Чланци поређани по датуму: utorak, 14 novembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Dijagnostika metaboličkih oboljenja posebno u subkliničkoj formi može značajno da doprinese pravovremenom uvođenju određenih korekcija u odgoju krava koje bi, ukoliko bi bile pravilno primenjene, mogle da spreče značajnije gubitke u proizvodnji.

Od svih metaboličkih oboljenja krava sa visokom proizvodnjom mleka, posebno se ističe sindrom masne jetre. Ovaj sindrom se obično javlja odmah posle teljenja i ukoliko se pravovremeno, odgovarajućim dijagnostičkim metodama, prepozna i spreči njegov dalji razvoj, može se značajno smanjiti učestalost pojave drugih metaboličkih oboljenja, reproduktivnoh problema, pa i infektivnih bolesti. Budući da je jetra centralni organ metabolizma, ukoliko je ona oštećena, nastaju dalji poremećaji metabolizma. U jetri se sintetišu hormoni (insulinu sličan faktor rasta) značajni za pravilno funkcionisanje jajnika i njena je funkcija u značajnoj pozitivnoj korelaciji sa aktivnošću nespecifičnog imunskog sistema. 

Koncentracija ukupnog bilirubina jedan je od značajnih dijagnostičkih pokazatelja funkcije jetre kod krava. Smatra se da su vrednosti ukupnog bilirubina u opsegu 0,171–8,55 μmol/l fiziološki prihvatljive, odnosno referentne za goveda. Poznato je da je ovako širok opseg referentnih vrednosti za koncentraciju ukupnog bilirubina posledica toga što se u literaturi pri navođenju referentnih vrednosti ne uzima u obzir kategorija goveda, odnosno da li su u pitanju krave u laktaciji, zasušene krave, telad ili junice.

Prvi cilj ovog istraživanja, stoga, bio je da se taj opseg referentnih vrednosti što više suzi za određene kategorije životinja da bi se na taj način, utvrđivanjem bilirubinemije, utvrdili i najsuptilnije poremećaji metabolizma kod različitih kategorija životinja. Taj cilj je ispunjen tako što je ispitana koncentraciju ukupnog bilirubina kod deset jedinki iz svake kategorije: teladi, junica uzrasta 6 meseci, junice uzrasta 15 meseci i krava 60 dana laktacije a koje su bile različitog uzrasta (od prve do devete laktacije). Utvrđeno je da je najviša koncentracija ukupnog bilirubina kod teladi uzrasta 10 dana, dok je najniža kod krava 60 dana laktacije, s tim što se sa povećanjem broja laktacije povećava koncentracija ukupnog bilirubina u krvi krava. 

Poznato je iz fiziologije da se ukupni bilirubin sastoji od direktnog i indirektnog bilirubina. Indirektni bilirubin nastaje pri hemolizi eritrocita i njegova koncentracija je povećana u svim slučajevima pojačane hemolize eritrocita ili nemogućnosti jetre da prihvati indirektni bilirubin za dalju obradu. Naime, indirektni bilirubin stvoren hemolizom eritrocita odlazi u jetru gde od njega nastaje, konjugacijom sa glukuronskom kiselinom, direktni bilirubin. Nakon toga se direktni bilirubin putem žuči ekskretuje u crevo. Ukoliko je priliv indirektnog bilirubina u jetru povećan ili ako je oštećena konjugaciona uloga jetre, povećava se udeo indirektnog bilirubina u ukupnom bilirubinu krvi. S druge strane ako je ekskretorna uloga jetre oštećena, u krvi će se povećati koncentracija direktnog bilirubina. Da bi se utvrdio udeo direktnog bilirubina u ukupnom bilirubinu krvi, koji se menja sa uzrastom ali i kod određenih patoloških stanja određena je koncentracija ove frakcije bilirubina u krvi.

Dobijeni rezultati ukazali su na to da je kod najmlađih ispitivanih kategorija odnosno teladi, udeo indirektnog u ukupnom bilirubina najveći, što je najverovatnije posledica pojačane hemolize fetalnih eritrocita kod mladih jedinki. Takođe je interesantno da su krave koje su imale veću mlečnost u laktaciji, imale viši udeo direktnog u ukupnom bilirubinu, što ukazuje na to da je aktivnost hepatocita, ostvarena i konjugacijom indirektnog bilirubina, prilično povišena kada je i potreba za sintezom mleka veća.

Poseban značaj ovih rezultata je u tome što je utvrđeno da je kod krava sa zamašćenjem jetre udeo direktnog u ukupnom bilirubinu smanjen, najverovatnije zato što je konjugaciona sposobnost jetre umanjena. Utvrđeno je i da je, što je stepen zamašćenja veći, udeo direktnog u ukupnom bilirubinu manji. Čak i ukoliko je koncentracija ukupnog bilirubina fiziološki prihvatljiva, u slučajevima kada je udeo direktnog u ukupnom  bilirubinu smanjen to ukazuje na postojanje sindroma masne jetre. Fiziološki je kod krava na početku laktacije udeo direktnog bilirubina u ukupnom bilirubinu 50%.

Da bi laboratorijske analize koje su obavljene bile validne, od izuzetnog značaja je pravilno izvaditi krv životinjama i na adekvatan način transportovati krv do laboratorije. Krv je za ova ispitivanja uzeta iz vratne vene (v. jugularis), koja se smatra najpogodnijom za uzimanje krvi za ispitivanje biohemijskih parametara. Pošto je često mnogo jednostavnije uzeti krv iz repne vene, u okviru ovog istraživanja, kod 10 krava uzeta je krv i iz repne i vratne vene da bi se utvrdilo da li ima značajne razlike u koncentraciji dobijenih parametara. Pošto nisu utvrđene razlike, zaključeno je da se za određivanje koncentracije ukupnog i direktnog bilirubina u krvi može koristiti i uzorak krvi dobijen iz repne vene.

Odmah nakon uzimanja, krv je stavljena u ručni frižider (na temperaturu od +4°C) i transportovana do laboratorije gde je centrifugovanjem krvi na 3.000 obrtaja u trajanju 10 minuta izdvojen krvni serum. Nakon toga su uzorci krvnog seruma zamrznuti na -20°C do izvođnja analiza, odnosno određivanja koncentracija ukupnog i direktnog bilirubina. Koncentracija indirektnog bilirubina utvrđena je računski kao razlika ukupnog i direktnog bilirubina. Koncentracije ukupnog odnosno direktnog bilirubina određene su spektrofotometriskom metodom upotrebom komercijalnih kitova  na aparatu RAYTO-1904c.

Određivanje direktnog bilirubina, pored ukupnog, omogućava precizniju dijagnostiku nekih metaboličkih poremećaja, pogotovo onih koja su posledica disfunkcije jetre.

Ako je udeo direktnog bilirubina smanjen, čak i ako je koncentracija ukupnog bilirubina u fiziološkim granicama, to ukazuje na oštećenje konjugacione uloge hepatocita koje je verovatna posledica oštećenja funkcije jetre. 

Rezultati koji su dobijeni u ovom istraživanju omogućavaju bolje razumevanje rezultata za bilirubinemiju, koje je inače redovno potrebno tumačiti u okviru analize metaboličkih profila.

 

Kako otkloniti probleme kod mašinske muže? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2871-kako-otkloniti-probleme-kod-masinske-muze

 

Објављено у Govedarstvo

Jagode ne sadrže veliku količinu šećera (tek 4–7 %), ali daju rakiju raskošne arome. Jagode i kupine čiji su plodovi podložni plesni, treba brati u fazi blage nedozrelosti, te tako sačuvati dragocene kiseline. Samo zdrave izmuljane plodove, bez peteljki, uz dodatak selekcionisanog kvasca i 10–20 % natrijum-sulfata treba odložiti na vrenje, na temperaturi oko 22˚C. Potpunu prevrelost kljuka konstatujemo kada se širomerom utvrdi vrednost 6–12 °C (mereno vagom po Ekslu).

Laganu destilaciju treba obaviti odmah po utvrđivanju prevrelosti kako se ne bi izgubile karakteristične arome, koje lako iščile. Na isti ili sličan način, peku se i rakije od drugih šumskih plodova: šipurka, drenjine, gloga. U krajevima u kojima ovi plodovi uspevaju od davnina, dobro je poznata tehnologija proizvodnje ovih posebnih voćnih rakija.

 

Lekovito bilje u vinu i rakiji 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3305-lekovito-bilje-u-vinu-i-rakiji

 

Објављено у Tehnologija prerade

"Nakon što se postigne nagodba sa poveriocima, u koju snažno verujem, ući će se u tzv. 'debt to equity' scenario. Znači, poverioci će u ući u vlasništvo, i svako će shodno svom potraživanju dobiti deonice u nominalnom iznosu tog duga, a već drugi dan će te deonice pasti 70, 80, 90 posto", kaže Munjiza u intervjuu za Tanjug.

Po završetku restrukturiranja Agrokora, od tog koncerna će verovatno ostati samo poljoprivredna proizvodnja u Hrvatskoj, a dobre kompanije iz njegovog sastava će promeniti vlasnika čim se nađe kvalitetan kupac, uveren je konsultant iz Zagreba Drago Munjiza, koji je do 2006. bio i predsednik Uprave Konzuma.

Budući da će u posedu deonica biti jedna heterogena struktura kompanija iz različitih delatnosti i iz različitih država regiona, oni, po njegovom mišljenju, verovatno, neće biti zainteresovani da ostanu suvlasnici koncerna.

"Vrlo teško će tako heterogena grupa ljudi napraviti dobar društveni ugovor za skupštinu da bi se rukovodilo. Verovatno će tu biti preprodaje. Već u samoj prvoj fazi će se preprodati deo operacija. Ne verujem da će Frikom ili sarajevski Kiseljak ostati u vlasništvu Agrokora, pa ni Merkator...deonice će se preprodavati i na kraju će u Agrokorovom vlasništvu ostati verovatno samo poljoprivredna proizvodnja u Hrvatskoj", smatra Munjiza.

Munjiza, koji u Beogradu boravi radi učešća na konferenciji o prehrambenoj industriji, u organizaciji hrvatske grupe Infoarena, procenjuje da će kvalitetne proizvodne kompanije iz sastava Agrokora biti prodate kvalitetnim konkurentskim firmama, možda i u regiji.

Kao primer navodi da se srpski biznismen Miodrag Kostić interesuje za Merkator, da se Bingo i Tropik u BiH interesuju za sarajevski Kiseljak ili Merkator bh, a u Hrvatskoj Adris grupa, Atlantic, Stanić takođe "gledaju prilike".

"Državni interes će uvek biti PIK-ovi, poljoprivreda, proizvodnja, voda, a Konzum će, čim nađe kupca, verovatno promeniti vlasnika, jednako kao i Merkator", kaže Munjiza.

Objašnjavajući uzroke posrnuća Agrokora, ističe da za to postoji nekoliko objektivnih i subjektivnih razloga.

"Objektivan razlog je ulazak Lidl-Švarc grupacije, odnosno Lidla u Sloveniju, i Lidla i Kauflanda u Hrvatsku....Oni su od Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke dobili neverovatna finansijska sredstva za našu regiju, gotovo 'za badava' - s kamatom manjom od jedan posto", napominje on.

U isto vreme, kako dodaje, Agrokor je plaćao i do desetak posto kamate na godišnjem nivou.

"Ali, moramo reći da Lidl i Kaufland imaju izvrstan poslovni model i oni će uskoro doći i u Srbiju. Do sada su dva puta odgodili dolazak, ali, kad dođu, oni će značajno promeniti trgovačku sliku u maloprodaji hrane u Srbiji", ocenjuje Munjiza.

Drugi razlog je, po njegovim rečima, kriza koja se desila 2008. u celom svetu, a koja je uticala na pad potrošnje u Hrvatskoj.

"Hrvatska je jedna od zemalja koja je tada izgubila najviše bruto domaćeg proizvoda (BDP), preko 25 odsto u odnosu na 2007. i nikada se od toga nije oporavila. Još uvek jedno 13 do 14 posto tog BDP-a u Hrvatskoj fali", kaže sagovornik Tanjuga.

Pored toga, kao razlog posrnuća koncerna navodi i period ekonomske stagnacije u Hrvatskoj za vreme vlade Zorana Milanovića od 2010. do 2014, kada se u Hrvatskoj, kako kaže, "ništa nije događalo".

"Agrokoru kao, ipak kapitalno hrvatskoj, kompaniji je jako bitno domaće tržište... znači pala je potrošnja, desila se deflacija, rane iz 2008. su još ostale, i onda vam jača konkurent, koji gotovo za badava dobija novac. Najbolje se to vidi sada. U ovom momentu Konzum, koji čini dve trećine Agrokora, de facto ima operativnu maržu od 14 posto, a istovremeno Lidl u Hrvatskoj postiže maržu od 26 procenata. To je 12 indeksnih poena razlike", objašnjava on.

Među subjektivne razloge koji su doveli do krize u Agrokoru, ubraja vehementno širenje u biznise koji nisu osnovni.

"Tu je zaista bilo svega i svačega. Tako je, pored dobrih biznisa, bilo i onih koji su tek bili u začetku ili koji nisu pošli dobrim putem, tako da su zdravi biznisi finansirali jednu objektivno tešku situaciju, širenje u regionu i neprofitabilne biznise", naglašava Munjiza.

Nedostatak kvalitetnog korporativnog upravljanja u Agrokoru, na koji su se žalili veliki finansijeri, takođe je bila velika mana, jer se, kako ukazuje, jedna tako kompleksna kompanija sa 60.000 zaposlenih vodila kao porodični biznis od 50-ak ljudi.

Tačku na "i" u celoj toj situaciji, smatra Munjiza, predstavljalo je preuzimanje Merkatora koje je trajalo tri godine, a za šta se Agrokor nije dovoljno pripremio u finansijskom smislu, jer je preuzeo gotovo kompletan broj zaposlenih u slovenačkom lancu, plus dug Merkatora.

"U trenutku kupovine, Merkator je imao 14 puta Ebitda maržu, znači operativni profit. Toliko je iznosio dug Merkatora. Znači, de facto 14 godina je neko trebalo da radi da nadoknadi taj dug. To je jako puno", objašnjava Munjiza.

Upitan ko je još, osim vlasnika, odgovoran za krizu u Agrokoru, ističe da je to u Hrvatskoj sada i političko, i pravosudno i biznis pitanje.

"Kako se ja ne bavim ni pravosuđem, ni politikom, ne mogu do kraja da odgovorim na to pitanje. U Hrvatskoj na tome radi državno tužilaštvo, a osnovana je i saborska istražna komisija koja je tek počela sa radom. Znači, taj deo krize političke i pravosudne to će se istraživati par godina i tada će se tek doći do zaključka".

Što se tiče biznisa, podseća da je Ivica Todorić, kada su njegovi najbliži saradnici uhapšeni, sam rekao da je on jedini i isključivi krivac za vođenje biznisa.

"U tom delu sigurno da nije jedini krivac, ali je najodgovorniji, pošto je bio i vlasnik i glavni direktor, a često se bavio i poslovima koji su bili u nadležnosti drugih direktora", napominje Munjiza.

Komentrišući odluku arbitražnog suda u Londonu koji je priznao Lex Agrokor u sporu koji je pred njim pokrenula Sberbanka, kaže da se bitka vodi i dalje.

"Ono što predstavlja veliku pobedu vanredne uprave Agrokora jeste to što je taj postupak iz Londona, za razliku od Srbije i Slovenije, bar na prvom stepenu vraćen i Sberbanka je upućena da naplatu traži unutar dogovora u Hrvatskoj s vanrednom upravom. Međutim, čuo sam da će se Sberbanka žaliti na to. Ima još dva stepena da bi to bila pravosnažna odluka. Videćemo koju će taktiku Sberbanka zauzeti. Vanredni poverenik Ante Ramljak je na neki način pozvao Sberbanku na dogovor", navodi Munjiza.

Odluka zemalja u regionu da ne priznaju Lex Agrokor ga ne iznenađuje, jer, kako kaže, vlade u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Sloveniji štite zaposlenost u kompanijama iz sastava Agrokora u svojim zemljama.

"Koliko ja razumem njihove postupke, jednako kao što je hrvatska vlada htela da osigura zaposlenost u Hrvatskoj, gde u Agrokoru ima 60 hiljada zaposlenih, verovatno tako i srpska i slovenačka vlada žele da nadziru taj proces. One komuniciraju sa vanrednom upravom, ali žele i da osiguraju zaposlenost, da te kompanije ne budu prodate u bescenje, i žele da budu učesnik u tom procesu", mišljenja je Munjiza.

Što se tiče trajanja samog procesa restrukture Agrokora, ocenjuje da bi u normalnoj situaciji - da nije toliko zaposlenih, toliko kompanija, toliko država i toliko poverilaca - postupak vanredne uprave trebalo da traje tri meseca.

"Znači već ovaj period do aprila iduće godine je jako, neuobičajeno dugačak. Ali, pošto je tu izgleda bilo i kriminalnih radnji, pošto je bilo i mnogo nedoumica, to bi trebalo da bude maksimalan rok do kog bi taj postupak trajao, iako se u teoriji on može i ranije završiti. Ključ je u nagodbi sa poveriocima".

Kako precizira, 66 posto stalnih poverilaca, koji će sada formirati stalno veće poverilaca, vrlo brzo mogu rešiti situaciju, jer su dobro upoznati sa stanjem u Agrokoru.

Povodom inicijative u Sloveniji da se preispita ugovor o prodaji Merkatora Agrokoru i eventualne nepravilnosti iskoriste za njegovo poništenje, sa aspekta biznisa taj ugovor je "gotova stvar", ali možda političari žele da vide ko su bili lobisti, zaključio je Drago Munjiza u intervjuu za Tanjug.

Izvor: www.rtv.rs

Објављено у Agroekonomija
utorak, 14 novembar 2017 07:14

Smestite vertikalnu baštu u vaš dom

Poslednjih godina u našoj zemlji, a odavno i u svetu, sistem sadnje biljaka se promenio, čak i mesta na kojima se one nalaze. Ova vrsta dekorativnih vrtova osvežava vazduh, pruža jedinstven miris biljaka, predstavlja upijač štetnih čestica iz sredine, leti deluje rashlađujuće, dok je zimi dobra izolacija od hladnoće.

Važno je napomenuti da se vertikalna bašta može napraviti na mnogo načina. Ovaj lep ukras stana, može se smestiti u bilo koju prostoriju, počevši od dnevne sobe, hodnika, kuhinje i kupatila, kao i između dva prostora koja treba vizuelno odvojiti. Lepo izgleda okačena na zidu u vidu police, žičane mreže ili palete sa saksijama.

Ovaj ram, koji liči na kancelarijske police, možete napraviti sami. Na tržištu postoje gotovi proizvodi namenjeni vertikalnoj sadnji bilja, od plastike, metala i drveta, koje, naravno, mora biti zaštićeno od vlage.

Vertikalna bašta je skoro samoodrživa, kao i svaka biljka za sebe. Posao pri održavanju svodi se na odstranjivanje delova biljaka koji su prerasli, na prihranu i redovnu negu u slučaju pojave određenih bolesti ili štetočina.

Koje biljke posaditi?

Biljke koje mogu da se sade na zelenim zidovima prilagođene su uslovima na kojima je zid postavljen i imaju atraktivan izgled. To ne moraju da budu puzavice, već prilagodljive, nezahtevne vrste, koje pritom izgledaju atraktivno. Najpogodnije biljke za vertikalnu baštu su sukulenti (posebno čuvarkuća), kućna lozica, paprat, filadendron i kroton.

Smatra se da je kuhinja idealan prostor za ovu vrstu dekoracije, jer, osim estetike, ima i praktičnu primenu. U kuhinji se mogu uzgajati različite vrste začina i salata.

PALETE - praktične i dekorativne

Ovo je jedan od najčešćih predloga stručnjaka za vertikalne bašte, ali ne samo kada je reč o dvorištu ili terasi. Palete iz kojih se „sliva“ bilje mogu izgledati lepo i u enterijeru. Nabavite lepu, veliku paletu, koju ćete sa zadnje strane zatvoriti drvenom pločom. Uspravite je i obezbedite dno, kako se zemlja ne bi rasipala. Fiksirajte ovako zatvorenu paletu na zid, napunite je zemljom za cveće i u otvore na paleti zasadite omiljene biljke.

 

Ova sobna biljka može da krasi i vaš dom 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3286-ova-sobna-biljka-moze-da-krasi-i-vas-dom

 

Објављено у Hortikultura

Suša je ostavila posledice na prinose u Srbiji, pa tako ni jabuke nema dovoljno, a cena je veća nego prošle godine.

Voćari u regionu Smedereva imali su dosta problema da održe proizvodnju.

Karakteristično je to što je malo savremenih zasada, a voćnjaci su podizani po starim standardima. Na pijacama su nekada kupci tražili različite jabuke, nije bilo izvoza za Rusiju, pa se zbog toga sadilo prema potražnji. 

U dobrim godinama ovde se postiže prinos i do 40 tona po hektru, u zavisnosti od sorte. Ova godina, sa dva grada i sušom nije pogodovala, a jedino dobro je što je bilo manje bolesti. 

Problem za ratare je cena nafte. Litar je 140 dinara a to je mnogo s obzirom da troše oko 5.000 litara. 

A da li je izvoz jabuke za Rusiju doneo napredak ovom regionu? 

"To je u početku bila dobra stvar, spas. Sada već u zadnjih godinu, dve, to je postao problem, jer su kriterijume pooštrili. Od sto tona u prvu klasu prođe 50 tona, gledaju na svaku tačku, sitnicu, malo su preterali", kaže Dragan Stamenković.

Izvor: www.naslovi.net

 

Dobili smo novi cenovnik sa Kvantaške pijace 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3317-dobili-smo-novi-cenovnik-sa-kvantaske-pijace

 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30