dovoljno za stoku, pa je poskupljenje stočne hrane i smanjenje stočnog fonda neminovno, tvrde poljoprivrednici. Prinos je manji, ali otkupna cena kukuruza u odnosu na prošlu godinu je  veća i iznosi od 28 do 30 pfeniga po kilogramu.

Prosečan prinos kukuruza je 3,5 tone po hektaru, pa će većina semberskih ambara ove jeseni ostati poluprazna. Poljoprivrednici koji nemaju zalihe prošlogodišnjeg roda moraće da kupuju stočnu hranu, ili smanjuju broj grla.

Slobodan Petrić iz Magnojevića strahuje da će žitarice još poskupeti.

- Tona kukuruza sada košta od 380 do 400 KM. Kvalitet ovogodišnjeg roda je loš, a zbog suše postoji mogućnost i pojave mikotoksina. Ja sam kukuruzom posejao 13 hektara, a ubrao sam četiri tone po hektaru - kaže Petrić. Kaže da ima farmu od 700 svinja za čiju je ishranu potrebno dnevno oko tonu i po hrane.

– Ipak sve zavisi od cene na tržištu. Ako bude drastičnog poskupljenja kukuruza, ječma, pšenice, nećemo imati izbora nego da rasprodamo stoku. Situaciju dodatno otežava nelojalna konkurencija. Sve više se uvozi meso i mesne prerađevine iz zemalja Evropske unije. Mada je kvalitet tih proizvoda lošiji, cena je nažalost, presudna - kaže ovaj farmer.

S druge strane na Poljoprivrednom dobru „Semberija“ kažu da prinos, u odnosu na planirani, iznosi 35 odsto, ali da će imati dovoljno hrane da podmire potrebe na farmi.

Tehnički direktor PD „Semberija“ Slaviša Gligorević kaže da su obezbedili dovoljno silaže i senaže.

- Nije to kvalitet koji smo planirali, ali će mislim biti dovoljno da prehranimo 700 grla na farmi - rekao je Gligorević.

Na tržištu je trenutno veća potražnja za prošlogodišnjim kukuruzom, čija je cena od 31 do 35 pfeinga. Bijeljinski „Žitopromet“ otkupio je 1.500 tona ovogodišnjeg roda, za 28 pfeniga po kilogramu.

Rukovodilac Laboratorije Stevka Ivanić ocenjuje da je kvalitet zrna dosta lošiji, jer je zrno jako sitnije pa i skrobni deo siromašniji.

– S obzirom na visoku temperaturu i sušu vlažnost zrna je zadovoljavajuća. Većina poljoprivrednika skladišti ovogodišnji rod, jer se očekuje poskupljenje – rekla je Ivanić.

Agroekonomisti predviđaju da bi zbog štete od suše do kraja godine cena ovogodišnjeg roda mogla dostići 40 pfeniga po kilogramu. Budući da kukuruz u krmnim smesama ima udeo od 50 - 60 odsto, rast cene ove žitarice mogao bi uticati i na poskupljenje stočne hrane, koja za sobom u lancu povlači i poskupljenje mesa i mesnih prerađevina.

Ozime kulture

Poljoprivrednici, koji su ove godine pretrpeli štetu, planiraju da smanje površine pod kukuruzom na uštrb ozimih kulutura koje su sigurnije i isplativije. Manja su ulaganja, a veći prinosi, jer pristignu za žetvu pre tropskih temperatura.

 

Izvor: www.blic.rs

 

Ratari zainteresovani za setvu visokoprinosne pšenice 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3213-ratari-zainteresovani-za-setvu-visokoprinosne-psenice

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30